NACI-OVNOVI NA BRVNU Piše: Aleksandar Novaković

Filed under: afirmator,broj 08 - novembar 2012,društvo |

 

   NACI-OVNOVI NA BRVNU

Računica je jasna: da nije bilo kanabetskog harizmarha iz Požarevca ne bi bilo ni zagorskog Kaudilja. Ako je Srbija mala devojčica onda je Sloba njen Deda Smrda koji je držao u podrumu, slepu, išibanu i izgladnelu. Ako je Hrvatska mala devojčica onda je, kao što reče TV reklama za HDZ, F. Tuđman njen tata (koji je seksualno zlostavljao i hranio „Kiki“ bombonana).

     Nakon oslobađanja Gotovine i Markača i njihovog „herojskog“ dočeka u Zagrebu pred 100. 000 oduševljenih sledbenika na Jelačića Placu dolaze teški dani, kako za Srbiju tako i za Hrvatsku. Dok se ovi generali, do juče u Hagu, osumnjičeni za udruženi zločinački poduhvat, danas pojavljuju svuda u hrvatskim medijima i predstavljaju kao patriote koje su, možda malo vatrenije ( i njihov je plam „pomalo“ spaljivao kuće i ljude), ali ipak s rodnom grudom u srcu, pravi junaci Domovinskog rata, srpski mediji padaju, samim tim, u luzerski amok. Šta će nama taj Tribunal? Što smo slali sve koje su tražili a ništa ne dobismo zauzvrat? Nećemo im dati više nijednog! Ako ima nekog kojeg nismo poslali. Šta je sledeće, pitam? Vratite nam nazad Mladića? Činjenica je da je ova odluka poraz obe strane, od kojih jedna trijumfuje zbog pogrešnih dok druga lamentira zbog ništa manje zaludne priče i nijedna nije svesna gde njen poraz zapravo leži.

Naime, srpska strana doživljava kao poraz što su se dva zlikovca s krvlju njihovih saplemenika na rukama našla na slobodi. Ali, to je samo manji deo poraza, ono što se vidi. Nevidljivi poraz je mnogo teži – i Hrvatska i Srbija su bez volje i hrabrosti da svojim zločincima sude i osude ih. Zbog toga se pojavio Tribunal. Po principu: Ako vi već nemate razvijeno zakonodavstvo i nezavisno sudstvo onda ćemo mi preuzeti vašu muku i odlučićemo onako kako nama odgovara.Samim tim, nesrećna je zemlja koja mora drugima da prepusti sprovođenje pravde. To znači da u njoj pravde nema baš kao što manjka i političke volje za iskreno suočavanje s prošlošću. Spremni smo da se istorija ponovi. U Srbiji desnica drma po glavama letargiranog građanstva. U Hrvatskoj se, kad god se spomenu „domoljubni“ ciljevi , skreće udesno. Srbija ne pita gde se dedoše Hrvati iz Knina, Benkovca, Obrovca, Vukovara baš kao što Hrvatsku baš briga za Srbe iz Gospića, Šibenika, Banije, Korduna. I, iznad svega, Srbija nikad neće spomenuti odgovornost za pokretanje krvave lavine na Gazimestanu, sećate se, davnog Vidovdana, 1989.godine. Računica je jasna: da nije bilo kanabetskog harizmarha iz Požarevca ne bi bilo ni zagorskog Kaudilja. Ako je Srbija mala devojčica onda je Sloba njen Deda Smrda koji je držao u podrumu, slepu, išibanu i izgladnelu. Ako je Hrvatska mala devojčica onda je, kao što reče TV reklama za HDZ, F. Tuđman njen tata (koji je seksualno zlostavljao i hranio „Kiki“ bombonana).

IDEMO DALJE, ZA DOMOVINU S „ĆAĆOM“ – NAPRED!

Pa, čemu onda ti izlivi nežnosti prema nekim generalčinama? „Štokholmski sindrom“? Još jednom se na Zapadnom Balkanu nacionalni identitet dokazuje i pokazuje kroz solidarisanje sa zlikovcima. Kakvi su- takvi su, tek, naši su. nacionalna kohezija iznad svega! Ne smeta nam ni ustašluk ni četnikluk jer, to su naši psi rata koji čuvaju hiljadugodišnja i tisućljetna ognjišta. Nama zlo treba, bez njega smo „slamka među vihorove“. Avaj, da stvari budu još gore, potrudilo se srpsko pravosuđe: Mladen Obradović, srbijanski arijevac (vidi sliku gore –  ako izgleda kao Hiperborejac ja sam Miki Maus), hitlerjugendovac, lider nacističkog „Obraza“ je oslobođen presude za raspirivanje mržnje i nasilja prema gej populaciji. Setimo se 2009. godine i biće nam jasno o čemu se radi. Dokazi, elem, nisu dovoljno jasni. Brdo njih. Ali, nema veze. S druge strane, Zoran Petakov, koji je, sanćim, uvredio episkopa Irineja Bulovića je u kućnom pritvoru. Desnicu na slobodu – levicu u pritvor. Ček, ček, da nismo malo pristrasni? Šta je sledeće? Žuta traka za sve koji ne podnose naciste? Ne brinite, doći ćemo i do toga.Oslobađanje nacista i medijska tarapana koja je usledila predstavljaju apsolutni trijumf nacizma i poraz bilo čega ljudskog. Da, i u Hrvatskoj ali, zadržimo se malo u Srbiji. Domaćini, prvo počistite ispred svoje kuće, da ne bi etnički čistili u tuđoj. Ali, nama je uvek bitnije ono što se zbiva preko plota. Bitno je da se mi prvo lepo rasporedimo, onako, srpski, založimo slaninom i rakijicom (ko ima-ima a ko ima neka jede ekskrement), da se nacionalno homogenizujemo, da budemo „svoji na svome“ (sa seksualnom konotacijom i bez nje), da sredimo ono par protivnika pa ćemo ponovo u junačke bojeve za ognjišta. Ma, koga lažemo – ognjišta nema. Krašćemo radijatore kao i u prethodnom ratu.