Miodrag Denčić: MANIFEST PRETERIZMA

Filed under: afirmator,broj 15 - jun 2013,poezija i proza |

M  E  T  A  S  T  A  Z  Acitac2

–   Iz  / NIGDE NEMA NIŠTA /      Stvoriti     / SVUDA  IMA  SVE /

–   SVE je UŽASNO  sem  UŽASA  . SVE  je  RUŽNO sem RUŽNOG . SVE je LEPO  sem  LEPOG.

–   Šta je gore za pisca sem da umisli (poveruje) da je pisac.  Tu više nema pomoći.

–   Talenat je  e k s t r e m   sam po sebi. Samo ekstremno (preterano) može napredovati (opstati).

–   Šta je Umetnost,, sem jedna fikcija jednog nerealnog ovaploćenja.

–   Čemu Umetnost – sem zarad Umetnka.

Umetnik

–   U toj „maglini“ Umetničkog, realna je tek (prva) pomisao  na Umetnost  .                       k i s e l i n a

Umetnost

–   SVE što vodi ka Umetničkom  –  razgradjuje  Umetničko.

–   Umetnost u funkciji neUmetničkog dozvoljena je i moguća samo u Prirodi.

    –   Priroda je  sva (samo) lepa i začuđujuća : UM  Umetnički tvori je progresivnom.  Umetnik je Tvorac. Ali koji Umetnik ? –   —   Umetnik istraživač (preterista) (goleman) (gumeni),,,, nikako umetnik oponašatelj  (umerenjak) (kameni).

PRETERISTA  pronalazi   –   umerenjak  zabašuruje.

–   Moraš u sebe ubrizgati  hidrog-bombu  za atomski stih.

                                                                                     –   Ne znam šta je čudnije : to što se pojavi ili ono što  ode.

Iz nesvesnog  –  svesno  /  iz svesnog  –  nesvesno  /  iz nesvesnog  –  nesvesno  /

–   Šta je za jednog  PRETERISTU  egzistencijalni , civilizacijski  Strah –   kad je On sazdan  od  ANARHIČNOG

PRASTRAHA  .

–   Multidimenzionalnost  i  koncepcija  stremljenja  tkivo su    P-izma.

Kao što se jedna civilizacija bazira na prihvatanju najznačajnijih iskustava iz nje –  tako i P-izam upreda u sebe ono najbolje     –       tako prevazilazi mogućnost nekvaliteta  ili  moguće stvaralačke krize.

–   Razlaganje i rastvaranje jeste pobedilo čoveka-umetnika /

sada ga

P R E T E R I S T I Č K A  kategorija vraća jedinstvu

umetničkog bića,  jedinstvu globalne Umetnosti  —  EXTAZI.  EXTREMI.  METASTAZI.

–   Iz razvlašćene umetnosti u bezimenom prostoru masovnih pokreta izrasta vizija Umetničko Kosmički proširenog sistema u

kome Umetnik ima tačno odredjen i dovoljan cilj  —  da stvara   PRETERISTIČKI.

–   Preterizam grandiozno upropašćuje osrednjost  –  On traži ono što iz osrednjosti izrasta.

Ne zanima ga baza ,  već nadgradnja.    NE! MATERJAL — već  PROIZVOD.

–   Umetnost , ako je Umetnost   –   ona je “ čist proizvod „.

Šta se dešava sa umetnošću sistematske, parcijalne gradje ? – opstaje kao slagalica  a  umetnik kao švalja-pletilja  radi nekakav džemper za ko zna kakav oblik , ili šal za nešto što i nema vrata , rukavice za nešto što ima li ruke ?

„čist proizvod“ ,,, vadi se direkno iz grotla visoke peći  –  golim rukama.

–   PRETERIZAM  je egzekutor zamorene umetnosti.  PRETERIZAM  je teorija  zgusnutosti.

Za umetnika je isuviše smelo (preterano) reći : realista,ekspresionista,nadrealista…  Umetnik mora raspolagati sa više kategorija, pronalaziti  u više nivoa, kombinovati , svaštariti, razgradjivati , odbacivati.

Kao i Umetnost – i on ide od rasplinutog ka sabijenom.

Taj put kreacije može biti   loš,   dobar,   ili više nego dobar  –  to „više nego dobar“ je Preteristička  teritorija.

Vrhunska  kreacija      je     PRETERISTIČKA  kapija.

–   Industrijska revolucija proizvela je ekspanziju monotone mehanike , uporedo i ekspanziju monotone umetnosti.

Mikročip je nova industrijska revolucija.

PRETERIZAM  je Umetnički  mikročip.

–   Biti Umetnik Preterista – znači pronaći sopstveni vrtlog i gutati se s njim.

Nekada je traženo na dnu košmara , drugi put .., izvan.

Tražiš li  –  moraš gaziti dublje  ,,   plićaci su izgaženi.

SVE  je  u traganju  ;  SVE  je u  Dubini   .  ,  I  ničeg  tamo  nema.

–   Onako kako gledaš to ćeš i videti –  uvek gledaj izmenjano.

lucidno       lucidno

lucidno       lucidno

–    O  Umetnosti :  ništa se ne gradi – SVE SE RAZGRADJUJE.            košmarno   košmarno

i blago  i jako

lucidno

–   Treba se oslanjati na Nadrealizam  –  nikako ga proizvoditi.

Čist književni Nadrealizam ne postoji : koga bi zanimao košmar reči ?

Književni Nadrealizam  –  poetika mučnine.

–   Impresije jednog slikarstva su mnogobrojne                                                              pisac prosipa

a impresije jedne poetike  –  nedokučive                                                                      slikar zgušnjava

–   Ima li bezveznijeg od težnje za činjenjem  i  uzvišenijeg od težnje za Stvaranjem!?

–   Težnja  Umetnika je da stvori svoj svet i uredi ga po svom nahodjenju.  Stvaranje je ,,,,,  kobno.

–   Umetnost budućnosti  –  kakva šala.

–   Ili će Umetnost dobiti  PRETERISTIČKE  smernice   ili će postati kućni ljubimac.

–   Umetnost mora biti Umetnost zabune. Zbunjenosti.

Kada te Umetničko zbuni  –  znaj da si na pravom putu.

–   Šta je Umetnost do jedno nastrano dodvoravanje ovo(ono)stranom.

–   Umetnost se ne daje  –  moraš SAM uzeti.  P R E T E R I S T A   otima.

iz  / NIGDE NEMA NIŠTA / stvoriti  / SVUDA IMA SVE /

–   Poeziju upražnjavaju     1)  zanesenjaci neobuzdane reči

2)  vukovi  otežale misli

Prvi u poetici zuje ko jednokrila muva  ,  a drugi teže iz nje da odu.   Nadrealistički čaj od jagorčevine koji čini da se vidi nevidljivo.

–   Ne treba (uzalud) objašnjavati Umetnost ,,  treba delati  :  činiš li ili blebećeš  ?

Uperi slučajnosti bljesak u crne zečje beonjače…

–   Paradoks : objašnjavati jedno (svoje) vidjenje Umetnosti je besmisleno.    Sa druge strane, Umetnik stalno traga za težištem u  konkretnom  Haosu  –  a tada je jedno (svoje)  vidjenje Umetnosti neophodno.

–   Jedan se Preterizam odvajkada neguje

(uvek prisutan , globalan , dostupan )……….. Drugi se stiče (individualan).

–   Suština čoveka je Preteristička. Jer, Priroda je Sva od Preterizma.

Ništa nije umereno.                 Filosofija  umerenog je filosofija vakuuma.

Sve je poslednica PRET. čina.     I  početak…….

–    Ne Umetnost za objašnjavanje     –     već Umetnost  SENZACIJE.

–    Svaka umetnost sagledana u kritičkim okvirima – nije Umetnost. Salvadorova  „paranoja kritika“ je nešto više. Daly –  Umetnička institucija koja ne silazi sa grane Umetnosti ,   – On se penje naviše.

  Kreativna epruveta Umetničkog eksperimenta.

Sagledati njegovu Umetnost znači videti ponašanje kreacije u ljudskom umu.

Šta mogu kritičari kazati o Dalyevoj Umetnosti  –  tu su potrebni  n a u č n i c i. !!

–   Religija je sazdana na Preterizmu da bi se neobjašnjivo odmetnula od njega.  Zadržala ga je u idealnom smislu –  u onome što obećava vernicima.  Ona propoveda ovozemaljsku predanost umerenosti   –   za onozemaljski Preterizam.

–   Pitam se, da li je potrebno prolaziti kroz taj misleni pakao kreativnog čuda ?

Dovoljno je primiti informaciju pojedinih fanatika koji su gazili tim putem.

Treba polemisati s njima kroz njihove teorije  —  sve nedounice na jednom su mestu.

Danas je nemoguće odšetati u pustinju i vratiti se mudar.

Napokon : hoćeš li svoju Umetnost podrediti učenju ili stvaranju  ?

–   Ekstaza duha  –  to je ono što tera ka stvaranju a ne samo stvaranje.

Zato je Umetnost radi Umetnika.                 Ostalo je prostitucija.

–   Umetnik : psiho/lucidni ekstazer.  Na žalost, previše je duhom frigidnih zagadjivača ogrezlih u perverznu nemoć kreativnih pomagala.

Umetnost je medju otpadnicima.

–   Šta je sumnja učinila za Umetnost ?  – Jednu progresivnu težnju za izvesnim koja se uvek gubi u neizvesnom.

–   Umetnik mora gledati Umetnički. Uzvišenost njegovog duha izgradjuje jednu neminovnost. To je jedno hronično stanje.

Stanje koje oplemenjuje i stanje koje je nadasve  –  LIČNO.

–   Današnja Umetnost nije demokratska – već despotska.

Prava Umetnost pravih Umetnika ostaje na margini. Ona uvek mora biti na margini – jer prava Umetnost je Umetnost

eksperimenta.  Umetnost AVANGARDE.

Jedna se Umetnost nikada neće pokazati krajnjom ako je ne tretiramo PRETERANO.

–    Svako umetničko delanje je skriveno. Treba ga razotkriti.  To može samo duh čija je rezonanca fleksibilna a amplituda rastegljiva.

Kameni duh temelji  ;  gumeni gradi.

–   Kameni duh nije avanturistički duh. Od svega – on je samo bazičan.

Šta je jedan kameni duh u poredjenju sa gumenim ? Jedna nepokretnost.

Nasuprot – gumeni duh je duh senzibiliteta i ekstaze.  Gumeni  – onaj koji gradi i korača.

Srce jednog kamenog duha radi i umire kao frigidni mehanizam ,,  dok će srce gumenog duha na tren namerno stati ili ući u

hipertenziju ,, iz čiste radoznalosti.   Gumeni duh – svakako, uvek Preteruje.

–   Posledice Umetničkog metoda ne objašnjavaj. Radije razmatraj uzroke.    Postani   i z a z i v a č.

Um je prilagodljiv , istovremeno i nevidjena kukavica  :  nateraj ga da potkaže blizanca iz senke.

Prvi je kukavica  –  drugi lenjivac.

–   Govoriti jednim jezikom znači krenuti jednim putem.

Pre jezika treba globalno polje uma dovitljivim eliminatorima fokusirati na ideju.

Tako tvoj jezik postaje jedini i krećeš se ispravnim putem.

Na sreću   :   nikada nisi u to siguran.

–   Stranputice umeju stimulisati vispren umetnički duh, ali i umrtviti – navodeći ga na odustajanje.

Odustajanje je majka svih pokušaja  : treba sačuvati inicijativu.

–   Pristupi Umetnosti su mnogobrojni : ispravan je onaj koji dozvoljava izlazak iz okvira Umetnosti.

–   Kreacija  –  težnja za prevazilaženjem mentalnog nesklada.

–   Nemoguće Umetnosti koriste nemoguće forme i treba ih ostvariti nemogućim jezikom.

–   Prava Umatnost je Umetnost predvidjanja a ne Umetnost sećanja.

–   Umetnička narav da bude višespratna, iz više nivoa.

Umetnička narav veterana  –  to je slojevita višespratna konstrukcija. On mora ugraditi liftove, jer krene li stepeništem

,, cilj “ je predaleko.

Ipak , on se dovija  –  osmišlja mentalne skokove  –  čim zakorači prvi stepenik , drugom nogom nagazi poslednji.

–   Organizacija misli može biti nadolazeća i odlazeća.    Tako se i umetnički duh kreće u sferi kreacije.

–   Količina nošenih ideja zavisi od kapaciteta, mase, inercije jednog stanja. To Umet. stanje proleće kroz um poput kometa u Vasioni.

Na Umetniku je da učini  da proleću što češće.  To se postiže umom koji sebe posmatra ne iz jedne tačke  –  već  ODASVUD,

tako taj Um, otvori li kapije – uvek ugleda kometu – zvezdu repatu ideja.

/ neki će Um čekati  ;  drugi se otvarati /

–   Mora se žrtvovati. Uništiti. SVE je podredjeno i u funkciji uništenja.

Umetnik – to neprirodno biće, STVARA ,, zauzvrat uništava iscrpno polje svojih mogućnosti .

Paradoks  :  neprekidno uništenje gradi neprekidan napredak.

Zgrada gradjena rušenjem.

–   Čini se da Sve izrasta iz nerealnog da bi se mučilo u realnom.

–   Čuvaj se preširoke, globalne Misli  –  možeš se ugasiti.

–   Šta mi može doneti Umetnost , sem žudnje za još većom Umetnošću !?

–   Ima li kraja kreaciji ? Kraja Um. delanju ?

Postoji prelaz u jedno inertno stanje.   Ono oblikuje lični stav  – stil.

–   Kada punjenja Umetničkog Uma oslabe, ponestanu ili nestanu  –  inercijom će taj Um trošiti kreativna medjustanja …, zrnevlje, mrvice, kosti.

Iza toga ostaje punoćom ispražnjen Um  –  dipol ludačkog uma.

–   Umetnost gradi čoveka iznutra ; neumetnost spolja razgradjuje.

Postoji stalna Umetnikova težnja da ne-umetničko pretvori u Umetničko.

Za Umetnika je dakle, potrebno da vidi ne-umetničko.

Treba moći GLEDATI      –      Treba znati VIDETI      –      Treba umeti PREPOZNATI  !

–   Artist uvežbava da bi kombinovao. Tako i pisac gradi svoj jezik da bi ga koristio, a to znači : da upozna u jeziku ono kako ne treba.

Poznavanje jednog stanja podrazumeva poznavanje  ne-stanja.

–   Svako stanje je – kažu, bilo ili ide ka mirovanju. Ono (mirovanje) začetak je i vrhunac svih stanja.

Tako i PRETERIZAM u smislu jednog označavanja.

–   Preovladjuju optimističke ideje. A same one su tako zastrašujuće..

Jedan takav pogled na Svet čini od njega jednu neozbiljnost i ne da mu da makne.

–   Umetnost ne želi biti stalan Umetnikov saputnik. Ona teži da se odmetne , da napusti Umetnika.

To čini da je on zamrzi.

/ Ona koja ne može da se voli i ona koja se zbog toga obožava /

–   U jednoj Umet. nedoumici može se provesti čitav vek. Jedna će nedoumica biti onoliko duboka koliko nevešto raspravljamo o njoj.

Ali, pošto je većina stvari zbunjiva, Umetnik će, radoznalog Uma teturati mračnom sobom uveren da je svetlost izvan.

Nažalost,  izadje li iz jedne  –  ulazi u još veću nedoumicu.

–          Umetnikov Um je uvek stimulisan neodgovorima koji vode ka pitanjima o nedoumicama uz jedan ogroman utrošak

energije- neenergije.

–   Težnja : napasti UM velikom količinom nedoumica što će u njemu izazvati konfuziju, a konfuzan UM ponaša se kao kineska  rotirajuća petarda.

Svaku istrošenu odmah zanemarujemo i hvatamo se nove. Tako i Um. Um.     Naravno da će i on da sagori ,, treba učiniti da što duže

gori.

–   Umetnik nikada ne žrtvuje – On je žrtvovan.     Šta je nemilosrdnije od kreacije ??

–   Jedna će sudbina odrediti jedan život. Tako i jedna Umetnost, delujući silovito i razorno odredjuje jedan duh.

–   Plitka umetnost teži ka dijalogu  /  dublja ka monologu.

–   Merilo jedne Umetnosti je količina njenog „ushićenja“. Umetnik vaga.     Ozbiljan zakida    ,    neozbiljan dodaje.

–   Jedni će Umetničku pustolovinu završiti  povratkom u težište Uma.   Drugi će je okončati ponovnim odmetanjem.

–   Može li se Velika Umetnost zamisliti bez GOLEMANIJE ? Golema Umetnost ima golema usta.

Njenu Golemu glad suzbijaš  prežderavanjem.

–   Zamisli jednu Neukrotivu Umetnost i jednog Umetnika na njoj sa uzdama u jednom i bičem u drugom oku.

–   Šta me (te) može zadovoljiti sem jedne  PRETERANOSTI !        Već sutra   –   trebaće još više.

–   Mogućnost stvaranja Umetnosti   ,   ostaje ipak samo mogućnost,

iz / NIGDE NEMA NIŠTA /  stvoriti  / SVUDA IMA SVE /

–   Treba (uvek) očekivati jedan sunovrat, pad u šupljinu kreativne dubine.  To propadanje – to je tvoja Umetnička moć,

a sve okolo , tvoj je Umetnički duh.               Dno je mentalni nesklad.

–   Svaki kreativan čin je čin „propadanja“ ; nikada se Umetniost ne gradi u „uzletu“, jer da se oslobodi – Umu je primerenije „propadanje“.

„Uzleti “ su samo za ushićenja – ona donose jedno osećanje.

„Propadanje“ proizvodi  –  stanje.

Jedni niti padaju niti uzleću – a opet su umetnici. Miruju i o njih se sapliću…

Oni služe za meru ,, za uporedjenje.

–   Umetničko stanje začne jednu mogućnost za dogadjaj koitusa, gde Um  uštrcava lepak na koji se zaleću asocijacije ; jedne zalepe, druge otpadnu.   Sistem se vrtloži i uskladjuje : ćelija nalazi anti-ćeliju,  izbočina ulegnuće,  iskustvo pretpostavku

i tada se desi ono neverovatno   –   jedna se duhovna energija  OZNAČI !

–   Um(nas)  stalno posmatra iznutra. Uvek je budan.  Umetnik teži da mu zadje za ledja – da on zakratko posmatra Um.

Umetnost : onaj koji odlazi da vidi ta ledja i ume da se vrati.

Onaj koji ne ume da se vrati   : ludilo.

Objašnjavati takav odlazak je besmisleno  –  treba razmatrati povratke.

–   Svaki odlazak u Umetnost preti  kobnošću.  Činiti Umetnost , znači biti u stalnoj opasnosti.

–   Umetničko stanje je Preterano ljudsko stanje. Svaka Preteranost može biti kobna , ali i odvesti u  „dvorac mudrosti“.

Umetničko stanje vodi ekstazi Uma ;; ko tada mari za kobnost ?!

–   Pošto se odlučiš za PRETERANO   –   ne očekuj malo.

–   Gledanje Uma svima je dostupno  – ali odande treba nešto doneti.

/ UM  –  najviše se nudi  i najmanje daje  /

–   Neki se, gledajući svoj Um prazne  ;  Umetnik se puni.

–   Tupavi : oni koji nikada nisu zavirili i nikada nisu budale.

Za Umetnika se nikada neće kazati da je tupav  , ali će se često čuti da je budala.

–   Sama pomisao na Umetnost za većinu je besmislena.   Umetnik je toj besmislici posvetio život, sve više spoznajući

da je ta besmislica (Umetnost) – osnova , a da je sam život – besmislica.

–   Šteta što otvoren, dečji um nije predmetan Umetnički Um.

Dakle, slobodnim umom vremenom zagospodari uredjen um.  Umetnik čini da proces nakratko dobije suprotan smer.

–   O Umetniku  :              On    je   jedan (nikada mi ne bi oprostio da kažem „sanjar“)

s n e v a č,

takav sav   :  s n e v a č   e p i l e p t i č n i h    d u b i n a

s                  e                               d

stanar gataljinih odaja

učitelj, makro i sin njin.

Halucinogen.

Vla – gla-snik  nesklada

F  A  N  T  A  Z

–   Masa nikada neće ekstazirati konzumirajući Um. dela.  EKSTAZA – ona je Umetnikova.

Masi je i onako svejedno  –  ona je uvek Umetnički frigidna.

–   Ide li ka masi , Umetnik se udaljuje.                                                           Umetnost je u kontra smeru.

–   Žena u muškarcu traži  stabilnost. Šta ćemo sa lucidnim, destruktivnim Umetnicima? Gde su njihove žene?

Koja će se kao biljka penjačica uviti oko visokog neuravnoteženog betonskog stuba ??

On će i dalje stremiti uvis  – hoće li se ona i dalje uvijati ??

Suprotnosti duha se ne privlače : zato stavljam vrhunsku Prostitutku uz vrhunskog Umetnika.

–   Do sada se iz dana u dan , veka u vek, Umetnost širila, rasplinjavala….

PRETERIZAM  sabija – čineći kvalitet.   Njegovo sabijanje  ujedno je i širenje.

–   Neke Umetnost optereti, kod drugih izaziva olakšanje. To je otuda što je nekom Umet. duh baza ili kiselina.

–   Nekom Um. duhu potrebno je stalno treniranje.    Drugom godi  spavanje.

–   Lako je saviti čeličnu šipku u čvor.    Teže je sa mentalnom niti.    ( Bilder-Duh )

 –   Pošto Umetnost (može) ume da bude velika

Umetnik (ume) može da bude mali.

 –   Mogu se reči bacati u Um i metodom iznenadjenja prepustiti Slučajnosti da napravi red.

Može se sa druge strane  –  ideja umotati rečima.

Umetnik će raditi i jedno i drugo   –  on će ,uostalom , raditi bilo šta da bi EKSTAZIRAO.

–   Ideja treba da iznenadi Umetnika

dok na tehniku – mora da računa.

 –   Reči se ne troše.  One se ponavljaju.  – Ali ideje ,,, one su konačne.

–   PRETERIZAM pozitivno deluje na Umetnika : udaljuje ga od Umetničke slabosti i čini od njega borca, jednu

uzvišenu Umetničku figuru koja , pa neka i destrukcijom, ulazi u sfere koje su daleko od običnog.

 –   ŠTA će učiniti PRETERIZAM ??

On će  od obeležja  Umetnosti    p r e r a s t i     u    j e d i n u    m o g u ć u      U m e t n o s t .

–   Preteristički  pokušaj : znači usmeriti najveću moguću energiju ka najbližoj prihvatljivoj ideji.

Kada bude primila tu energiju  ( taj prasak ) , ideja postaje nebitna :  ona  postaje proizvod Senzacije.

Jednom je ta energija zaprepašćujuće bačena —-   drugi put je kreativno  ČUDO .

–   Čim jedna Umetnost  “ postoji “  –  ostale  nas se ne dotiču.

–   Sve se sme desiti , ali – Umetnik ne sme stati.

 –   Kvalitet života podrazumeva posvećenost  jednoj ideji i njenom kreativnom uobličavanju.

Retki su  koji u sebi otkriju nešto za šta bi živeli stalno i u svakom trenu ga usavršavali.

Većina je neUmetnička , ali poseduje tu potrebu – tako se ta većina, kroz stoleća ponašala kao Umetnik , gradeći

jedno Verovanje , jednu religiju kojoj se posvetila.

–   Prava Umetnost zasniva se na svesnosti o posedovanju zastrašujuće energije Nesvesnog.

–   Umetnik će pronaći drugu ličnost u sebi  –  ličnost kristalnog duha

i težiće da sam postane taj drugi.

–   U toj metamorfozi sadržana je čitava mistika Umetničkog .

 –   Ma koliko da se Umetnost ponaša neobjašnjivo, do jedne granice, može se objasniti  –  posmatrati,  jer je vidljiva .

Njena vidljivost je nestalna i nepouzdana  –  danas uočena, već sutra, gledana istim očima  biće  n e v i d lj i v a .

Njena vidljivost nije stalna       već      bljeskovita.

Sam Umetnik , iako gleda  –  najviše će sumnjati.

Posmatrač će samo naslućivati – uveren da vidi.

–   Umetnost nije stalno gledljiva  jer naš  Duh  nije uvek raspoložen da vidi.

–   Umetnik se stvarajući, udvara sam sebi.   On je taj koga treba zavesti   i  ,,,, prevariti .

–   Koristiti se mozgom, znači dubiti Umetnost.

Samo  Življenje  je  Umetnost.  Svaka ćelija, svaki mikroorganizam je Umetnik ,    ,  zato  jer ,….,,

opstaje pojedinačno a kontroliše globalno.

–   Daleko od toga da je  “ podsvest ogledalo svesti „. – Ona je okvirno polje ljudskog Uma koji prirodno vuče

ka svom težištu  –  svesnosti.

Zato je Umetnik ,  tumara li van težišta  –  neprirodan.

Ništa izazovnije od tumaranja……..

Ništa dosadnije i neproduktivnije od stalnog uravnoteženja.

Ona  –  ravnoteža : ubija Umetnički duh.

–   Lice šta je ?? – Tek naznaka naličja , nagoveštaj maske.

Lice za razliku od naličja – nikada nije pravo ;  tako i Umetnost.

–   Kao što se ples oslobadja svih pravila i normi,,

tako će i Umetnost , oslobodjena „MRLJOM“ , procvetati u individualnoj  anarho – kreaciji.

Sve je u Paradoksu

Paradoks je u Sve

u Sve je Paradoks  !

Sumnjam u Sve  ,  sem u ono nejasno.

–   Postoje „čisti“ proizvodjači Umetnosti. Ne teoretišu, već proizvode : oni nikada neće poludeti

od Paradoksa ,, ili su već dobrano ludi.

–   Ako mi daš jednu Umet. ideju – ona mi ništa neće značiti ,,,  ali ako je ja izmamim od tebe , onda neću

ostati ravnodušan :

Umetnost, dakle – nije stvorena za davanje …., već za uzimanje.

Zato opstaje i stalno jača.

–   Preterizam je energija punjenja. Kičma Umetnosti.

–   Nikakve mi  „druge“ umetnosti ne trebaju — dajte Umetnost koja će od mene stvoriti šireg čoveka

i uzvišenijeg  Umetnika ..,,, dajte !, samo onu najveću  –  PRETERISTIČKU  Umetnost.

–   Nekima je dovoljna čipkana šustikla, cveće u vazi, karirana košulja  — meni treba Umetnost senzacije,

nešto zapanjujuće ,!

–   ( samo )  Preterano oslobadja moj Um.

–   Limit se postiže licitiranjem.

–   Umetnost je simbol za Preteristički čin.

–   Osećaji , : jedan će biti preteran, značiti kao hiljade drugih, vredan će biti žrtvovanja, odricanja, udariće kao malj

medju bezazlene oči  –  ostali su zanemarljivi.

Šta mi,dakle, može doneti jedan prosečan osećaj ?? – Gutanje standardnih jela, ljubav sa prosečnim ženama,

prosečna misao..?  Šta je prosečnost, sem uteha za nevidljive ljude siromašnog Umet. duha.

Sva tišina, glasnost, kombinatorika,,, sva maglina nemogućeg,,,, sva mogućnost nepoznatog   –   l e ž i

u   p r e t e r a n o m .

–   Preteristički Duh jedini ume da  „odživi“ , da  max. sažme …, ostali inertno žive.

Preterista je inercija.

Inercija je Vladarka Univerzuma.

–   Posmatrati Umetnika   –  treba da znači posmatrati Monstruma. To čudovište, čini se, želi da komunicira

sa tobom  :  pridješ li mu  –  znaj da ćeš biti samo zalogaj.

–   Gurnuti glavu u razjapljenu čeljust ,,, slobodnog Uma.

–   Ne-umetnik će milovati – ponesen mišlju da Umetnost jedino zna i treba da bude lepa.

To što on tvori samo su titraji : prikupljanje onoga što Umetnost na svakom koraku odbacuje.

–   Svet je zadivljujuće ružan  ,  zato što je Umetnost zapanjujuće gruba.

Vremenom , On neće biti lepši  a  ni Ona nežnija.

–   Postoje nedoumice za koje znamo  (ubedjeni smo ) da postoje rešenja a ne umemo ih dokučiti.

–   Uvek se ide od ne-umetnosti ka Umetnosti.  Modifikacija ne-umetnost je modifikacija praznine,,

tako se nikada ne dešava da od ne-umetnosti nastane veća ne-Umetnost ,, već samo manja ne-Umetnost.

Dovoljna je linija na praznom papiru.  Mrlja već, može prevazići naše poimanje Umetnosti.

(Salvadorovo popišano penkalo,,)

–   Prava Umetnost nastaje iz  KONFUZIJE  i treba da vodi u višu – samodefinišuću  KONFUZIJU.

U haosu Konfuzije ,,  odlazeći prema jednoj  moraš se vraćati ka drugoj tačci.

–   Jedna se  Mrlja može razložiti na desetine drugih, a onda iz njih izvlačiti na stotine gotovih motiva, prepoznavati

površinski, dubinski, iskrivljene dimenzije preklapati, spajati, okretati, odbacivati – po linijama, senkama, bojama,,

Jedna je MRLJA  dovoljna za čitav život. To je moguće jer ona sadrži Konfuziju.

Budi Umetnik – budi MRLJA.

–   Kroz stvaralački čin Umetnik uvek doziva u pomoć.

Kreacija je Umetnikov poziv u pomoć moćnog za nemoćnim.

–   Pleme „Piaroa“ sa gornjeg toka Pianoke u Venecueli – ljudi Nadrealizma. Oni kulturu nadsvesnog nose generacijama

drugujući sa Kosmičkim silama.  Oni su nadrealisti veći od bilo koje Umetnosti – jer njihov je nadrealizam realan….

Svaki Umetnik traga za svojim pretkom iz plemena Piaroa.

–   Svest (razum), kada sazri, svoj negativ kao nedostupniju a savršeniju kategoriju –  traži u Nesvesnom.

Jedno upoznato jako

teži da jako upozna slabo ,,

zato muškarac, prirodno psiho-fizički snažan teži da (…) preterivanjem druge (svake) vrste, opovrgne svoju

snagu i oseti slabost na sve načine.    Zauzvrat, žena, prirodno slabija teži da ojača i to odvodi u prirodnu

disharmoniju :  snažni, jako oslabeli muškarci  –  tragaju za slabo osnaženim ženama.

U takvom odnosu, mužjaci nastavljaju da kopne a žene ostvaruju svoju domino-težnju : muškarac Kosmički skrhan

prihvata  soluciju zaronjen u neku psihičku ( umetničku ili ne-umetničku ) fikciju.

–   Gledano iz ugla komercijalne umetnosti  –  ja sam prosjak  –  činitelj ideja.

–   Umetnost, znaj  –  mora biti sva    KATASTROFIČNA   !

–   Umetnik je stalno obmanut Umetnošću  /  stvarajući  uvek teži da obrne taj odnos.

–   Kada se dolazeći iz sveta realnog nadjemo u nerealnom (nadrealnom), uvek tražimo zakonitosti i šablone

ne bi li odredili to stanje  –  i tako činimo osnovnu grešku  :  prevideći da zakonitost realnog i iskustvenog

nemaju nikakvog značenja u nerealnom  (nadrealnom).

Dakle, ne treba tražiti zakone (uredjivati ono što je neuredivo) tamo gde ih nema.

Ako je realno red  –  nerealno (nadrealno)  je  HAOS    –   i nikakve relacije nisu moguće,,, sem koitusa.

–   Preterizam je dimenzija vrhunskog kvaliteta.  On sam je energetsko polje.  Pošto je P.ism  „energija punjenja“

njegove sile se nikada ne oduzimaju   –   otuda ono da iz jednog  neUmetničkog nikada ne nastaje manje Umetničko.

–   Preterista      svetlost svetlošću obasjava   ,,,   tamu tamom dubi.

–   Ako jedno činjenje, kroz Preterističku prizmu, može biti označeno ,,,  onda je i sam Preterizam naslutiv,,, prisutan.

Jedni ga nikada neće videti   –   drugi ga odmah prepoznaju.

–   Ako nas stanja iznenadjuju   –    to je samo zato što su  Preterana.

–   Ideje   –   to je ono svemoguće u nama  ;  nadovezujuće energije jedne halucinacije.

–   Preterista je mentalni akcident za duhovno rastrojstvo

zarad / kreativnog nadraženja /  ,  / kreativne fuzije-fisije /  ,  / kreativnog iscedka /.

–   Gledaj odasvud   ili   gledaj usmereno  –   uvek u Umetnosti prepoznaj  svoj   Preterizam.

Gledajući  Umetnost – gledaš sebe.

Tvoja         Umetnost        je         tvoje       Preterano     TI .

–   PRETERIZAM  je jedno skidanje paučine sa podruma svesti  :  nikada se ne zna koja će zavesa paučine

biti zadnja   /  a iza zadnje paučine svakog podruma  –  ko zna , možda  čekaju jedna vrata  ,,

 –            Ja   sam   SAV    PRETERISTA

jednim delom si sada      i    TI  .

  MIODRAG DENČIĆ – cub   ,

Biografija

MIODRAG DENČIĆ, rodjen 1965 g. u Pirotu.

Gradjevinski inženjer, zapošljen..

Bavi se sve manje  pisanjem poezije i proze.

Neguje sopstveni pravac -PRETERIZAM-, koji  nije zvanično obelodanjen.

Upražnjava eksperimentalno i avangardno pisanje.

U Nišu, objavio alternativni almanah poezije-Poklon iz podzemlja- 93 god, samizdat

i  samostalnu zbirku poezije-Management-91.god, samizdat.

Ne objavljuje.

Pomagao više zajedničkih književnih projekata mladih neafirmisanih stvaralaca.

Nabedjeni vanbračni sin Čarlsa Bukowskog.

Čuva 2  neobjavljene zbirke pesama i jedan roman, koje povremeno-tajno čita.