Naduvana crvenkapa

Filed under: afirmator,broj 05 - avgust 2012,satira |

Crvenkapa pošla kod vuka, pa idući kroz šumu naletela na babu. Pa kad je videla babu, kako su joj poispadali zubi uplaši se i počne da beži.

A baba je vikala: “Ne boj se devojčice, nema baka zube, baka nosi protezu…” ali se mala Crvenkapa na to nije obazirala.

Bežeći tako od strašnog prizora babe sa poispadalim zubima, Crvenkapa se izgubila. Kad je videla da joj nema izlaza i da ne zna put, počela da plače.

Ali utom naiđu tri praseta smejući se kao blesavi. Pa kad videše uplakanu Crvenkapu, priđu joj i pitaju je zašto plače:

– Izgubila sam se i ne znam kako da dođem do vuka?

– Pa nije to ništa strašno mi ćemo ti pomoći da dođeš kod babe.

– Neću kod babe, hoću kod vuka.

– Čekaj Crvenkapo, na čemu si ti? Mislim koju gandžu koristiš?

– Šta lupetaš, kakvu gandžu? Ja sam dobra devojčica i meni to ne treba.

– E pa, Crvenkapo mislim da će ti sada trebati. Evo ti probaj malo i videćeš koliko ćeš se bolje osećati. Nama je to baš pomoglo u onoj bajci sa vukom.

– Pa hajde ako ne boli probaću…

I tako su lumpovali do zore i onda se rastali i svako svojim putem.

I Crvenkapa je uspela da se malo povrati i nađe put do vuka. Kad je došla kod vuka i vidi ga kako leži pita ga:

– Vuče šta ti je što ležiš u po bela dana?

– E draga Crvenkapo, koliko sam te dugo čekao, već su počeli da mi ispadaju zubi. Više nisam ni za šta. Ne mogu ni da te pojebem, pardon, pojedem.

– A što bi me pojeo?

– Mnogo si slatka, eto zato. A i popio sam već puno piva, pa sad ne mogu ništa slatko. Doktor mi prepisao da moram da držim dijetu.

I Crvenkapa se sažali i da mu malo trave koju su joj bili ostavili tri praseta.

– Evo ti vuče malo trave da te oraspoloži.

– Jaoj, Crvekapo kako dobra trava! Odakle ti?

– Dala mi tri praseta, srela sam ih u šumi kad sam se izgubila.

– Koja tri praseta?

– Ma ona tri praseta što si ih gnjavio u onoj bajci kad si hteo da im srušiš kuću.

– Ja hteo da im srušim kuću!? Možda, ako su bespravno gradili, ali pre će biti da sam se bio baš uradio. Eeee, koliko sam ja lud bio dok sam bio mlad.

– A jeli vuče da ti ipak nisi baba?

– E, nećemo sad još i da se vređamo. Pobogu Crvenkapo, odakle ti to? Osim toga valjda bi pre trebalo biti obrnuto.

– Pa trebalo bi, ali ova bajka je i inače krenula skroz naopačke. Prvo naletim na babu, umesto na tebe; onda se pojave tri praseta, a sad mi se tu jadaš da ti ispadaju zubi i da si ostario.

– Pa jebiga Crvenkapo šta da radim? Da te pojedem ne mogu. Šta ćemo sad?

– Ništa, uduvaćemo se i orgijati do ujutru.

– Važi Crvenkapo, kako ti kažeš. Dogovoreno. A ako se baba pojavi oteraćemo je.

I uživali su zajedno do sledećeg jutra i onda se pozdravili.

– Crvenkapo mnogo ti hvala za travu. Ja sam vuk i preferiram meso ali sad kad mi zubi ispadaju i trava je dobra. Molim te pozdravi mi ona tri praseta i reci im da mi je žao što sam ih onomad maltretirao u onoj bajci.

– Važi vuče, nema frke budi pozdravljen.

Mihajlo Nemeš