MEDA IZ VICA-PRIKAZ FILMA TED (2012) PIŠE : Aleksandar Novaković

Filed under: afirmator,broj 07 - oktobar 2012,film |

Vicevi o medi, liji,vuku i zeki su nam svi dobro poznati. Ali, šta ako takav karakater oživi, inkarniran u plišanoj igrački i postane vaš pajtos? To je, ukratko, radnja filma Ted koji je režirao Seth MacFarlane, nekima poznat kao čovek koji je pisao scenarija za crtaće kao što su Cow and Chicken, Johnny Bravo, Family Guy. Ovaj put je u svom humoru otišao korak dalje, onim putem kojim su se davno otisnula braća Farelli. Jednom rečju, put filma punog političke nekorektnosti, omaža banalnom („Flash Gordon“ –  kameo Sama J. Jonesa „čoveka koji je dao novo značenje reči „gluma““), odvratnom, opscenom,oteranom preko neke, svima vidljive a u stvari itekako rastegljive granice (scena u kojoj meda primenjuje na kasirci celer umesto dilda,prostitutka koja usred stana prazni creva za opkladu, našmrkani meda sa kokainom na njuškici, psovačina po svima, od „white trasha“ do White Housea). Jednom rečju, pola filma se smejete a drugu polovinu zurite u pod i blamirate se u ime glumaca plus plišanog mede koji skaču iz jedne u drugu blamljivu situaciju. Kako opisati Teda? On je eks-personaliti, lutak koji više nikog ne fascinira. Radi u hipermarketu i saleće devojke. Živi sa svojim pajtosom Džonom (Mark Wahlberg) u zamrznutim momačkim danima iako je vreme da Džon zasnuje stabilnu vezu plus brak, deca, socijalno, zdravstveno, stalan posao i sve što uz to ide. Ted nije meda iz vica – više je kombinacija libidoznog zeke i drogiranog vuka plus Geri i Toni iz „Nepristojnih ljudi“.

Komički kapacitet filma koncentrisan je u lutanu i odličnom glasu njegovog kreatora Setha MacFarlanea mada svoj doprinos daju i Wahlberg i Kunisova. Posebna epizoda, ekscentričnog,basterkitonovskog šefa hipermarketa (Bil Smitrovič) plus standardno psihotični Giovanni Ribisi su poseban začin cele priče. Naravno, teško je reći da je ovo film sa nekom velikom dubokom poukom. Svima je jasno da brojni muškarci teže tome da maksimalno produže svoje detinjstvo ili barem momačke dane – tu je sofa, pivce, društvo, vutra, utakmica na tv-u. Ted je, da stvar bude blesavija, ne samo vaš saveznik koji tera gromove kojih se plašite već i ono što vi nikad nećete biti – večiti partijaner koji se krije iza svoje dobroćudne spoljašnjosti. Njemu je sve dozvoljeno jer je lutan. Niko ga ne shvata ozbiljno i obratno. Zadržavanje vremena, foliranje ludila, sve je to infantilnost ali, ako ništa drugo, bezazlena  u odnosu na one koji mlataraju puškama po ratištima jer su nekad vitlali plastičnim pištoljima. Džon možda nikad neće biti predsednik i kralj i možda nikad neće biti neki „faktor“ koji odlučuje o bilo čemu ali on barem nije, kao Šekspirov princ Heri (potonji kralj Henri Peti),oterao Teda, svog Falstafa jer: „Ako oteraš Falstafa, oterao si svet“.

Da rezimiramo: ovaj film ćete il ivoleti ili mrzeti ali vam , sasvim sigurno, neće biti dosadan.Sasvim dovoljna preporuka za bioskopsku zabavu i ništa više od toga.