Maksi iza zgrade i druge pesme, Dunja Petković

Filed under: afirmator,broj-27-jun-2014,poezija,poezija i proza |

tražim

tražim te u filmu na jeziku koji ne znam
na bilbordu kod brankovog
tamo na ćošku kod raše
u nekim žalopojkama
u dm-u dok gledam koji
crveni lak da kupim
u jutarnjoj kafi
u krofni u kafeteriji
u školi
jel mi veruješ da te tražim
u čokoladici
na omotu sam 5 puta
pročitala tvoje slovo

 

maksi iza zgrade

jel se sećaš ti
onih stepenica
iza maksija iza tvoje zgrade
kad su svi već otišli kućama
cerekali smo se i
bili malo pijani
te večeri nije bilo para
za više
sedeli smo i rekao si pre nego što
mi je šiška pala
pa si je stavio iza uveta
rekao si da sam lepuškasta
slatka
svoja
i da mirišem na neki parfem
i da se tebi sviđaju moje braon oči
i ako ja mislim da su pseće
i rekao si da ne znaš šta ćeš sad
sa sobom posle ovoga
ja sam napravila neki čudan izraz lica
i rekla da volim tvoju bradu
i to što nisi sebičan
i što imaš kuče
koje svaki dan šetamo u parkiću kod stepenica
ćutala sam jer sam mislila
da sam rekla i previše
nasmejao si se
onako sa leve strane
i rekao da možeš da budeš
nesebičan za oboje
i onda sam te ja pogledala
psećim očima
ali ne da bi mi dao poslednju cigaru
kao što si uradio uz krivi
osmeh sa desne strane

 

plašim

tog dana je
sijalo sunce
i mi smo nosili naočare
nismo se plašili da gledamo
u sunce
bio je prelep dan
pored reke
plašila sam se
večeri
ostajala bih tad sama
sa svojim mislima
koje nikad nisam smela
da ti kažem
da se plašim
…da se ne ugojim
…ne prođem na prijemnom
…kad je klizavo
a ja nemam baš dobre cipele
…kad je mrak
…paukova
…da vozim bajs
u onoj uličici gde voze
ko ludi
da ti kažem
da se plašim
da nisam dovoljno dobra
…lepa
…da mi kosa ne miriše
na maline
…da me ne ostaviš
598730_10200406891325576_2135693612_n

 

Dunja Petković. 19 godina stara visoka hodajuća energija; nada: budući dramaturg.

4 Responses to Maksi iza zgrade i druge pesme, Dunja Petković