Milko Đuranović Kostur: Živi život

Filed under: 2014,afirmator,broj-24-mart-2014,intervju |

Milko Kostur 1Postoji li ili ne rep scena kod nas, ko je „glavni“, ko spada u andergraund, kako nastaju rep pesme, gde se održavaju koncerti a gde festivali… samo su neka od pitanja na koje nam je mladi reper, ulični pesnik i tekstopisac Milko Đuranović aka Kostur, dao odgovore: Repujem sve što vidim. Inspiracija dolazi iz naših života, a pesme nam se razlikuju, jer svako život vidi drugačije.

Kada si se prvi put susreo sa repom?

U sedmom razrednu osnovne škole družio sam se sa nekim starijim društvom dole na Dorćolu, sećam se, bili su to Zabac, Džukela, Ferdi, Vlada Medicina i Cone (iz grupe „Psi grada“). Tada sam prvi put čuo Tupaka i bio sam zgranut, prosto nisam mogao da verujem. Cone je znao svaku njegovu pesmu napamet i kada mi je pustio kasetu (tada su se još uvek slušale kasete), molio sam ga da mi pusti pesme iznova i iznova, toliko sam bio odusevljen… Eto, i tako je sve počelo bukvalno – zaljubio sam se u taj pravac muzike 🙂

Šta te je privuklo ovom muzičkom pravcu?

Kada sam odgledao Tupakov spot „Brenda’s god a Baby“ („Brenda je dobila bebu“) oduševio sam se načinom na koji je uklopio celu, istinitu, priču u svoju pesmu. Sama priča me je potresla (devojka iz geta se bori da očuva goli život i neuspeva), dok je spot jedan od boljih koji obrađuju sličnu temu. Tupak priča o problemima u getu, o drogi, o kriminalu, ljudima koji nemaju šta da jedu… Nikada to pre nisam čuo. Čak ni danas niko to ne može da sroči kao Tupak. Za mene je on jednostavno najbolji. Mnogi kazu da je rep od njega počeo, mislim bilo je i pre njega repa, ali je Tupak celu priču podigao na viši nivo.

Da li si uspeo tada da nabaviš njegovu kasetu, ploču…

Baš sam pre neki dan u prodavnici ploča „Leila“ (http://www.leila.rs/) pazario Tupakovu ploču. Mojoj sreći nije bilo kraja – umalo mi suze nisu potekle! Sad već skoro svaki njegov album imam na kompjuteru, a kad sam bio mali kupovao sam njegove kasete.

Sećam se, na kasetofon bismo priključili mikrofon i pevali uz Tupaka i snimali se. Danas se više i ne sećam reči pesama koje smo tada komponovali… Tada, doduše, nisam ni sanjao da ću se baviti repom… Kostur

Vremenom sam, još u prvom razredu srednje škole, počeo da pišem tekstove, ali se repom nisam ozbiljno bavio sve do 2012. godine, valjda sam imao važnijih stvari na pameti 🙂

Koja ti je omiljena grupa, autor i zašto?

Tupak, definitivno. Album „All eyes on me“ i pesme „How do u want it”, „2 of Americas most wanted“, „Holla at me“, „When we ride“, ma svaka pesma sa tog albuma ubija. Bio sam zgranut kada sam je prvi put čuo.

Pesma „Changes” bila je prva pesma koju sam naučio napamet. Sećam se, tada sam još išao u osnovnu školu, išao sam ulicom – sluške u uši – i repovao tu stvar, a kako tada nisam znao pravilno da izgovorim Čejndžiz, već sam pevao: Ćenđes, tako su me na kraju u školi i nazvali, Ćenđes… 🙂

Tupak me je privukao ne samo kao muzičar, već i kao glumac i umetnik. Njegova životna priča je ostavila dubokog traga u meni. Bio je veliki borac. Smatram ga osnivačem današnjeg repa.

Nije on najbolji reper, da se razumemo, ima daleko boljih liričara od njega (poput, recimo njegovor „suparnika” Bigija – on je imao daleko bolji flou, Nasa, ili belog repera kojeg danas slušam, Mašin Gan Kelija), ali je Tupak imao najveće srce i po meni najbolje opisaivao život u getu – imam ga čak istetoviranog na nozi…

Eminem je najpoznatiji beli reper, ali njega, recimo, nisam slušao na samom početku, jer me je nerviralo njegovo glupiranje. Kad slušam rep, volim da mi pesnik složi neku priču, da nešto što će da me drmne, da se naježim… Eminem je jedini belac koji je, devedesetih godina, kada je rep bio najjači, išao sa Ajs Kjubom, Snup Dogom, po koncertima i od njih učio… i definitivno postao najbolji beli reper današnjice.

Pored svih njih, ipak mi je definitivno najdraži, bio i ostao, Tupak. Najrealniji je i to me je k njemu privuklo. Odrastao sam u vreme bombardovanja, doživljavao sam, možda ne iste, ali slične priče, i možda je i to razlog zašto mi je Tupak legao. Prosto me je kupio tim svojim realizmom.

Reci mi nešto više o rep sceni kod nas. Ko su najpoznatiji autori, grupe?

Danas je rep komercijalizovan, sluša se po klubovima. Postoji i andergraund rep, ali je jako redak. Sve se vremenom menja, nekada su reperi nosili široke lone, danas nose uske… Nekome se to sviđa, nekome ne.

Generalno ne slušam toliko naše repere, ali ih uvek ispratim. Slušam Đusa (iz starijih dana), Grua, VIP, Sortija (bata barata), Struku (naš najbolji reper po meni), Marčela, LTDFM, Sick touch i ortake Rezona, Markeša, Smoki Mardeljana, Manifest, Belčugu (on drži „5th element“ studio i repuje na engleskom), Levu obalu (želim ovim putem da čestitam bratu Gras Hoperu na pobedi na Red Bul turniru u fri stajlu) -uglavnom ceo Basiviti Digital – oni su možda i najmoćniji kod nas…

Skoro je, recimo, izašao EP Eeva – „Part of the plan”. Za nju tvrdim da je naša Erika Badu. Devojka tako šije kako peva. Kako je izašao njen kratki album po cele dane slušam, na ripitu konstantno – veoma kvalitetna umetnica…

Većina njih su nastupali u KST-u, SKC-u, Areni, Džungli… DJ Ali puštao je hip-hop rep i RnB u Akademiji – ludilooooo je bilo – nisam propuštao te večeri.

Na Metropolisu je svojevremeno išla emisija koja je pokrivala stranu i domaću rep muziku, čini mi se da ju je Galeb vodio. Ne sećam se da je neka radio emisija bila posvećena ovoj vrsti muzike, a danas toga ima dosta – što je pohvalno. Generalno mislim da se rep muzika danas neviđeno sluša u odnosu na ranije godine!

Tag Bojse isto uvek rado slušam, Daču i Vasketa iz Mirijeva. Jedan od njih je nedavno otvorio kafić, ali se i dalje bavi muzikom. Ne u tolikoj meri kao ranije, naravno, ali mora da živi život, jer ovde, kako se kaže, od repa nema repa.

Godine 2012.počeo si da se baviš repom. Snimio si prvu pesmu „Život je samo jedan“ (http://www.youtube.com/watch?v=D9728tJZtic). Reci mi kako je teklo snimanje?

Prvu pesmu napisao sam u prvom razredu srednje škole, a snimio sam je tek 2012. godine. Život je borba. Ne smeš da padneš. Mislim da sam u pesmi „Život je samo jedan“ baš uspeo da prenesem tu poruku. Snimio sam je u studiju „Ilegala“ na Senjaku, koji su držali Divac i Džoni iz „Ilegalne familije“.

Toša i Čupavi, moja dva najbolja drugara, i ja činimo „Blejačku komisiju“ (jer se družimo od malih nogu i stalno blejimo zajedno). Oni se ne bave rep muzikom, ali Tošin mlađi brat, Zuba 34 (izbacio je nedavno, zajedno sa Anketom, album „Samer fank“, na kojem su okupljeni najbolji domaći reperi), radi matrice. Kada sam čuo jednu matru koju je napravio, odmah sam poželeo na nju da snimim pesmu i to je današnja „Život je samo jedan“. Rad u studiju je bio sjajan, atmosfera je bila krajnje opuštena, bilijarski sto, cirka, društvo i ja koji počinjem da repujem 🙂 Jako mi je žao što „Ilegala“ više ne postoji.

Uskoro ću raditi obradu te stvari sa mnogo boljom produkcijom i ženskim vokalom 🙂

Zašto si za umetničko ime uzeo Kostur?

Pa ja sam kao što vidiš skini madafaka. 🙂 Sav sam kost i koža, pa je bilo potpuno logično da sebe nazovem Kostur. Imao sam raznorazne nadimke, bolje da ti ne pričam koje sve, smejaćeš se. 🙂 Ali kada sam snimio pesmu „Život je samo jedan“, trebalo je da smislim neko ime pod kojim će me podpisati. Želeo sam da bude unikatno i da me predstavlja onakvim kakav jesam i najbolje mi je legao nadimak Kostur. Vremenom sam ga apgrejdovao u Kostur Madafaka. 🙂

Tekstovi tvojih pesama su prilično ozbiljni.Da li ih sam pišeš?Ko radi muziku na tvoje pesme?

Sam pišem tekstove, dok sam muziku dobijao od raznih autora. Ponekad dobijem inspiraciju da pišem pesme mimo matrice, a posle kad nađem odgovarajuću matru uklopim pesmu u nju, a ponekad dobijem dobru matru pa po njoj pišem stihove, sama me muzika inspiriše. Zuba 34 je uradio par matrica, kao i Markeš, Morbid, Elsee, a u početku sam skidao sa neta – kao i većina. Kad sam Markeša upoznao, bio sam potpuno zgranut njegovim pesmama. Trenutno sprema dva albuma, tako da će se tek čuti za njega – uskoro!!

Šta te konkretno inspiriše?

Svi smo mi geto deca, deca ulice, kako kaže Markeš. Ulični sam pesnik, koji komponuje muziku – takođe njegove reči. Repujem sve što vidim. Inspiracija dolazi iz naših života, a pesme nam se razlikuju, jer svako život vidi drugačije. Obično za moje tekstove kažu da su malo mračni, što donekle i jeste tačno, jer me uglavnom inspirišu mračne matre. Pišem o običnom životu, o mladima i njihovim životnim problemima, o borbi, o tome kako se osećam, kako se moja generacija oseća…

Sa kolegom Švabom snimio si pesmu „Nigde nema poštovanja“. Kako je došlo do saradnje?

Ta stvar je takođe snimljena u „Ilegali“, ali je produkcija mnogo bolja. Švaba je moj drugar iz srednje škole. Dopisivali smo se preko Fejsa i odlučili da snimimo nešto zajedno. On mi je poslao vers, strofu, na koju sam ja odgovorio, a on je smislio refren.

Posle smo snimili pesmu „Zašto“.

„Kišu“ sam snimio sad za Novu godinu i podario je svim ljudima i jednoj posebnoj devojci – ne bih da joj spominjem ime :)…

MilkoPošto se zatvorio studio „Ilegala“ počeo si da sarađuješ sa Rezonom. Plodovi vaše saradnje su…

Napravio sam pauzu nakon snimanja „Život je samo jedan“. Kad sam, nakon nekog vremena, sreo Rezona predložio mi je da zajedno snimimo neke stvari. Rezon je snimao pesme i držao nastupe još u ono vreme dok sam, kao školarac, izlazio u Džunglu. Tako smo otišli u „Bum bap“ studio, koji su držali Kimi i DJ Dubi (on je poznata stara rep glava – veoma postovan DJ). Snimili smo par stvari i gostovao sam na njegovom miks tejpu i tako je sve počelo.

Sa Rezonom sam radio „Rupu“, pravu andergraund pesmu koja mi je jako draga. Rezon mi je dao matru i njegov tekst, a kada sam je odrepovao, mnoge su mi rep glave današnjice, kada su čule stvar, pružile ruku i rekle da smo uradili mnogo dobru traku, tako da sam mnogo ponosan na nju. Pesma ipak nije toliko slušana, jer spada u andergraund rep (a većina danas sluša komercijalu).

Snimili smo i „Old skul“ zajedno, kao i „Kvalitetno štivo“. Trebalo je da radimo i neki miks tejp, ali je Rezon počeo da radi na svom solo albumu, tako da smo saradnju odložili do daljnjeg.

Ima još pesama koje nisu izašle, recimo, „Sve što mi treba” sa Latketom iz LCC-a i Markešom, „Pokušam nekad da zaustavim vreme“ – jedva čekam da izađe. Tu sam stvar uradio u saradnji sa Markešom, a repovali smo o tome šta bi se sve desilo kada bismo mogli da zaustavimo vreme. Radimo i na numeri „Sajfer“, nas nekoliko repera. Zajedno pravimo jednu pesmu, koja će biti jako dobra.  Jedva čekam a izađe.

U pesmi „Old skul“ pevaš sa Rezonom o novim vremenima. Kakva su ta nova vremena? Kako, kao dete osamdesetih, gledaš na svoju generaciju, na sadašnje prilike u zemlji i kako one utiču na mlade?

Rezon u pesmi „Old skul“ peva baš o tim vremenima, o Akademiji, o našim andergaund izlascima. Skupljali smo se svi nekada na Trgu i blejali, a sada se više ne okupljamo, jer kako Rezon kaže „danas je dobar klabing“. Ja sam u pesmu ubacio neke svoje delove, o marihuani, recimo.

Nije isto, nije kao što je nekad bilo. Onda smo svi bili kao jedan, nas pedesetoro bi se okupilo, skupili bismo pare za pivo i provodili se, a danas su se neki od nas oženili, imaju porodicu, ženu i decu i sve nam je teže da se uklopimo.

Kad smo bili mlađi rep nam je bio sve, ni o čemu drugom nismo razmišljali, već samo o tome gde ćemo da izađemo i kako ćemo da se provedemo ili snimimo neku pesmu, a sad smo stariji i mnogo više imamo odgovornosti, a manje vremena za bleju. Najdraža su mi mesta bila Džungla i Akademija, a izlazili smo ponekad i u Andergraund…

Danas se generalno rep muzika mnogo više sluša nego ranije, iako niko više ne bleji na Trgu. 🙂 Rep muzika je sazrela, ali je uzela neki drugi pravac. Danas su poznata neka nova imena i sve mi je nekako previše fensi (iskreno).

Ljudi danas mnogo više bleje u komp, ali kako ni sam ne izlazim više toliko, ne znam kuda se i da li se ljudi kreću. Ja izlazim najčešće u Divljinu na „Friday swag”-tamo muziku puštaju DJ Laki i Rokam. Tamo se osećam kao inventar, uvek je provod u fulu :). Bio sam par puta u Lajt klubu, kada je muziku puštao DJ Dubi.

Koje su sve rep zvezde gostovale kod nas?

Gostovao je 50 cent, Basta, Oniksi, Sajpres hil, Erika Badu… Naš najveći rep festival je „Svi kao jedan“. Većina domaćih repera i reperki su gostovali na njemu, a neki su se pojavili čak i na EXIT-u, kao recimo Snup Dog…

Iz pesme u pesmu zvuk ti je sve bolji.Ko je zaslužan za to?

To zavisi od producenata, Kimija i Dubija („Bum bap“ studio), Markeša, Belčuge („5th element“ studio)… Iskren da budem, bez da uvredim ostale repere i producente, najviše volim Markešovu produkciju, jer daje najčistiji zvuk koji sam do sada čuo. Markeš mi je i prijatelj i uzor. Ugledam se na njegov rep i na njegov način života, način gledanja i shvatanja života… Za njega tek treba da se čuje 🙂

Kad smo kod finansiranja, ne baviš se samo muzikom, radiš i u prodanici ploča „Leila“.Reci mi nešto više o tome.

Da, jedva sam čekao to pitanje 🙂 Ako znate šta znači reč unikat, e onda je to „Leila“ – kultno mesto za kultne ljude, kako kaže profesor Brana. Ovo je jedinstveno mesto, ne samo u Srbiju, nego i na Balkanu i šire.

U „Leilu“ me je dovela bivša devojka. Jedan dan me je pozvala na kafu (mada iskreno ne volim da blejim po kaficima, ali Leila nije ni nalik nijednom kaficu), na jedno posebno mesto – kako mi je tada rekla, i bila je apsolutno u pravu.

Kako sam ušao u „Leilu“ instant sam se zaljubio u mesto – enterijer, pozitivni ljudi, muzika koja se ovde pušta. Svuda knjige, grafiti, razne umetnine i mnooooogo, mnoooogo ploča!! 🙂

„Leila“ je mene usvojila takvog kakav jesam, što mi se prvi put u životu desilo (jer sam ceo istetoviran)… „Leila“ mi je mnogo pomogla. Tu se edukujem na dnevnoj bazi i želim što više da naučim. Otkrivam neki novi pravac muzike, ne samo rep, već i džez, rok, bluz… Puštamo ploče, dolaze fini gosti – uglavnom „good vibrations” 🙂

„Leila“ me je spasila. Pre toga sam radio najteže fizičke poslove, bukvalno sam preživljavao, a ovde jedva čekam sutradan da dođem na posao… ISKRENO: želim ovde da radim do kraja svog života. 🙂

Leila je meni kao druga kuća, svi smo tamo kao porodica, pomažemo se i smejemo, šalimo i nikad nema tenzije… I srećan sam na poslu, a to mi je najvažnije. 🙂

Kako je izgledalo snimanje spota „Que pasa“ (http://www.youtube.com/watch?v=uNBPSjolIhc)? Kako ste došli na ideju za spot, gde ste ga snimali, kako…

Rezon mi je jedan dan poslao matru, dobio ju je od Morbida, koji je jako dobar bit mejker. Sama matrica se zvala „Que pasa“. Odmah sam smislio refren, što se Rezonu dopalo. Malo smo doradili pesmu i ubacili meksičke elemente. 🙂

Dok smo snimali spot u Krnjači, bilo je užasno vruće, a mi obučeni u pončoe i sa sombrerosima na glavi… Snimao nas je Strahinja (koji studira na FDU-u). Uprkos svemu, bilo nam je jako zabavno. Deo spota je snimljen u „5th element“ studiju, gde smo ga i montirali.

Tu se nije završila saradnja sa „5th element“ studiom…

U „5th element“ studiju snimio sam još i „Kvalitetno štivo“ i „Zašto“, sa Švabom. Tu stvar jako volim. Isto je mračna, životna priča – o tome zašto nam se u životu sve ovo dešava što nam se dešava. Produkciju je radio Markeš. Kad je završio pesmu, uradio je trep – to je novi pravac u repu – kada pesma mnogo brzo ide, tako da je pesma zvučala potpuno drugačije, iako je i dalje bila mračna. Slično zvuči i „Da li piše ova ruka“, isto ju je Markeš radio.

Kako je počela saradnja sa Marakešom? Koliko znam, gostovao si čak i na njegovom albumu?

Latke i Vučko iz „Left koust kartela“ doveli su me prvi put kod Markeša. Zuba 34 mi je dao matru, pa je prva stvar koju sam radio sa Markešom bila „Oseti p.s.“ (http://www.youtube.com/watch?v=jnECk27KsPw), sa kojom sam gostovao na njegovom albumu „Album izlazi na jesen“. Stvar „Sve što mi treba“ tek treba da izađe – ona je malo jača, pravi andergraund.

Da li je to bilo jedino tvoje gostovanje?

Gostovao sam još kod Rezona sa pesmom „Rupa“, na albumu „Rep pustinja“. Radio sam na sajferu sa ljudima iz Sombora, Jang Piom, koji drži izdavačku kuću „S 17“.

Koliko si pesama snimio do sada, imaš li materijala za album?

Kako snimim neku pesmu, tako je okačim na Jutjub. Imam par stvari koje nisam stigao da okačim. Treba da gostujem na Markešovom albumu koji treba da se zove „Religare“.

Treba da snimimo i EP, sa šest-sedam pesama. A ja generalno želim da uradim neki miks tejp sa svim svojim pesmama između ostalog i ovih par pesama koje nisu izašle. Tu će se naći oba sajfera, jedan sa Rezonom i Šoksom i jedan sa ljudima iz Sombora, kao i „Sve što mi treba“. Uradiću i obradu pesme „Život je samo jedan“. Planiram da sakupim nekih šesnaest pesama i tek tada da objavim album.

Da li si nastupao negde? Milko Kostur

Moj prvi nastup bio je u prvom razredu srednje škole u klubu „Atom“, u Šabcu. Tada sam repovao pod nekim drugim imenom, neke druge pesme. Prvi pravi nastup imao sam pre dve godine u Džungli. Nekada sam u Džunglu izlazio, a sada sam u njoj gostovao (tada Švaba nije mogao da dođe). Repovao sam „Život je samo jedan“, „Oseti p.s.“, „Sve što mi treba“ (ta stvar još nije na Jutjubu). Tada sam imao malo pesama. Posle toga je DJ Dubi pravio rep žurke na Lebovskom i Lajci…

Rezon i ja gostovali smo na festivalu u Vršcu, „Kauntrisajd džem“. Pravili smo čak i reklamu za taj festival. I imali smo gostovanje u „Leili“. To je jako dobro prošlo. Bilo je nekih 50, 60 ljudi, nastupali su LMR, Mixa, Moneyfast, Rezon… Tada je i Markeš nastupao.

Repovao sam i u Donjem gradu u okviru ekološke akcije za mlade „Pomozimo zemlji da diše“. Tada sam iz pesama izbacio psovke, jer su deca bila prisutna. Imali smo nastup i na „Olimpu“, kojim lično nisam bio zadovoljan. Nije mi se svidela organizacija, da ne spominjem zašto.

Pojavljivao si se ne samo u svojim spotovima…

Tako je. Gostovao sam i u spotovima:

Ana the bejbe – Turbo reperi

(http://www.youtube.com/watch?v=88EbDTsSeLg)

Rezon – Repustinja(http://www.youtube.com/watch?v=808ViHXDNzo)

LCC – Mi to tako (http://www.youtube.com/watch?v=zPBtf9llRMM)

Shokz – Nirvana (http://www.youtube.com/watch?v=JKPANH54Y5E)

Snimaš li trenutno neki spot?

Da, trenutno čekam da se završi montiranje pesme „Kako da znam”. Još par spotova imam na umu, ali to neka bude iznenađenje. 🙂

 

Razgovor vodila

Tamara Lujak