MINISTAR PORUČUJE: SRPSKOJ KULTURI TREBA RADIKALAN PORNO-ZAHVAT

Filed under: 2013,afirmator,broj 15 - jun 2013,satira |
Ron Jeremy - prijatelj srpskog naroda

Ron Jeremy – prijatelj srpskog naroda

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ministar Bratislav Petković, u skladu s novom kulturnom politikom, poručio je danas na konferenciji za novinare: „Srpski film, srpsko pozorište, srpska književnost i srpska likovna umetnost kao i ono ostalo, moraju da izađu u susret tržišnom razmišljanju!“ Kako? Šta se najviše prodaje? Seks. Zaključak? Pornografija se vraća na velika vrata.

Ozbiljno sam se zamislio nad ministrovom izjavom. Kakva nepojamna mudrost (svakom pa i njemu samom) leži u tim rečima. Setimo se statističkih podataka, a statistika je majka svih nauka, vezanih za pornozu u Srbiji:

1) Naša porno-industrija je plaćala veći porez od naše industrije čelika

2) Emitovanje porno-sadržaja je 1990-ih otupilo je frustraciju i gnev građanstva koje je moglo, uz jevtino pivo i pornić na Trećem kanalu ili, docnije, na TV-Most, da oduška svojim nagonima i mirno zaspi dok krv lipti na sve strane

3) Naše porno-zvezde su počele, polako ali sigurno, da penetriraju na Zapad (ili je Zapad počeo da penetrira u njih) i pornose, pardon PRONOSE,  ime Srbije po inozemstvu. Ako imamo Đokovića u tenisu zašto ne bi imali Đoku Đokića u porno-industriji? Radodajku Kitić? Juddie Cummanditch?

4) Pornografija podstiče porast nataliteta

5) Na kraju svakog pornića piše „sve je dobro kad se svrši“

6) Pornić je, slažemo se, lako i jevtino snimiti.

7) Porno-zvezde teraju muškarce da budu takmičarski raspoloženi i nose bedževe ala: „Ron Jeremy is my enemy!“ i „Leslie se vraća krući!“ . Inače, nemojmo shvatati ozbiljno ove bedževe – svi znaju da je veliki radnik Jeremy prosprski orijentisan i , štaviše, rođak sa Vukom Jeremićem koji se, zapravo, zove Wolf Jeremy.

Imamo još 659 razloga zašto je to tako. Ali, nije film sve. Zamislimo, recimo, Ministrov teatarski projekat, Konstantina, ali sa  orgijama na sceni. Mislim da bi tu predstavu svi voleli da gledaju. I ne bi dobila samo neku tamo nagradu za scenografiju kao na „Sterijinom pozorju“. Ne, već i za performing na sceni. Znate već…. Rim, bahanalije, robinje iz svih kutaka carstva, strejt, bi, lez, gej, sado mazo, nauljeni legionari, posipanje topljenim sirom iz Helvecije, bludni hrišćanski sveštenici. Jednom rečju, spektakl!

Kulturno umetnička prela u zavičajnim domovima koje ministar tako voli da finansira, sa sve kojekakvim „Istočnicima“ i inim listovima oživeće uz recitovanje „Crvenog bana“. Šta će se dogoditi posle nije za priču ali, dok je male Srbčadi, sve je dozvoljeno!

Gole žene u galerije. Gole žene na pijedestale. Gole trudnice još više. Srpske Prijape za njima.

Ili, klasična muzika. Šta je opera ili balet? Ništa. Ali, operske dive otkrivenog poprsja koje mazno dahću u mikrofon? Pa, to majka ne rađa ni na Ibarskoj magistrali!

Književne večeri? Umesto da se pisac bavi tricama kao što su pitanja ljudske prirode, angažmana umetnika i sl. on, taj stari vuk književne scene odmah prelazi na nacionalnu stvar: “ Otkopčao je tanki haljetak Hristosine monahinje a zatim nagnao svog zapetog ždrepca na njenu rosnu livadu.“ Publika se budi, publika se vozbužduje, vostani Serbije, davno si zaspala!

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ