MALIM STVARIMA ULEPŠAVAMO ŽIVOT -SINESTEZIJA

Filed under: afirmator,broj 15 - jun 2013,muzika |

Sinestezija-1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U okviru naših intervjua s članovima bendova koji će učestvovatoi na ATTIC  festivalu razgovaramo s Milošem Ratkerom iz Sinestezije.

Kako bi ukratko , u nekoliko rečenica, okarakterisali svoj bend?
Dobro zezanje i prijateljstvo iz kojeg sve ostalo lako proizilazi. U današnje vreme bend koji zahteva svakodnevnu posvećenost opstaje ili zbog prijateljstva podržanog entuzijazmom ili je to okupljenost oko profitabilnog projekta/ideje. S obirom da pripadamo prvoj grupi, moramo biti vremenski dobro organizovani, jer ne živimo od muzike, ali smo sa druge strane oslobođeni bilo kakvog moranja, ciljanja, prilagođavanja, prepušteni samo promenljivostima sopstvenih ideja.

Da li smatrate da je pop zvuk koji gajite, u našoj sredini, s obzirom da rok publika uglavnom više voli žestok zvuk, manje prihvaćen?
Mada naš dosadašnji rad podjednako sadrži i pop i rok, čak i pank stvari, znam na šta ste ovim pitanje ciljali – mislim da pravimo muziku koja duže putuje do ljudi, što će joj, sa druge strane, možda omogućiti da duže kod ljudi i ostane.  Žešći zvuk, fuzija muzičkih žanrova i nešto eksplicitniji trend i momenti u tekstovima svakako danas omogućavaju brži i kraći put do većeg broja ljudi. Mi smo jednoglasno odabrali strpljiv i staromodan rokenrol pristup muzici kao vidu umetnosti u granicama naših vizija, mogućnosti i umešnosti. Bitno je da “svakog dana u svakom pogledu..” i što bi rekli Rolling Stones-i , svi u glas, “Time is on my side”.

 Da li se u pravljenju muzike oslanjate na određene muzičke uzore. Nek pesme su meni ličile na pop-indie zvuk, Belle & Sebastian, recimo

Zaista dosta slušamo muziku i međusobno se muzički edukujemo i razmenjujemo. To pre svega predstavlja veliko uživanje, a sa druge strane poboljšava komunikaciju između muzičara u bendu. Dobro se poznajemo i kada mi neko od njih pošalje nešto novo sa napomenom da je “potpuno odlepio”, počinjem da se tresem svestan da me narednih 3-4 minuta najverovatnije deli od “odlepljivanja”.  Belle & Sebastian konkretno nije izazvao “totalno odlepljivanje”, ali par pesma rado svrate na playlist-u, dok indie-pop svakako ima doprinos i uticaj na zvuk Sinestezije.

 Koji su vaši naredni projekti?

Ovih dana smo u ATTIC studiju, snimamo nove pesme i željno iščekujemo naš nastup na ATTIC night-u u okviru BELEF-a.

 Koliko inspirativnim nalazite stvarni život oko vas za pisanje tekstova a koliko je to više deo nečeg unutrašnjeg, ličnog?

Aktuelne teme dnevne štampe teško da mogu naći svoje mesto u našim tekstovima. Naziv našeg za sada jedinog albuma “Šminkanje stvarnosti” ukazuje na postojanje mogućnosti izbora – da li želite da vas farbaju i vašu stvarnost šminkaju drugi, a da vi to svakodnevno gutate prateći odveć našminkane aktuelnosti ili ćete svoju stvarnost i svoje okruženje sami da ulepšavate, šminkate, krojite, onako kako vi to želite? Dakle, naši tekstovi su deo unutrašneg, ličnog, deo pozitivnog pogleda na svet i predstavljaju nenametljivo rešenje za uređivanje sopstvenog okruženja, dok za cilj imaju da podstaknu druge u stvaranju i umnožavanje još boljih rešenja. Jer, kada se sretnu ljudi “sa rešenjima” rezultat toga je melem za sva čula. Raduje nas to što i na našim svirkama lagano uviđamo cvetanje te ideje i da je sve više ljudi sa rešenjem na licima, koji aktivno učestvuju u zajedničkom provodu. Aktuelnosti nek ostanu u domenu perifernog vida, dok se trudimo da malim stvarima ulepšavamo život sebi i ljudima oko nas.

Na pitanja odgovarao:
Miloš Ratker (Sinestezija)

Pitanja postavljao:
Aleksandar Novaković