Ljubiša Spasojević: Žica sa tri lica, MONO SATIRA

Filed under: 2014,afirmator,broj-24-mart-2014,satira |

stock-footage-silhouette-of-man-speaking-on-telephoneISPOVEST ŽIKE CRVA

Dozvolite da se predstavim. Ja sam Žil. Zapravo biću potpuno iskren sa vama. Pravo ime mi je Žika, ali ono je tako… kako da kažem nekako neevropsko, nereformsko, nije u skladu sa pokretom kome pripadam. A oni, znate već koji, zovu me Žica. Žica sa dva lica. Zavidljivci, pakosnici, lenjivci. Ne podnose tuđi uspeh i sopstvenu bedu! Znam na šta ste pomislili na to… Žica sa dva lica. To i oni misle! Neka misle. Baš me briga! Meni je lepo! Pitate kakav je to pokret kom pripadam? Da ja vas nešto pitam. Kakav pokret može crv da ima? Kakvim pokretima se crv kreće? Blaženo neznanje! Pošto vidim da ćutite, odgovoriću vam. Crv gmiže i puzi i logično je da i pokret kome pripadam to isto radi. Pitate kuda gmiže i puzi? Gde vi živite poslednjih deset godina? Da li ste uopšte čuli za put koji nema alternativu? Da li ste čuli za paralelni put? Eto zbog tih pokreta ja pripadam pokretu i pokret pripada meni. Moji pokreti su simbol tog pokreta. Ti pokreti su mi  urođeni, a i usavršio sam ih i još uvek ih usavršavam. Valjda vam je jasno da je to uslov napretka.

Zanima vas kako sam dobio nadimak? Znate li kako kažu ovde – vredan kao crv. E pa ja sam vredan. Nisam kao ovi neradnici što štrajkuju glađu, seku prste, spaljuju se i žale se kako nemaju posla, niti hleba za sebe i decu. Kako mi crvi preživljavamo? Kako uopšte ovde može da se preživi i dobro živi? Uključio sam se u politiku. Znao sam da se postavim. Znao sam da se krećem gde, kad i kako treba. Već sam vam rekao kako se krećem. Znao sam da ćutim gde, kad i kako treba. Znao sam da se slažem i potvrđujem gde, kad i kako treba. I mi crvi imamo kičmu, dostojanstvo i svoje mišljenje. Gledao sam šta oni iznad mene rade. Radio sam što i oni. Sada drugi gledaju šta ja radim. Gledam i ja i te druge i treće i desete. Gledam šta rade i oni ispod  i oni iznad mene i oni što puze i gmižu na istom nivou sa mnom. Moram uvek da budem na oprezu. Ja znam kako da se ponašam. I mi crvi imamo bonton. Ja ga se pridržavam. Ja sam crv – džentlmen. Umem da pričam i sa onima ispod mene i sa onima koji su na istom nivou kao ja, a i onima, pogotovo sa onima koji su iznad mene, mada tada uglavnom ćutim i klimam glavom. I sa strancima umem da pričam. Oni su svi iznad nas, to mi domaći crvi znamo, tako da nema problema. Jedini problem je što dobijem upalu mišića na rukama posle tih razgovora sa njima, ali to je samo ako pričam duže. Moram i ja da se žrtvujem. Funkcija na kojoj se nalazim to zahteva. Uostalom, znate kako se kaže. Nobles oblige – plemenitost obavezuje.

Normalno, nagrada je stigla. Kakva – takva, ali je stigla. Ne bunim se pošto sam po prirodi skroman. Skroman kao crv. A toliko je toga stiglo, da jedva stižem. Jedno ministarstvo, drugo ministarstvo, treće ministarstvo. Pa zatim upravni odbori, sastanci komisija – čak više puta u toku dana, pripadajuće dnevnice, savetovanja u zemlji i inostranstvu, pogotovo inostranstvu, pa opet pripadajuće dnevnice, službeni putevi u zemlji i inostranstvu, zbog puta koji nema alternativu i normalno pripadajuće dnevnice, službeni putevi zbog paralelnog puta i pripadajuće dnevnice – domaćini su i ovde i tamo uvek vrlo ljubazni i plaćaju nam sve troškove. Budžet je  takođe ovde vrlo ljubazan i nam plaća sve te troškove.

Pa onda tu su seminari, naknada za odvojeni i zajednički život, naknada za upotrebu privatnog automobila u službene svrhe i, logično, za upotrebu službenog automobila u privatne svrhe; naknada za utrošeno automobilsko, avionsko i gorivo za jahte, za amortizaciju prevoznih sredstava, učešće u raznim emisijama i davanje intervjua; naknada za frizera, šminkera, posete salonima lepote i salonima za masažu, posebna naknada za maserke – napojnica uračunata; naknada za obuću i odeću, za angažovano osoblje, prekovremeni rad, topli oborok, medijsko učešće u vakcinaciji, troškove mobilnih telefona (imam ih pet, od kojih tri koristim isključivo za međunarodne razgovore – uglavnom mene zovu – kažu šta treba, a ja slušam i radim). Onda  naknada za stres kome sam zbog ovakvog rada izložen, autorski honorari, honorari za savetodavne usluge i lobiranje, donacije, dotacije, kvotacije, nakanda za reprezentaciju u zemlji i inostranstvu, domaća priznanja i nagrade, i što je najvažnije priznanja i nagrade međunarodne zajednice, provizije za posredovanje, i još uvek nisam  nabrojao sve načine kako zarađujem, mnogo ih je, ko će svega da se seti… Zbog transparentnosti dužan sam da vam kažem da sve ove naknade primam u paušalnom iznosu. Šta to znači? To znači da mi je mesečno garantovana suma za njih. Ukoliko su veći – isplaćuje mi se razlika. Uvek su veći, jer kao što vidite puno radim. Interesuje vas šta se dešava ako su manji? Nikada nisu manji. Ne, nisu potrebni nikakvi dokazi o troškovima. Ja sam častan čovek. Veruje mi se na reč. Imam obraz, to je svima dobro poznato. Posebno bih izdvojio naknadu koju dobijam za sportsku opremu, tačnije za reket. Tenis je ovde vrlo popularan i zbog toga moja stranka i ja volimo da zarađujemo reketom. Najviše volim da koristim modernizovanu verziju tog reketa koja vodi poreklo od našeg strateškog partnera Turske. To je marka poznata pod nazivom harač. Ima tradiciju na ovim prostorima. Mi poštujemo tradiciju. Strateško partnerstvo nam je veoma važno. To je uslov opstanka. Zato smo mi strateški patneri sa svima kojima se nudimo, a nudimo se na rečima svima, delima ne. Znamo gde je granica između reči i dela. Pazimo da je ne pređemo. Znamo i to da je nedelo za nas i naše prave strateške partnere najbolje delo. Imamo dostojanstvo, čast, ponos i ono najvažnije – pamćenje. Pamtimo dobro čiji smo crvi i kome dugujemo i taj dug vraćamo.

Zašto se mrštite? Mislite da su te provizije za posredovanje mito? Vi ste očigledno neupućeni. Provizije su sasvim u skladu sa običajima međunarodne zajednice. Ako želimo da budemo deo te zajednice, moramo i da prihvatimo te običaje. Mislite da tu postoji sukob interesa? O tome će odluku doneti naše deformisano, pardon, reformisano pravosuđe. Imam potpuno poverenje u njega. Uostalom, učestvovao sam u toj reformi. Želimo da naši sudovi sude kao onaj u Hagu. Sasvim svejedno koji, oba su za nas ista. Nepristrasni su, jer su oba i za ovaj narod ovde ista. To je ideal kome težimo. To je cilj reforme.

Postavljao sam koga treba i gde treba. Imao sam simpatije prema našim simpatizerima. Pa prema kome ću, ako ne prema njima. Mi crvi se pomažemo, mi smo ekipa, klan. Ljudi su nam zahvalni. Znate kako se kaže ovde – pamti pa vrati. Oni ljudi pamte i vraćaju. I tek će da vraćaju. Dok pamte i vraćaju biće tu gde jesu. Dok pamtimo i vraćamo bićemo tu gde jesmo. Znaju oni to dobro. Mi znamo da oni znaju. Oni znaju da mi znamo da oni znaju. Mi znamo da oni znaju da mi znamo da oni znaju… Malo ste se pogubili? Ma sve je tu jasno! Bitno je da je nama jasno. Bitno je takođe da je i njima jasno. Evo da vam to objasnim na jednostavan način. Njima je jasno da je nama jasno. Nama je opet jasno da je njima jasno da je nama jasno… Niste opet shvatili? Bitno je da su oni shvatili. Bitno je takođe da smo mi shvatili da su oni shvatili. Opet, siguran sam i da su oni shvatili da smo mi shvatili da su oni shvatili. Nema tu nikakve greške, niti nesporazuma. Sva vlast ovde funkcioniše efikasno i jednostavno, na principima kako sam Vam upravo opisao. Tako je to u našoj koaliciji. Tako je uostalom i na putu bez alternative kojim se krećemo. Sve čisto, prosto i jasno. Sve – kako se ono kaže… transparentno.

Zanima vas kako sve to postižem? Puzi se, kreće se. Kreće se, stiže se. Stiže se, može se. Može se, ima se. Nije to mito. Uostalom, mito je sve ređa pojava u našem društvu. Evo vam odmah jedan primer i to iz naroda na koga uvek računamo iako on ne računa uvek na nas. Navešću vam kao dokaz stihove jedne veoma popularne  pesme. Oni glase: „Majka će da proda golfa dizelaša/da joj puste sina robijaša.“ I vi se sad pitate kakav je to dokaz? Pa razmislite malo! Još uvek ne znate? Evo sad ću da vam objasnim. Taj golf što majka prodaje nije neka krntija. To je golf najnovije generacije! A oni su baš skupi! A to znači da su i retki. Čim su retki, znači da  se zbog toga retko i prodaju da bi se sinovi pustili. Eto vam i dokaza da su te pojave retke! Toliko su retke da su hit, baš kao i ova pesma. Znam ja te stvari i cene kako se kreću. Pitate kako znam? Na najbolji mogući način. Iz ličnog iskustva! Eto baš takvog  jednog golfa sam nedavno dobio na pokon. Pitate zašto? Zato što sam dobar čovek. Učinio sam toj majci. Nije morala da se muči i prodaje ga. Osim toga golf je igra za džentlmene.

I znate li šta sam stekao takvim radom? Ništa, gotovo ništa! Ova vila na Dedinju, to je nešto već uobičajeno, što meni i meni sličnima pripada po, kako se ono kaže na našem jeziku… defaultu. Vilu na Zlatiboru sam svojim pošteno zarađenim parama izgradio. Imam nekoliko novina i pola tuceta te ve stanica. Hoću da ih imam celo tuce. Zašto tuce? Zbog zatucanih koji pričaju da imaju zdrav mozak. E, to tuce baš i služi za zdrav mozak! Treba neko svakodnevo da izveštava o našim uspesima. Ko će, ako ne ti mediji. Uložio sam i u turizam i to sam baš dosta uložio. Pokupovao sam hotele po nekim banjama, a i neke banje po regionima. Evro komad. Njih ću da izdajem. Onu vilu već izdajem. Strancima, normalno. Zna se kojim strancima. Samo onima iz međunarodne zajednice. Volim da izdajem strancima. Izdajem im sve što traže. Ja sam patriota. Opet tražite tražite dokaz? Pu, bre ala ste nepoverljivi. Dokaz je taj što sam sve  stečeno uložio ovde. Nisam sam. Ima nas crva dosta. Mi bušimo, rovarimo, rijemo, radimo. Radimo, evropsku budućnost gradimo. Pravimo crvotočinu. Lepo nam je u crvotočini. Toplo, prostrano, trulo. To nam je prirodno okruženje. Mi smo elita globalizacije. Najbolje što je globalizacija dala. Anđeli, sveci globalizacije. Mi smo crvotočivi.

Crv na jeziku međunarodne zajednice koji je i moj jezik se kaže vorm. Vorm znači i topao. Mi crvi smo braća. Neki jesu, neki nisu topla braća. Vodite računa da ovde ništa nije kako izgleda da jeste. Hoćete primer? Evo vam ga! Sigurno znate za četiri stuba na koja se oslanjamo. I vi mislite da su sva četiri jaka i stabilna? To je na prvi pogled. A na drugi to su samo dva. Druga dva smo već izbušili, iskopali, izrili, izrovarili i oni su crvotočni baš kao i država. I u njima nam je kako vam već rekoh, lepo. Pitate koja su ta dva? Znate vi dobro! Njih, kao i državu spominjemo samo kada je to u našem interesu! Tvrdite da su ona druga dva ustvari trula i crvotočna? Dovodite u sumnju naš pokret i naše pokrete? To nije istina! Zar još niste naučili da je istina ono što kažu naši mediji! Tako je, naši, naši, a ne vaši!

Pitate me i za NATO? Pa šta vi mislite zašto ulažem u hotele? Kada uđemo u NATO valjda vam je poznato, porašće cene nekretnina, strani, a domaći vojnici će se odmarati ovde, po mojim hotelima i vilama. U svakom regionu po jedna NATO baza. U svakom regionu, za svaku bazu, bar jedan moj hotel i ostali prateći objekti za zabavu njihovih, a naših vojnika. Naše gostoljublje je poznato. Obavezno saloni za masažu. Tu, kako sam već spomenuo, imam dovoljno iskustva. Ti prateći objekti, a i subjekti u tim objektima, će takođe biti moje vlasništvo. I opet imam problem! U ovoj državi nikad nište ne može bez problema! Mučim se baš kao crv! Trebaće mi tender za nabavku velike količine crvenih fenjera. Vi me pitate u čemu je problem? Pa problem je što su svi tenderi ovde namešteni. Iako sam patriota, to ne mogu da trpim! Zbog toga neću domaće fenjere. Ima da ih uvezem! To bar nije teško, a i velika je ponuda! Evropa je njima preplavljena! Dovoljno je patriotski to što ću angažovati domaću radnu snagu. Neka i oni vide korist od evroatlantskih integracija. Uzeću kredit za fenjere. Strani kredit za strane fenjere. Kako ću da ga vratim? Svakako ne novcem. Vratiću ga nekom uslugom. Šta vi mislite da mi što smo na vlasti u ovoj državi ne znamo kome smo i koliko zbog toga dužni i kako to treba da vratimo? Svi ovde žive na kredit, pa ću i ja tako, iz solidarnosti sa narodom i, kako sam već nekoliko puta napomenuo, iz patriotizma. Uostalom kriza je, a kriza je naša šansa. Ja sam tu šansu iskoristio i tek ću da je koristim!

Interesuje vas stanje na mojim računima? Koliko je da je, to nisam rekao ni onima kojima sam po zakonu obavezan, pa što bih vama. Ništa nemam na njima, ništa! Drugačije se to sad radi. Uostalom zakon nije obavezan za mene. Imam imunitet, a ako ikad prođe taj imunitet, setite se da sam reformisao pravosuđe. Pamti pa vrati. Bitno je da sam sve pošteno, svojim radom stekao. Da li sam platio porez? Ma haj’te molim vas kakvo je to pitanje? Platio sam kome treba i gde treba. Porez plaćaju oni koji ne plaćaju kome treba i gde treba. Uostalom, kada se izborimo sa korupcijom koja je, kao što znate, najveće zlo ovog društva, sve će doći na svoje mesto. Mi vodimo tu borbu uporno, evo već više od  decenije. To mogu odgovorno da vam kažem jer sam aktivno uključen u tu borbu, pošto sam takođe član odbora za borbu protiv korupcije, štaviše jedan od osnivača i predlagača kadrovskih rešenja. Znate već sam rekao, pamti, pa vrati. Ne primećujete rezultate? Očigledno je da ne pratite medije koji neprestano izveštavaju o našim uspesima, pa i o uspesima u borbi protiv tog najopasnijeg zla ovog društva. Tako je! Naše medije, a ne vaše! Uostalom vaših i nema. Mislite da mi ne možemo da pobedimo to zlo? Mislite da neko drugi, nov treba da to uradi? Nemate poverenje? Pa molim vas lepo, ko može da zna slabost sistema bolje od onoga koji je već deceniju i više u tom sistemu i koji je stvorio taj i takav sistem? Tako smo dugo dobijali poverenje i sada kada smo blizu cilja vi nam ga uskraćujete? Ne, ne cilj, nego poverenje. Zar mislite da će ti novi biti bolji ili drugačiji od nas? Želite povratak u devedesete? Želite! Kažete da je bilo manje nezaposlenih, manja zaduženost države, a veća proizvodnja? Pa tada su bile sankcije, a ja i ostali kao što sam ja, doneli smo vam demokratiju! Demokratiju bre!!! Demokratiju!!! Ne uviđate blagodeti koje smo vam doneli? Ma to je vaš problem, ne moj i naš. Da bi prihvatili vrednosti koje vam nudimo prestanite da se tu prsite, kočoperite, busate u grudi, pozivate se na dostojanstvo, domovinu, tradiciju, istinu, zdrav mozak, istoriju i ponos. Ponos, pa po nosu, to ste dobili. Nisu vam dosta jedne sankcije? Hoćete još? Nije vam dosta jedno bombardovanje? Hoćete još? Nije vam dosta jedan međunarodni sud? Hoćete još? Nije vam dosta nas? Hoćete još?

Ugledajte se na mene i one što su kao ja. Šta meni fali?  I vi se pitate šta mi fali? E pa ja ću da vam kažem! Mislite da sam zadovoljan ovim što imam? E pa nisam! Mislite da sam zadovoljan ovde gde sam? E pa nisam! Pitate se šta želi jedan ovdašnji uspešni crv? Želim uspeh u inostranstvu! Najveća mi je želja da odpuzim i uživam u Velikoj jabuci, to je centar moga sveta! To je prava stvar! To je život, ukus, miris! To je genetska modifikacija! Ove naše jabuke nisu nizašta. Presednu svakom ko ih proba. Trule su, neukusne, nikakve. I što je najgore, crvljive su! Tutanj sada! Moram da obavim jedan poverljiv telefonski razgovor!

TENISER

Dok ukucava broj telefona Žica peva: Mirno spavaj nano

Sve je poharano

Al’ moj ćemer nije

Džaba revizije…

Prekida pesmu kada uspostavi vezu.

Halo! Halo! Da li me čuješ? Halo! Čuješ li me sad dobro? O kej! Čućete nas i videti još bolje kada vam svima uvedemo širokopojasni optičko-kablovski internet! Ma neće nas u tome sprečiti naikavi uskogrudi nacionalni interesi! Šta je tebi čoveče? Kako se usuđuješ tako da pričaš! Videćeš ti svog Boga, to jest nas još bolje, čim prodamo Telekom! Šta pričaš bre to? Kažeš da to nije moje pa da mogu da prodajem? Kažeš da to pripada ovom narodu i da on o tome treba da odluči? Nama pripadaju i narod i država! Prema tome ono što je narodno, to je i naše! Naše, a ne vaše! Je l’ ti sad jasno! Jeste? E sad kad ti je jasno da pređem na stvar. Svakako znaš da uskoro treba da se održe lokalni izbori u… ma nije važno gde, svugde je isto. Jeste, jeste, isto. Srpska sadašnjost i evropska budućnost to je isto. Blagostanje. Alo! Alo! Da li me čuješ! Nije blagosranje, a ni kako insinuiraš teško sranje! Ne, nije ni ludom radovanje. Blagostanje!!! Blagostanje!!! Zar moramo i tebe da ubeđujemo! Dovoljno nam je muke što moramo i narod u to da ubeđujemo! Kažeš da je narod već isuviše ubeđen, jer je u bedi? Očigledno ne znaš o čemu pričaš! Očigledno ne slušaš šta mi pričamo! Da li ti gledaš televiziju, čitaš novine? Pune su naših uspeha! Slušaj dobro šta ću da ti kažem! Da bi to blagostanje ostalo – za našu stranku, da, da, za našu stranku, a samim tim i za mene, da bi pobedila na tim izborima, odnosno da se sportski izrazim,  u tom meču, treba da daš dobrovoljni prilog. To je za sport, za tenis, da budem baš precizan, za tenisku opremu, odnosno reket. Ne tražim ti ni za šorc, ni za majicu, ni za patike, ni za za torbu, a mogao bih. Samo za reket. Vidiš koliko sam skroman. A u pitanju je i skromna suma. Je l’ to što ti tražim o kej? Kažeš da si skoro već dao za istu svrhu? Ma znam ja to. Ali to je bilo u brašnu, ulju, deterdžentu i drugim potrepštinama. Znaš valjda kakav je ovde narod, stalno nezadovoljan i pored blagostanja u kome se nalazi, nikad mu nije dosta. Samo traže. Daj za ovo, daj za ono. Daš mu prst, hoće ruku i to ovu ruku u kojoj držimo reket. E to ne damo! Ne damo reket! Da li ti je to jasno?! Reket je naš i samo naš! Uostalom nismo te potrepštine sebično zadržali za nas i stranku, nego smo nesebično i velikodušno podelili biračima, kao što ćemo i ovaj tvoj prilog. Sad ti tražimo da daš u novcu. Ti izbori, odnosno taj meč je veoma značajan event za mene, stranku i državu. Opozicija ne sme da pobedi! Šta se buniš bre?! Nisam ti ja kriv što imaš jedno od retkih preduzeća koje posluje uspešno. Kažeš da smo baš mi krivi zbog toga! Ne lupetaj! Oni koji su krivi već su u Hagu. Oni koji još nisu tamo, otići će, to ti ja garantujem, pošto su Srbi, ako nisi znao, krivi kao narod. Nemoj da se i ti nađeš tamo! Nemoj da mi se žališ! I ostali iz koalicije ti traže za reket? A i neki iz opozicije? A i neke en dži o?  Ccc. Baš su nestašni. Nisu me obavestili. Razumem ih. Razumi ih i ti. Kriza je. Presušili strani sponzori, a ti što ti traže očigledno i oni vole sport. Vole i oni ljudi tenis. U zdravom telu je i zdrav duh! Ma šta se čudiš koliko nas je što ti tražimo za reket kad je tenis igra za nas džentlmene! Ako ti do sada nije postalo jasno, evo sada neka ti bude jasno da su i koalicija i ti iz opozicije i ti iz en dži oa naši. Naši, a ne vaši! Svi smo mi u istom teniskom timu, u istoj ekipi! Mi smo klan, bre!

Neka si im dao. Nisam sebičan. Svi za jednog, jedan za sve! Kažeš da im nisi dao, da su ti oteli, iznudili? I ti očekuješ da ti poverujem da je neko od  nas džentlmena sposoban za tako nešto?! Ti takvom sumnjom vređaš sve nas! To je kleveta. Kleveta, nego šta je nego kleveta, čim je tako javno iznosiš u ovom našem poverljivom razgovoru! Poverljiv je nego šta! Da nisi zucnuo o  njemu! Da li imaš dokaze? Imaš?! Snimaš ovaj razgovor?! Hoćeš da ti ti snimci budu miraz koji ćeš, kao što su neki već uradili da predaš opoziciji kad pređeš tamo?! Pređi, pređi, pa će da te pređu. A i taj miraz baš ti je dobar. Kakav miraz, takva i mlada, a i mladoženja! Nemoj da me zasmejavaš! Pa kome je još iz naše ekipe falila dlaka sa glave od takvih afera i skandala! Samo smo još popularniji! Narod nas voli i navija za nas! Snimaj, slobodno snimaj. Snimano je sve i svašta i snima se, pa vam ništa ne vredi. Jedna afera više, od toliko, jedna ništa ne znači. Ako mi ne veruješ, ti lepo onda te dokaze i sve druge koje imaš predaj javnom tužiocu, umesto što daješ paušalne ocene. Jesu, jesu paušalne, bar se ja razumem dobro u  paušal.

Mi sad imamo ako nisi upoznat de… ovaj, reformisano sudstvo, nezavisno sudstvo, sudije i tužioce, sve po evropskim standardima, pa će oni to lepo da istraže i krivce privedu pravdi, ako krivice uopšte ima, što ne verujem – a da to ne verujem, to ću tom tužiocu i da kažem. Kako ću da znam koji je tužioc? E bre, al’ si naivan! Pa taj će odmah da mi javi i da me pita šta da radi! I oni su članovi naše ekipe, iako pričaju da su samo navijači, odnosno simpatizeri! Ma svi su oni to, bez razlike. Ne, nije to što ću da mu kažem nikakav pritisak. Sudstvo smo, kako ti rekoh… reformisali, uskladili sa evropskim standardima i ono je sad potpuno nezavisno, baš kao i NBS. To što moramo opet da ga reformišemo, nije nam teško. Navikli smo. To je teret koji moramo da nosimo. Ne, nismo mi teret. Ti i takvi kao ti ste teret. Deformišemo, ovaj, reformišemo ovu državu već deset godina i opet nema rezultata. Deformisaćemo je ako treba još sto, još hiljadu godina. Deformisaćemo je dok god Srbi ne postanu Evropljani, a Srbija Evropa. Ma nisam pogrešio deformisanje ovakve države je isto što i evropsko reformisanje! I ne prekidaj me više! Slušaj šta govorim!

Nego da se vratimo na tenis. Reformisaćemo i njega. Reformisaćemo loptice. One će da budu  kockaste. Ionako smo i po reformama i njihovoj uspešnosti lideri  u regionu, a sa ovom reformom loptica postaćemo i svetski lideri u reformama. A i reket ćemo da reformišemo, sve po evropskim standardima i standardima međunarodne zajednice. On će da bude kao one hvataljke za leptire. Kako zašto? Pa da može više da stane u njega. Mreža će na njemu da bude vrlo gusta i kvalitetna, da nam nešto ne promakne. To ne smemo da dozvolimo. Kriza je. Garantujem ti da će te reforme biti uspešne kao i ove dosadašnje. Zato smo i lideri.

Tenis je, kao što si se uverio, ovde vrlo popularan. Ako nas nema na terenima, ima nas pored terena. Kamere nas snimaju, mi smo u ložama, u savezu. To je dobro. To znači da je nas džentlmena sve više. Tako ispunjavamo evropske standarde i standarde međunarodne zajednice. To opet znači da smo sasvim blizu prijema u Evropsku uniju, a Evropska unija je, ako nisi znao, unija, to jest liga nas džentlmena. Mi džentlmeni smo bratstvo, klan. Hoćeš dokaz? Pa ako ti nije dokaz to što su vam ti džentlmeni radili poslednjih dvadeset godina i mi preko deset, ja bolji ne mogu da ti dam. Ako hoćeš da znaš i u džentlmenstvu smo lideri. Veći smo džentlmeni i od naših uzora, džentlmena iz međunarodne zajednice. Kako? Pa tako što se strogo pridržavamo bontona. Čim se sretnemo sa bilo kim od njih ljubimo im ruke i što je još važnije ostalo. Pogotovo im ljubimo to ostalo. Njima lepo, mada su već nekako na to i navikli. A i nama je lepo, čim je njima lepo. Mi smo skromni i plemeniti. Znaš kako se među nama džentlmenima kaže – nobles oblige: Nisi čuo za takvu izreku? Evo pošto sam plemenit, ja ću da ti prevedem. To na bontonskom znači da plemenitost obavezuje. Nisi čuo ni za bontonski jezik? Pa to je zato što nisi džentlmen!

Koliko nam treba? Pa rekoh ti već da je to jedna skromna sumica. Mi džentlmeni smo skromni, obzirni i plemeniti. Ne koljemo kokošku koja nosi zlatna jaja. Čekaj da izračunam… Pethiljada birača po tri hiljade dinara to je petnaest miliona, pa PDV još tri, to je osamnaest, skromni troškovi skromne kampanje još pet. To je dvadeset pet. Ma šta si zapeo za tih dva miliona gore – dole, budi skroman kao ja! Budi plemenit i džentlmen kao ja i mi iz naše ekipe! Uostalom vidiš kako dinar pada, ne očekuješ valjda da birači budu na gubitku?! I ne prekidaj me više, poštuj demokratiju kao što je i ja poštujem, bre! Nemoj da je zloupotrebljavaš! Traži ovde narod diktaturu, ali sva sreća mi ne damo, jer smo demokrate! Ko je sa nama, dobro je i njemu i nama. Ko je protiv nas taj će u HAPS. Ma ne pretim ti zatvorom. To je skraćenica još jedne naše agencije. Zapravo to je domaća filijala strane agencije koja je osnovana baš  za Srbe. To je  turistička agencija, šalje odavde na duži odmor u inostranstvo i to o državnom trošku. HAPS znači – Haška Agencija za Pravoslavne Srbe. A mogu da primenim i HAPS na tebe. Nije to ta agencija, nego je to zajednički plan nas i te agencije. Haški Akcioni Plan za Srbe. Je l’ ti sad jasno! Gde ono stadoh? A, da. Plus nakanada za moralnu i nemoralnu štetu zbog malopre izrečene klevete, plus porez na prirez, plus prirez na porez, plus podsticaj za razvoj državnosti u regionima, pa taksa za agenciju za borbu protiv korupcije, prilog za borbu protiv organizovanog kriminala, te doprinos za razvoj demokratije i ono što ide obavezno uz to – donacija za nabavku pendreka, suzavca i tejzera, protivprotestni doprinos, ekološka taksa, prilog za promocije evropske emocije u Srbiji, akcize, podsticaj za jednostranu primenu SSP, dobrovoljni prilog za primenu bošnjačkog jezika u Srbiji, podsticaj za primenu latiničnog pisma, dobrovoljni prilog za crnogorsku crkvu u Srbiji, dobrovoljni prilog za izgradnju islamskog centra i džamije u Beogradu, podsticaj za uništenje vojske, dobrovoljni prilog za gardu iz Ohaja i NATO fond humanitarnih intervencija – za to smo posebno emotivno vezani, plus dobrovoljni prilog za tužilaštvo i sud u Hagu i poseban prilog za beli Šengen i crni Ševeningen, kao i dobrovoljni prilog za obavezno vakcinisanje, te doprinos za ugnjetane manjine, doprinos za borbu protiv srpskog nacionalizma i članarina za našu stranku. Nema veze što nisi član! I drugi plaćaju, a nisu članovi! Rekoh li ti da me ne prekidaš! Plus dobrovoljni prilog za pristupne fondove EU i naše en dži o, pa naknade za oglašavanje u medijima preko naših marketinških agencija, te samodoprinos za put koji nema alternativu i za tursku kaldrmu na Koridoru 10, plus doprinos za akciju „beli dinar za crnu budžetsku rupu“ i porez na dobit, doprinos za razvoj sporta – još jedan argument da nisam sebičan – ne mislim samo na tenis, pa dobrovoljni prilog za pristupne fondove EU. Šta kažeš da sam to već rekao? Da dva puta tražim za EU? Kakav si ti sitničar! I da sto puta tražim nemoj da se žališ! Tek ću da tražim! Tek ćete da date! Svi treba da se žrtvujete za prijem u evropsku porodicu naroda.  Tom prijemu je posvećen i doprinos za kulturne manifestacije, festivale koji već imaju decenijsku tradiciju i vrlo su posećeni. Da te podsetim, prvi je onaj iz JUL-a „ Na Kukovo leto“. Drugi je jesenji „Kad na vrbi rodi grožđe“, pa onaj pravi evropski ponosni. Ma nije mnogo tri festivala godišnje, narod ovde voli da se veseli i slavi. Gde sam ono stao? A, da, znači plus doprinos za pomenute kulturne manifestacije. Nego samo da znaš, treba da daš i za alimentaciju za evropsku porodicu. Da, da, alimentaciju, jer vam prave sitnu decu. I da završim za sada, plus troškovi za ovaj telefonski poziv. Da zaokružim, to je tamo – ‘vamo, levo – desno, gore – dole, idi mi – dođi mi, trte – mrte, – otprilike… tačno sto miliona. Ne, nisam opisivao kretanje putem koji nema alternativu. Tu nema improvizacije! Koristim samo egzaktne metode. Šta se čudiš  što dajemo za pristupne fondove? Pa moramo da im damo da bi primili! (Nabraja na prste) Dali ste nam glasove, primili ste demokratiju. Dali smo Kosovo, primili ste beli Šengen! Kad rekoh Kosovo, to me podseti treba da daš i doprinos za razvoj dobrosusedskih odnosa. To je onda otprilike… mmmmm, tačno sto pedeset miliona. Uh, umalo da zaboravim, uz doprnos za razvoj dobrosusedski odnosa ide i doprinos za vazelin. Tu posebno dajemo velike sume novca za kupovinu, jer trošimo ogromne količine, a i to moramo da uvozimo, mada bi sasvim bilo isplativo da ovde otvorimo jednu, ako ne i više fabrika. U početku smo ga dobijali kao donaciju, ali više ne mogu ni oni ljudi da nam poklanjaju, pošto ga, kako ti već rekoh, trošimo nenormalno. Postali smo pravi vazelinski zavisnici. Vazali, vazelini, sve se to slaže i ide ruku pod ruku jedno sa drugim. Da, da, sve je uračunato u tih sto pedeset. Eto vidiš kako je to dobro ispalo. Ne moraš ništa da daješ za tu njihovu državu, to jest pokrajinu, odnosno region, nego samo za razvoj dobrosusedskih odnosa i za ono što ide uz taj razvoj. I znaj dobro, opet ćemo da damo! I opet ćete da ga primite! Pitaš šta još? Misliš da smo sve dali? Varaš se! Daćemo regione, primićete NATO. Eto i tu trošimo vazelin! Koliko ga tu tek trošimooooo… joj kad bi samo znao! To je nezamislivo i neuporedivo sa potrošnjom u bilo koje druge svrhe! U toj potrošnji smo lideri u regionu. Ma kakvom regionu! Sigurno smo svetski lideri!

Da li sad uviđaš koliko smo mi nesebični i koliko mislimo na vas, a ne na našu ekipu, ovaj tenisku ekipu, pošto samo dajemo, a vi samo primate? A šta ti misliš  da primate? Kaži šta!… Sram te bilo! Kad tako nešto možeš da kažeš, nisi nikakav džentlmen! Zato i nemaš razumevanja! Zato ti je i teško da daš za reket! Mnogo ti je sto pedeset miliona? Videćeš koliko će da te tek košta telefonski poziv kad prodamo Telekom! Ovo su jedni obični lokalni izbori! Šta misliš koliko ćeš tek da daš kad budu republički! Malo je to kad toliko potreba treba da se zadovolji. Mnogo je kad biju. Bolje ti je da se ne uveriš u to! Znaš li ti koja nam je omiljena deviza? Ma nije evro, a nije ni dolar, mada su nam one i te kako omiljene. Mislio sam na onu drugu. Deviza, to je ono što mi džentlmeni, novo plemstvo, stavljamo kao moto. E ta naša deviza glasi „Daj nam keš da ne budeš leš“. Ma nije to nikakva pretnja! Reket je to! Tenis je to! Sport! Zovu ga i beli sport. Ne, ne zovu ga žuti sport. Kažeš da ćeš ti od sada da ga zoveš tako? Pa da u pravu si, loptice su žute, al’ ove naše su specifične, originalne, reformisane, a biće i kockaste, prava lepota i dokaz uspešnosti i efikasnosti reformskog dizajna. Mi smo poznati dizajneri. Ma nije zato što dižemo šta stignemo, nego zato što kreiramo. Nismo kreature, nego kreatori. Ne izvrći smisao! Ne pravi se lud! Ne baviš se politikom pa da to možeš da radiš!

Zovi ga žuti sport, zovi ga kako hoćeš, baš me briga, ali što se tiče dobrovoljnog priloga za naš reket, e to me je briga, tu nema hoćeš – nećeš! Ima da hoćeš! Demokratija je to! Demokratija je vrhunski evropski standard! Umesto da nas žališ, ti se žališ. Zašto? Kakvo glupo pitanje! Nije ni nama lako. Prinuđeni smo da igramo kako i gde nam kažu. Na svakom terenu, pod svim uslovima, a uslove stalno menjaju, pa smo prinuđeni da se prilagođavamo. Prilagođavanje je uslov opstanka i napretka. Da ti kažem iskreno od svih terena najteža je šljaka, ali nam je zato i najdraža, jer su od nje kako lepo reče jedan član naše ekipe, prljave ruke, ali je čista savest. Zato je šljaka naša omiljena šljaka. Znam da je žutica bolest prljavih ruku. Nama je ona urođena, kao što su i takve ruke, pa smo imuni. Pa šta ako narod nije? Sprovešćemo opet obaveznu dobrovoljnu vakcinaciju. To sam ti već zaračunao.

Opet skrenusmo sa teme. Valjda znaš da je tenis  skup sport. Uostalim ne tražim ti evre ni dolare, to zajmimo od em em efa, nego dinare. Šta?  Da li je moguće da još uvek razmišljaš?! Ne želim da ti pretim, to nije dostojno jednog džentlmena, ali ako ne daš za reket, ne ostavljaš mi drugu alternativu nego da  te pošaljem pravo u propast putem koji nema alternativu. Tebe i tebi slične, ne nas. Mi uvek imamo alternativu. Samo da te podsetim da nam je jedno od najjačih oružja servis spin preko medijske mreže i to specijalni servis spin koji smo doveli do savršenstva – javni servis spin! Tu kad poentiramo, a poentiramo stalno, najčešće baš tim  javnim servis spinom, protivniku nema spasa. Ne želiš valjda da nam budeš protivnik, odnosno žrtva? Spin i samo spin! Spin je najbolji i najefikasniji! To je uvek as! Mi smo asovi  spina! Imamo mi još udaraca na raspolaganju! Forhend –  za fore, blekhend – za crnu ruku, lob – za lobiranje, volej – za volove. Ali spin, spin je bez premca! Ne, ne igramo te udarce  pendrekom, već reketom! Ne vređaj da nebi bio povređen. Ovde vlada demokratija, ako nisi znao.

A tek što igramo dubl! Pitaš sa kim! I sa domaćim i sa stranim partnerima. Pogotovo sa stranim! Da li si čuo za partnerstvo za mir? E to su nam najomiljeniji partneri, a nadam se i mi njima! Pa sud u Hagu, kako smo tek sa njim uigrani. Pa onda NATO. To je još bolji partner, zapravo on je najbolji. Sve su nam to strateški partneri. Sve je stvar vežbe. Hteli smo da vežbamo sa njima, jer su oni prvo vežbali na vama, pa ste se pobunili, pa smo mi kao odustali. Ali da znaš da je taj dubl već odavno dogovoren i uigran. To je gotova stvar. Ma to što pričaš da treba da budemo neutralni, to su gluposti! Da li si video neki par koji je neutralan?  Neutralnost postoji samo u bajci, a ti i takvi kao ti izgleda veruju u bajke. Ako vam i pričamo bajke to je fora, odnosno forhend. Preciznije rečeno, forhend volej.

Pa onda igra na mreži. Da budem precizan, na medijskoj mreži. To fantastično igramo. Nju smo doveli do savršenstva! Bolje je da to ne proveravaš. Bolje ti je da se prisetiš mnogobrojnih smečeva i mečeva koji tu igru dokazuju! Hoćeš da te podsetim? Da li ti treba tužilaštvo za ratne zločine u firmi? Da li ti treba tužilaštvo za organizovani kriminal u firmi? Da li treba da te procesira naše reformisano sudsvo? Ili da ti dođe BIA? Ili možda CIA? Neka inspekcija možda? Ili možda da te uputimo u HAPS? To je ona agencija, ako si zaboravio. Treba li ti ono najgore, da sa lanca pustimo en dži o furije na tebe? Sve su to članovi naše ekipe, naše teniske ekipe, našeg klana! Sve to može da te snađe! Posle mog spina će doći oni i, ne brini se, naći već nešto! Pa posle toga, kad pronađu, opet javni servis spin! Pa onda ostali mediji, crna ili sportska hronika. Pa javnost protiv tebe! A ako daš pare za reket, onda javnost za tebe! Opet spin! Poen za tebe! Gem, set za tebe!  Da budem precizan, set zakona za tebe! Da, da, mogu da skrojim zakone da ti odgovaraju! Ali meč uvek za mene! A da li znaš zašto? Ne znaš?! Sad ću da ti kažem da znaš! Zato što mi biramo i postavljamo sudije! Biraj sam! Biraj da li ćeš posle javnog servis spina da budeš javni zlotvor ili javni dobrotvor, ili samo javni tvor! Valjda ti je sad jasno gde je tvoj benefit!

Pitaš ko nas je svemu ovome naučio? Pa trener, normalno. Trenera slušamo sve što nam kaže. ‘Ajde nemoj samo da se praviš naivan, pa kao da ne znaš odakle je. Ne, nije odavde. Šta ovde još valja, osim nas tenisera. Ne naših tenisera, nego nas tenisera. Iz inostranstva je. Odakle? Kakvo glupo pitanje! Odakle može da bude? Iz međunarodne zajednice, normalno! I nije jedan, nego ih je više. Mnogo više nego što možeš da zamisliš, jer je i nas dosta. Da, da, dosta. Drže nam stalno kurseve, seminare, treninge, ubiše se ljudi od posla. I da znaš ima nas i njih svuda, na svim pozicijama. Oni postavljaju i nas i njih. Mi to cenimo, mi njih volimo. Mi smo jedna ekipa, klan! Šta se čudiš, ovo je zaostala država, potrebno joj je mnogo džentlmena i naših i stranih, pogotovo stranih. Zato smo prinuđeni da ih uvozimo. Nije ni čudo što sve i svakog  uvozimo kad ovde ništa ne valja. Mi smo tim trenerima odani, jer smo odani principima demokratije i reforme. Zbog toga imamo i rezultate. Mi smo, ako nisi znao, lideri u reformama i demokratiji. Dobijamo i priznanja međunarodne zajednice za te naše uspehe. Stvorili smo zajedničku mrežu. Volimo mrežu. Ima ih više vrsta. Medijska, politička, bankarska, mreža projektovanih auto puteva i sve ih dobro koristimo za našu igru. Retki su oni koji se još nisu upecali.

Ti stranci, treneri su sami džentlmeni, kao što smo i mi. Nekad lepo dođu i kažu šta treba da uradimo, neki put samo pošalju poruku. Zadovoljni su i oni sa nama i mi sa njima. Pa mora tako da bude, jer ako ne postižem dobre rezultate, onda može da bude opasno. Nećemo mi njih da promenim zbog toga. Oni će da promene nas. Pa jeste naopako od  onog što se obično radi u tenisu, ali takva su pravila igre i mi moramo da ih poštujemo, kao i ti što moraš da ih poštuješ. Naopako je ovde svašta i nemoj da se praviš da to ne znaš.

Dosta više sa pitanjima. Tvoje je da slušaš, a ne da pitaš. To je tvoje zagarantovano demokratsko pravo. Zato me slušaj dobro. Znam da i ti voliš tenis. Zato verujem da ti neće biti teško da odvojiš sredstva za naš reket. Gledaš sigurno ove naše momke i devojke. Diviš im se? Misliš da su profesionalci? E pa prestani da im se diviš! Divi se nama! Ako se ne budeš divio, naplatiću ti i taksu za divljenje! Oni su amateri, a mi smo profesionalaci! A da li znaš zašto? E kad ti nije jasno da ti pojasnim! To što oni reketom zarade za mesec dana, mi zaradimo reketom za pet minuta! Eto i ti si se lično uverio u to! Kažeš da je ovaj razgovor trajao duže? Ma čoveče,  jeste kad me zamajavaš! Moram danas da pozovem još nekoliko takvih kao ti… ‘Ajde da skratimo priču. Uviđaš valjda sada da u Srbiji može bolje da se živi od tenisa, odnosno reketa, nego što oni žive, iako žive u inostranstvu?! Nije mi uošte jasno zašto su tamo otišli. Nema bolje države! A šta kažeš, prestao si sad da voliš tenis? A i državu? Baš me čudi. Ja volim i jedno i drugo. Nego da završimo razgovor na obostrano zadovoljstvo. Sutra ću ti poslati jednog mog za reket. Ne sekiraj se, to je naš čovek od poverenja. Dovoljno je da ti kažem da je član naše ekipe, našeg klana. Spremi gotovinu. Ne, ne treba koferče. Poneće ga on. To nam je standardni deo opreme.

Za vreme ovog razgovora Žika u odgovarajućim momentima oponaša držanje reketa i izvođenje teniskih udaraca reketom. Kada preti kao da udara sagovornika reketom. Povremeno zbog toga ustaje iz fotelje.

‘ ALO  BR’TE

Telefon se oglašava melodijom svadbenog marša.

E, baš dobro br’te šo si me pozv’o, upravo sam hteo ja tebe. To je više od slučajnosti. To je telepatija. Ne družimo se džabe toliko godina. Znaš i ti da nije džabe. Imamo i ti i ja lep ćar od tog druženja. Mi smo br’te kako je sad u modi da se kaže, odavno strateški partneri. Provereni, a ne kao ovi novi. Ma br’te i telefon mi zvoni tako da me podseća na to. Pa zvoni neki kako mi rekoše svadbeni mr’š br’te. Ma nije mr’š tebi br’te, taman posla, nego mr’š, kao kad se mr’šira, kao kad bi vojska da je imamo mr’širala. Ma ti i ja smo pravi strateški partneri, a ne bračni, mada što se tiče trajanja partnerstva još malo pa srebrna svadba. To je fazon br’te. Svadba, venčanica, belo. Belo, vutra, koka, kapiraš fazon br’te? Koka pase vutru i nosi zlatna jaja, a nije petao. Ha,ha,ha,ha! Je l’ tako da je fazon do jaja? Ma nego šta je nego do jaja! Do jaja je kao što smo i mi br’te. Kaži br’te š’a ti treba? Bio ti komš’ja. Pa š’a? A, nije ovaj novi sa Senjaka, nego stari, odakle ono beše? Podseti me, Surčin ili Zemun? Ma uostalom, sasvim je sve jedno, sve su to naši drugari. Svi smo mi braća, ekipa, klan. Š’a ‘oće? Da zaposli ćerku? Pa š’o je ne zaposliš u tvojoj firmi? Preziva se kao ti, pa da te ne optuže za nepotizam? Ma da, jasno mi je, moraš da paziš na tvoj imidž bizmismena i džentlmena. Nema problema br’te primiću je ja. Ma ako treba primiću i ćerku komšije od komšije. Državi nikad dosta administracije. Eto kod mene se za godinu dana udesetostručio broj i još nas je malo. Ma malo br’te malo, koliko ima potrebe. Ne brini br’te, završeno je to. Ušiveno. Prolazi to kako se ono kaže… K’o igla kroz kamilje uši br’te. Ne zahvaljuj se br’te, znam da ćeš da pamitiš i da vratiš. Al’ vid’š br’te koliko je narod nezahvalan. Ovi što su ostali bez posla stalno se bune, a mi toliko zapošljavamo. Ma ovom narodu nikad niko nije ugodio, pa ne mogu ni ja kol’ko god se trudio i žrtvovao. Šta ću kad sam dobar i volim da činim ljudima. Takav sam skroz, džentlmen od glave do pete. Zbog toga uvek  mi džentlmeni nagrabusimo.

Je l’ radila negde? Nije! Nema iskustva? Aha, aha, ima dugogodišnje iskustvo. U studiranju kažeš? Još je prva godina? Sad je na tvom fakultetu? Onom što si ga nedavno pazario? To br’te! Znači, promenila je više fakulteta i privatnih i državnih. Sviđa mi se što je radoznala. To valja kod ženskog sveta! A i u onom drugom  kažeš da je iskusna. Lično si se uverio! Vrh br’te! Do jaja br’te!  Bruka, bruka, br’te. Ma ako je tako iskusna, završiće i fakultet, verujem ti na reč. Ne, nemam ja diplomu. Hvala br’te što mi nudiš, ali imam one kurseve, to je ovde bolje od diplome bilo kog fakulteta. A i ne stižem br’te, puno radim. Retki su mi trenutci odmora, kao sad kad pričam sa tobom i ležerno sedim. Mada ne žalim se puno  zarađujem, puno me i nagrađuju. Nobelova nagrada, to bi bila prava stvar za mene. Mada ni ona nije bog zna šta. Pogledaj samo ko je sve dobio. Ma š’a kažeš, juče si kupio fakultet, a danas si već  diplomirao? A sutra ćeš da doktoriraš? Au br’te, al’si vredan i ambiciozan. I ti puno radiš, a očigledno i učiš. Znanje je moć. Moć je na ceni. Sve je znači pitanje cene, pa i diploma. A je l’ su diplome po evropskim standardima, po Bolonji!? Znaš da držimo do evropskih standarda. Jesu! Bruka br’te! Vrh br’te! Diplome su onda do jaja br’te! Zlu ne trebalo sad možeš da radiš i u inostranstvu. Ma samo kažem zlu ne trebalo. To bi baš bilo neko veliko zlo, jer bolje države od ove nema. A, radio si već preko grane? Nisam znao to br’te. U kojoj oblasti si radio? Svuda po Evropi. A i ti si znači radoznao? Nisam to mislio, nego u kojoj struci. U finansijama! Vrh br’te! Do jaja! Takvi nam stručnjaci trebaju, nikada ih nije dovoljno.  A u kojoj firmi? U podzemnoj železnici, po autobusima i tramvajima? Znači pored finansijskog, imaš i iskustvo i  u velikim saobraćajnim sistemima. Nije ni čudo da ti bizmis tako dobro ide. Pa jesu li te cenili tamo? Jesu! Jesu li ti dali neku nagradu? Više puta si bio na odmoru o državnom trošku! Bruka br’te! Ma, malo je to, srediću ti neku međunarodnu nagradu, svako ih ovde dobija, pa š’o nebi i ti. Daleko si dogurao, a kako vidim još ćeš i dalje. Do jaja br’te.

I srednje škole si neke pokupovao, a imaš i privatne vrtiće? Bruka br’te! Au br’te baš si se bacio na obrazovanje. Kažeš da je tu para? Ma verujem ti br’te, uopšte mi nije jasno š’o ovi prosvetari štrajkuju. Razmaženo je to br’te. Sredi ti to! Ma ne moraš kao one pre, treba neko i da preživi, da drži nastavu. Gedora pa u vugla, br’te, to je za sve što štrajkuju. To je humanije od pendreka. Pendrek je sredstvo prinude, a gedora vaspitno sredstvo. Vaspitno sredstvo za prosvetare. Ha,ha,ha,ha. Fazon do jaja br’te. Dobiju gedoru u vugla, da ih prolepša, pa im onda vugla bude do jaja br’te. Operacija „Gedora“, ko ona operacija „Sablja“, a gedora instrument za operaciju. Ha,ha,ha,ha,ha! Ma znam da su te tada uhapsili, ali sam ti sredio odštetu preko suda, pa si bio zadovoljan. Izregioniši te što štrajkuju br’te ko mi Srbiju, da se nikad ne sastave. Ma to nam je nov strateški i liderski termin, znači razbucati. A sad hoćeš da uđeš i u zdravstvo? Do jaja br’te. Ako negde ima para to je tamo. Kupi nekoliko bolnica, pa onda ovi prosvetari posle tvog regionisanja mogu tamo da se leče. Evo ti br’te ideja, zdarvstveni centar nazovi „Gedora“, još bolje operacioni blok, pošto ti je to omiljeni instrument. Ha,ha,ha,ha, ideja do jaja br’te. Širiš se, širiš se, na sve misliš br’te. Zamisli samo na jesen kad narediš dobrovoljnu vakcinaciju. Nastavnici, profesori, vaspitačice, deca, roditelji, rođaci. Svi, svi, svi! Pa onda čipovanje ljudi i kerova. Srediću ti da dobiješ to da radiš. Ma na tenderu, br’te, sve legalno i transparentno, kako drugačije. Delimo ko i uvek br’te. Stara, uigrana šema. Ma ima da bude bruka, bruka br’te od tog posla. Bruka do jaja br’te.

E, obavezno da mi javiš kad pazariš te bolnice, treba mi plastični hirurg. Ne, neću još da palim odavde, ima vremena bar do sledećih izbora. Hoću da  radim liposukciju. Tako da je uradim, da bude do jaja br’te. To je ono kad vade salo, a toga kod mene nije malo. Pločice mi oduvek talasaste, pa to da sredim. Ma ne treba mi keramičar, to su pločice na stomaku. Znaš kako je, krka se pije se, delegacije, molbeni doručci, svečani ručkovi, tajne večere. Pa onda su mi i sise nešto porasle. Čista petica br’te. Hoću da ih smanjim, ne k’o ove pevaljke da ih povećam. A i ćelav sam br’te od rođenja, hoću da stavim kosu. Ma gore, ne dole, dole još imam. Te se dlake dole zovu federuše? Ha,ha,ha,ha,ha! Do jaja br’te, taj naziv federuše je skroz do jaja a i te dlake su do jaja, hahahaha! Kad me središ ima da budem i ja do jaja br’te. Ta je operacija napolju je oko desetak hiljada evra. Ma hoću ovde to da radim, ja sam patriota. Ti slobodno naplati duplo, pa ćemo da podelimo. Stara, uigrana šema br’te. Ma neću ja da platim š’a se sekiraš. Država br’te država! Eating mobile

A š’o me zoveš br’te? ‘Oćeš da kupiš Telekom!? Auuu br’te al’ si zagrizao, baš si zagrizao, zagrizao si do jaja. Hoćeš da nam postaneš strateški partner? E, do moga. Dobro i do tvoga. Voleo bih br’te da ti kažem da ću to da sredim tako da bude skroz do jaja, ali br’te ne mogu. Kako? Ne mogu br’te da ti sredim da ga kupiš sto posto, treba da ga kupe Nemci. Znam da ti je sad lakše. Ma znam da ih voliš, volim ih i ja. Uostalom zahvaljujući njima smo se i upoznali, kod onog Šilera. I da znaš nismo jedini koji ih vole. Jedan naš se stalno druži sa Betovenom. Mora da su i strateški partneri, mnogo ga hvali i spominje. Ne znaš ko je Betoven? Ma to je neki bajati sportista sa posebnim potrebama. Čuo sam da je gluv. Nije teniser. Da jeste to bih sigurno znao. Š’o se tiče Telekoma ne brini se br’te srediću ti da kupiš makar deo, pa da budeš delimični strateški partner, eto toliko mogu da ti učinim. Neće biti skroz do jaja, ali  eto delimično hoće. Kad Nemci dobiju njihovo, deo onog što ostane prodaćemo ti transparento tako da niko ne sazna. Da, da, br’te, stara uigrana šema. A biće tu još da se prodaje. Eto EPS, to ti je sledeće, pa kad uzmeš struju u svoje ruke ima tek da drmaš! Ima da drmaš do jaja br’te. Ionako već sad drmaš, zamisli kako ćeš tek tada! Ima da budeš Tesla br’te. Ma još bolji od njega, jer ćeš da imaš doktorat! Doktor drmator! Ha,ha,ha,ha,ha! Pa kad počneš da drmaš ima  da postaneš naš pravi strateški partner, a ne ko ovi stranci, mada si to što se nas tiče odavno. Pamtimo mi kako si nam pomogao. Pamti pa vrati. Zato će tebi tvoj ortak da sredi EPS! Mi smo ekipa! Klan br’te. Klan ima plan, ha,ha,ha,ha! Ma mi smo strateški partneri br’te! Ako to nije do jaja, ja ne znam šta je! Pa vodovod i kanalizacija, br’te. Na sranju se najviše zarađuje, valjda znaš to. Tako i ja zarađujem već deset godina. Zarađujem do jaja br’te. Što je više sranja, više zarađujem. I ti br’te?  Što je narod više u govnima, nama bolje. Nit’ manje zemlje, nit’ više govana. Ha,ha,ha,ha! A onda br’te ovi drugi komunalci, ma ne kriminalci, nisi me dobro čuo, ne  družimo se mi sa takvima. Mislio sam na ove što sahranjuju, tu je tek para. Već si kupio? Onda nudiš kompletnu uslugu. Prvo ih obrazuješ sa gedorom u vugla, pa ih drmneš strujom, pa ih šalješ kod lekara, pa onda kod grobara. Ko preživi nek’ pije vodu iz kanalizacije, a u pauzi može da nam se žali telefonom. Ha, ha, ha, dobar fazon. Vrh vrha br’te. Šema je do jaja br’te.

A znaš br’te š’o sam ja tebe hteo da zovem? Ne znaš. Sa’ ću da ti kažem. Je l’ imaš još onu firmu za asfaltiranje? Imaš! Vrh br’te! Do jaja br’te! Vidi koja je šema. Šema je vrh vrhova, br’te. Ma šema je još viša od vrha, šema je do jaja br’te! Ja sam pokupovao neke hotelčiće u nekim banjama i sad  br’te čekam da uđemo u NATO. Ma ne brini se neću dugo da čekam. Kad uđemo, eto njihovih vojnika kod nas. Puno, puno vojnika, sa puno, puno stresova od širenja demokratije po svetu. To je težak i stresan posao, znam ja to dobro, jer je i ja i moja stranka širimo ovde više od decenije i nikako da je proširimo. Muka je to br’te sa ovakvim narodom. Gedora pa u vugla to je jedino rešenje. Takva je demokratija samo za njih! Nego br’te da ti ispričam sve. Ti njihovi vojnici š’a misliš ‘de će da leče stres? Tako je br’te, u banjama br’te! Auuu kakava ideja br’te! Do jaja! Vrh vrhova br’te! Tako je, ti šalješ vutru i belo, pa ću i to da im uvaljujem da se relaksiraju! Bruka br’te! Pazi sad šemu br’te. Te banje sam kupio, evro komad. Skupo, skupo, znam da je skupo, odrali su me br’te i to moji ljudi iz Agencije za privatizaciju. Ne, nemoj da šalješ tvoje ljude na moje ljude. Ja ću da ih sredim, pa ih šaljem kod tebe na lečenje. U svakom slučaju, hvala ti br’te. Mor’o sam toliko da platim, a zapuštene su br’te. Kažu nema narod vremena da ide tamo, a imaju vremena da gledaju „Farmu“ i „Velikog br’ta“. Treba nas da gledaju, mi smo veća i moćnija br’ća od „Velikog br’ta“ br’te. Ma sve ti je ovde nepouzdano, penzioneri koji su išli u banje umiru k’o muve, a imaju te narodne kuhinje da jedu do mile volje, ovi mladi se žale da nemaju posla, ovi koji imaju posla pričaju da se plaše da ga ne izgube, pričaju umesto da rade. Jedino sigurno su stranci, oni nas nikad nisu izneverili, a nismo ni mi njih. Bruka br’te. Ma stranci, br’te stranci, zna se ko su stranci. Ovi naši stranci što su do jaja. Kaki bre Rusi i Kinezi, ko je još od njih vajdu video. Daju kredit i još traže da kontrolišu kako trošimo te pare. Pravi stranci su ovi iz međunarodne zajednice. To su džentlmeni! To je kultura, plemenitost! To je kako se ono kaže br’te… bonton. Bonton do jaja br’te. Kako se ono kaže… nobles oblige. A kaže se obliže? Pa jeste, logično je da ima veze sa lizanjem čim su stranci u pitanju. Normalno, mi ližemo, a oni… Tako je br’te. Š’a sve moramo da trpimo. Ma ti stranci su vrh br’te, vrh do jaja br’te. Oni ništa ne pitaju, oni samo naređuju. Znaju kako treba ovde da razvijaju demokratiju. Sponzorišu demokratske institucije, sponzorišu nas, mi smo br’te njihove sponzoruše. Mi smo vrh za narod, a oni za nas. Naš položaj je do jaja br’te. Lepo njima, lepo nama. Ma, bruka br’te. Pametni su. Ne kontrolišu trošenje njihovih para k’o ovi što ti rekoh, nego sve. Sve kontrolišu. Sve, sve. I zato br’te, kad NATO uđe ovde, to će biti do jaja br’te.

E vidiš, zato sam hteo da te zovem. Ko’ što ti rekoh, te banje su u jadnom stanju, putevi do njih nikakvi, a dok su takve kakve su i putevi, ovi stranci neće da dolaze. Ma razmaženi su br’te, nisu navikli ko ovi naši penzioneri š’o im je dosta parče ‘leba i čaša vode da se lepo odmore. Izvoljevaju, pa moram sad da sredim i banje i puteve do njih. Zato sam te pit’o da li još uvek imaš onu firmu za asfaltiranje. Nju bih angažovao da te puteve sredi. Ma ne brini br’te ne plaćam ja, država plaća. Budžet plaća, a u ovoj državi budžet je za budže, a ja sam ti br’te budža. Biti budža to je bruka br’te, do jaja br’te. Sve sam smislio. Ubacio sam rekonstrukciju tih puteva u NIP. Ma zove se rekonstrukcija, izgradićemo ustvari auto puteve, a i neke aerodorome. Jeste, ista šema ko ona skijališta i uspinjače, ali ovo će da šljaka, a ne da propadne. Ma biće tender, ali br’te nema da brineš, ti dobijaš pos’o, sve će biti transparento kao i uvek. Slobodno digni cenu duplo, pa ćemo da podelimo. Cena da bude do jaja. Stara, uigrana šema br’te. A br’te i tebi će tvoj br’t da učini. Ovo š’o ti sad pričam je tajna, ali ćemo se ovajditi i ti i ja. Rešili smo da razvijamo ekonomski patriotizam. Ma mi br’te u vlasti, š’a pitaš ko da ne znaš da smo mi  patriote. Sad smo postali i ekonomske patriote. To br’te znači da vi bizmismeni ulažete pare ovde u nove projekte. Ma ne viči br’te saslušaj me do kraja, videćeš da je šema do jaja. Malo pre sam zvao jednog da priloži za našu ekipu, za tenis, odnosno tenisku opremu, za reket. I tako kroz razgovor pade mi na pamet strašna ideja. Ideja do jaja br’te. Sa’ ću da ti kažem br’te. Ovde mnogo trošimo vazelin i to sve uvozimo. Nema domaće fabrike br’te, nema! Sve su pozatvarali, ništa ovde ne radi br’te. Ja ne znam kako ovaj narod misli da preživi kad ništa ne radi. Vidiš kakav je to narod! Ma i za sve njih je gedora pa u vugla! Ma dobro kažeš neću više da se nerviram, treba da mislim malo i na sebe. Šta sve nisam činio za taj narod i žrtvovao se za njega, a ni hvala da mi kažu! Ma znaš me kakav sam. Ja sam nesebičan i pravi džentlmen, ne očekujem ni dinar da mi daju, ali bar bi zahvalnost mogli da pokažu! Ma ‘ajde da ostavimo to, ko je još vide vajdu od naroda. Nek ‘ samo glasaju za nas, to mi je dovoljno. E, da ti objasnim do kraja šemu. U okviru tog ekonomskog patriotizma proguraću da otvrimo domaću fabriku vazelina, a ti ćeš da je podigneš. Ma nema da brineš br’te, nećeš dati ni dinara, obezbediću joj status grinfild investicije, dobićeš pare iz budžeta za sve troškove i za plate radnika za narednih deset godina i još će nešto čisto da ti ostane. Ima sve bude podmazano do jaja br’te. Vazelin je to br’te. E ako to nije do jaja, ja ne znam šta je. Je l’ da, da je bruka br’te? Ma to je vrh od bruke br’te. Ma normalno, delimo br’te ko i sve do sada. Stara, uigrana šema. Besplatna struja, besplatna voda, materijal, ništa te ne košta br’te, sve država plaća. I još br’te izgradiš prilazne puteve sa tvojom firmom i to ti još platimo br’te. Taj pos’o dobiješ na tenderu, sve kao i uvek transparentno, a naplatiš ga kol’ko hoćeš. Pa kad fabrika počne da radi, troškovi proizvodnje nula, a potražnja velika i svaki dan sve veća. Imaćeš monopol do jaja br’te. Pa normalno da je šema vrh vrhova, šema je do jaja br’te. Kad sam ja tebi nešto loše uradio? Mi smo drugari, ekipa bre! Tako je! Klan! A klan ima plan, ha,ha,ha,ha,ha! A ti meni br’te moj deo daj u akcijama koje glase na donosioca. Ovo kad se parama mulja sa računa na račun, pa na ona ostrva, to onda ovi naši stranci otkriju i objave kad im to odgovara, a ovo je bezbedno sto posto. Kažem ti ko br’t br’tu, ko džentlmen džentlmenu.

Ma boli me uvo ako ovi naši otkriju, ma boli me i nešto niže od uveta, ali br’te ovi stranci su nezgodni. Vidiš taj Kipar, toliko buke, za par milijardi dolara, kao da su te pare njihove, a one su naše br’te, naše. Pa znam da nikom nije falila dlaka sa glave, ali nikad se ne zna. Nikad ne znaš dokle si im po volji, a kad će da te šutnu. Pa kad šutnu, ja imam moje akcije u sefu i odoh na zasluženi odmor. I kad šutnu, ne mogu da me šutnu u šemu. Šema je do jaja br’te. Ma i ti br’te tako uradi. Š’a će ti ovde da investiraš u vile, stanove, lokale, ovo ti je šema kad postane gusto. Opet ti kažem naši nas neće dirati, oni to rade samo kad im ovi napolju kažu. Dok igramo kako oni sviraju, dok ne ulazimo u njihove šeme, nema problema. Ma znam da ti je to teško da prihvatiš njihov diktat, jer si patriota i džentlmen kao i ja, ali mora se. Za svaki slučaj srediću ti imunitet. Najbolje bi bilo poslanički. Evo prvom prilikom kad neko od naših bude  glasao po savesti uzećemo mu mandat i on je tvoj. Ma jeste br’te znam da se još nije to desilo. To je samo dokaz kako ih dobro biramo, ali u svakom žitu ima i kukolja, pa tako i u ovom našem može  da se  nađe. Ako se br’te to ne desi, na sledećim izborima si u šemi. Sigurno si poslanik. Ma ne sekiraj se, pobedićemo opet, još ubedljivije. Ma stara uigrana šema, povratak u devedesete, sankcije, rat, glad, to uvek pali. Pa onda članstvo u uniji, fondovi, para ko blata, to pali još bolje… Narod se ovde lako pali. Š’o su više u blatu bolje se pale. Vidiš valjda da više deset godina padaju na istu foru i dokle su stigli, a dokle smo mi stigli. Do jaja br’te. Sad im uvaljujemo regione. Ma uvaljujemo im do jaja br’te, svuda pobeđujemo na lokalu, a tebe ćemo da uvalimo u Skupštinu. Kad te uvalimo tamo i to će da bude do jaja. Ma bruka br’te, bruka!

Brine te ovaj zakon o prisluškivanju? Ma br’te kuliraj. To nije za nas, za nas je demokratija. Prisluškivanje je ovde suština demokratije. Taj je zakon donet za narod i opoziciju, onu što nije naša. Valjda ti je to jasno čim smo rekli da je po evropskim standardima. I komarce smo zaprašili po evropskim standardima pa ujedaju k’o ludi. Al’ narodu kad  spomeneš Evropu sve veruju i ništa ne osećaju, prosto obamru. Nigde nema takvog naroda, blago nama. Anestezija br’te, totalna anestezija. Ma znam da znaš š’a je to. Da ne znaš, ne bi kupovao bolnice. Uostalom rek’o si mi da ćeš sutra da doktoriraš. Struka ti je bruka, br’te, bruka!

Al’ pazi br’te koja se sad šema otvara. Ja ću u tim banjama da otovorim salone za masažu. Ma ne prave salone, tu bih odmah upao u čabar, nego one što ih samo zovu tako. Ma da bre, da dam kompletnu uslugu. To je turizam, to jest gurizam. Stranci dođu ovde da ga gurnu, hahahahaha! Daješ domaću radnu snagu i prirodne lepote, a dobijaš stranu lovu i to keš. ‘Oću da postanem ribovlasnik. Ribovlasnik u kapitalizmu. To nije ni onaj Marks predvideo. Bolji sam ja ekspert od njega. I da nastavim priču br’te. Tu bih br’te zaposlio prvenstveno ove domaće ribe. Kako zašto? Pa zato što sam patriota br’te. A i br’te ove fukse iz Evropske unije stalno nešto izvoljevaju. Ma sve su to fukse! Traže ovo, traže ono. Ma kad dođu još i naređuju! Obezobrazilo se to! Hoće evropske standarde! Hoće socijalno, hoće redovan lekarski pregled, hoće redovnu platu, hoće smanjenje budžetske potrošnje. Ako to hoće, nek idu tamo gde to ima, a ne ovde da mi kvare domaće radnice. A ti imaš šemu sa istoka? Ma može br’te, sve može! Tu je ćar i vajda. Tu je strateško partnerstvo! One nisu razmažene. Proširiću turističku ponudu pa nek’ biraju šta oni ‘oće, volj’ im strane, volj’ im domaće. Ima da razvijamo ribovlasničke odnose do jaja br’te! Ma biće komisija za prijem. Neću ja nikog da oštetim, hoću samo najbolje. Zainteresovan si za rad u komisiji? Ma, važi br’te. Sve po zakonu. Imaće posla da neće moći da dignu glavu od njega. Ma, ima da rade do jaja br’te! Te što su gadljive na dlake, na federuše, ha,ha,ha, ako ima neka takva, njih neću da primam. Zato i služi komisija br’te. Ma, kad ih zaposlim, neće moći više da se šetkaju po Skupštini za ko zna čije babe, ili dede, zdravlje. Š’a treba još neko da pomisli da se mi tamo kurvamo, a tamo je veruj mi sve najpoštenije. Lepo se dogovorimo u restoranu ko će šta da kaže, ko je za, ko je protiv i nema problema. Ima tamo čak dva restorana. Jedan samo za piće, jedan za jelo i piće. Uvek ima mesta. Prostrano, lepo, sređeno, sve po evropskim standardima. Svako zna šta dobija, svako zna šta daje. To ti je jedna prava pijaca. Ma bruka br’te. Malo se doduše zanesu neki iz opozicije na sednici, pošto ih snima televizija, ali ti još ljušte prvi mandat, pa imamo razumevanja, a i uverljivije je. Narod se loži i na te prenose, mada sve manje. Zato im dajemo „Farmu“. Ma do jaja im dajemo. Ma u pravu si br’te to je prava stvar za njih. Stoka je to, a stoci je mesto na farmi.

E, br’te šta htedoh ono da ti kažem. A, da. Vidiš kako se sve lepo uklapa u šemu. Onu tvoju komšinicu, što si rekao da je iskusna, nju bih uzeo za managera za ljudske resurse. Nek’ dođe sutra kod mene da je uputim u posao. A šta kažeš, ona će mene da uputi? Do jaja br’te. Vrh br’te! Znači kad uzme stvar u svoje ruke, onda je uzme baš do jaja? Toooo br’te! Takve nam trebaju, a ne ove š’o uče, diplomiraju sa visokim ocenama, pa još traže pos’o ovde. Nismo im ni ti ni ja krivi što ne mogu da ga nađu. One su krive br’te one jer ne znaju š’a se ceni u ovoj državi. Nek’idu u inostranstvo ako misle da će im tamo biti bolje. Ta tvoja komšinica je prava. Znači em što je radoznala, em je preduzimljiva. To se ceni, a ne neke tamo ocene i diplome, osim ako nisu sa tvog fakulteta. ‘Ajde neka dođe, pa ovde da joj prođe pripravnički staž. Ma ne sekiraj se, trajaće joj koliko i tebi izrada doktorske disertacije. Ma snaći će se, ne brini, ima ih ovde dosta kojima je to prvi pos’o. Od kurira pa sve do ministra.

U ponedeljak putujem u Brisel, u sedište NATO-a. Dogovaramo šemu kako da uđemo, a da nam ne uđe. Nemoguća misija, a? Ma kuliraj br’te, mislio sam da nam narod kad to sazna ne uđe u vile, ne na to što si ti mislio. Povešću i ovu tvoju komšinicu, a moju managerku. Neka vežba da ne ispadne iz kondicije. Neka vidi kako je nama kad odemo tamo. A je l’ gadljiva na federuše? Nije! Do jaja br’te. To bi joj baš bila velika prepreka u napredovanju. A može i da kleči dugo?  Do jaja br’te! I to joj je još jedna veoma cenjena i važna osobina za napredovanje, veruj mi, govorim ti iz ličnog iskustva… (Čuje se glasna prdnjava, od ovog trenutka, dok ne završi ovaj razgovor. Crv gleda zbunjeno, zatim miriše vazduh, potom odahne i stavi ruku u zadnji džep na pantalonama). Samo trenutak br’te. Ne nisam ja br’te, mada sam se naždrao pasulja, nisam ja, ja sam džentlmen, to mi zvoni fontele, onaj specijalni. Na njega moram odmah da se javim. Ma taj mi je fontele baš najspecijalniji, za evroatlantske pozive, a kad se ovako čuje, to je da znam da je poziv iz međunarodne zajednice. To je glas koji moram da slušam br’te. Glas, br’te, glas, ne gas. Pa znaš kako je, to je glas vetra demokratskih promena. Ja moram da se povijam po tom vetru, a ne da pišam uz njega. Taj bi vetar onda dunuo mnogo jako pa bi se pretvorio u njesra br’te. Bitno je znati odakle vetar duva, da bi se preživelo. A ovaj duva – već sam ti rekao odakle. Taj vetar može da bude mnogo gadan br’te i zato moram da pazim da me ne oduva. Za sada super duva. Strateški duva, jer dolazi od naših strateških partnera. Ma partneri su do jaja br’te. Bruka br’te koliko su do jaja. I vetar je do jaja br’te. Bruka koliko je do jaja. E ‘ajde vozdra br’te, moram da se javim, sve smo se dogovorili. E, ček’, ček’ br’te, zamalo da zaboravim nešto važno za naše strateško partnerstvo. Pošalji ‘vamo vutru, belo i koku, proširio sam ti ovde tržište. Nek’ se ljudi vesele uz svadbeni mr’š br’te. Stara, uigrana šema br’te. Bruka je koliko sam ti proširio bizmis. Koke, koke br’te pošalji najviše. Duplo od obične mere. U pravu si br’te vole ljudi piletinu. I sa kokom će da se igraju uz svadbeni mr’š. Ha,ha,ha,ha, fazon je do jaja br’te. Bruka, bruka br’te koliko je do jaja. Vrh br’te. Vozdra, br’te!

STRATEŠKI PARTNERI

(Vadi telefon iz zadnjeg džepa) Hello, hello! Kurir trećeg sekretara ambasade! Izvinite, gospodine kuriru što se nisam odmah javio, izvinite, izvinite, Vaša a i naša ekselencijo. Kako se ono kaže, samo malo da se setim, kako,kako… a, da i am veru sorru, sorru, što ste čekali, neće se više ponoviti, obećavam, promise, promise. Toliko mi je drago da ste me pozvali. Samo da znate ovaj telefon uvek držim blizu srca, eto koliko ste mi dragi.

Da li ga znam? Pa, tako, tako. To je jedan naš poznati bizmismen. A zašto pitate? Imate informaciju da je bizmimsmen postao tako što je oprao novac zarađen kriminalom. Ma đubre jedno štrokavo, ko bi reko da on može nešto da pere! Ma uopšte ga ne znam, sad sam prvi put pričao sa njim. Đubre, malo pre me je zvao. Da sam to znao odmah bi prekinuo vezu. Zašto? Pa zato što je kriminalac, ja i moja stranka se ne družimo sa takvima! Mi smo džentlmeni i vi ste džentlmeni! Mi džentlmeni se ne družimo sa takvima. Kažem vam to kao džentlmen džentlmenu, siguran sam da razumete. A pitate zašto je zvao? Ma hteo je da da prilog za stranku, da predloži neke šeme. Ma odmah sam ga odbio, kao da sam znao! Imate snimak celog našeg razgovora? Auuu, br’te… Ma hteo sam da vidim koliko je pokvaren, pa sam zato malo duže pričao, da razotkrijem sve njegove planove. Odmah bih Vam to javio, kao i uvek, valjda znate. Ma, nije to telefon zvonio, taman posla, nešto me boli stomak, imam gasove. Ma nemaju ti gasoovi nikakve veze sa Rusima, daleko bilo, na svu sreću imaju veze samo sa mnom i sa Vama. Evo, evo slušajte pažljivo, kažem Vam to kao džentlmen  džentlmenu… Mmmmmm (Napinje se i ispušta tri, četri glasna prdeža, maše rukom, trlja oči i kašlje). Izvinite, izvinite, što moram ovako da vam dokazujem. Kako beše ono kažu džentlmeni kad se izvinjavaju… Na bontonskom jeziku se to kaže… Samo malo da se setim… A da! Prdon, prdon! Nobles obliže! Je l’ mi sad verujete? Ne? Baš me čudi kad sam džentlmen. Evo, uveriću Vas da sam pravi džentlmen i da treba da mi verujete (Opaljuje novu salvu prdeža). Prdon! Prdon! Je l’ ste sad čuli, je l’ Vam sad dosta, sad verujete? Da! Ooohhh!!! Ooohh!!! Aaaahh! E da znate da mi je sad lakše, mnogo, mnogo lakše. Normalno je da verujemo jedni drugima kad se razumemo, a razumemo se pošto govorimo istim jezikom – džentlmenskim.

Snimate sve naše razgovore i čuvate? Tako i treba, zlu ne trebalo. Znate kakvi su ovde političari, danas sa jednim, sutra sa drugim, ne treba čovek da im veruje uopšte. Ja mogu samo za sebe da garantujem da sam častan i pošten, ne mogu to da učinim čak na za ove iz moje stranke. Da sam na Vašem mestu, ja bih verovao samo meni. Časti mi! Obraza mi! Eto zakleo sam se onim što mi je najdraže! Ma ne onaj „Obraz“, pu, pu, daleko bilo. Sorru, sorru, pogrešno ste razumeli. Kod nas se kaže obraz ko’ đon. Na taj sam obraz mislio. Takav ja imam. U njega sam se zakleo. Kao što Vam rekoh, ne možete ovde nikom da verujete osim meni. Eto vidite, juče dva stuba, danas još dva, a sutra ko zna koliko i kakvih. Pa čim neko počne da vrda, da ide od stuba do stuba, a vi lepo snimak, pa u medije. Tako se to radi! Tako treba! Do ja… prdon, prdon, sorru, sorru, nisam hteo to da kažem. Šta sam hteo da kažem?… Ma hteo sam da kažem do jabuke, do Velike jabuke, to sam hteo da kažem. Tako mi pričamo ovde kad hoćemo da kažemo da je nešto super, najbolje. To je uzrečica. Eto i to je dokaz koliko Vas volimo i cenimo. Do ja… do Velike jabuke. A sigurno ste snimili i onaj razgovor pre? Pa eto dokaza da sam džentlmen! Zna se ko igra tenis! To je igra za džentlmene! Eto kad ste slušali, sigurno ste uvideli koliko se mi ovdašnji džentlmeni bavimo tim sportom! To nam je najomiljeniji sport, garantujem Vam to!

Gospodine kuriru trećeg sekretara ambasade, vaša i pre svega naša ekselencijo, kažite šta mogu da učinim za vas? Znam, znam, da ste zatvorili onu čeličanu kod nas! To je još jedan dokaz uspešne privredne saradnje nas i evroatlantskih prijatelja i još jedan dokaz da ste uz nas u svakoj nevolji i dokaz podrške koju nam dajete na našem putu bez alternative. Razumemo Vas potpuno, kriza je svuda u svetu, pa i kod Vas. I onako je ta čeličana za staro gvožđe. Hoćete da vam Vratimo sad te pare što ste platili za nju? Ma nema problema, mi smo već izašli iz krize, kod nas kriza nikad nije ni bila, to je naša razvojna šansa i mi smo je uspešno iskoristili! A vi ćete kad kriza prođe opet da nastavite proizvodnju? I zadržaćete novac? Zadržaćete ga kao garanciju i dokaz našeg ravnopravnog odnosa i strateškog partnerstva? O, kako je to velikodušno i plemenito, vaša  i pre svega naša ekselencijo! Ja sam zadivljen! Pitam se kako Vam je tako nešto nekoristoljubivo uopšte palo na pamet? Tako rade pravi prijatelji! Pamtićemo i ceniti taj vaš gest, zauvek. Naša zahvalnost će trajati duže i od zračenja osirimašenog uranijuma koji ste nam tako obilato i velikodušno donirali. Mi prosto svi zračimo zahvalnošću zbog Vas i našeg poklona. Zračenje je dokaz dobrog zdravlja… Da, da, tako to rade džentlmeni. Vi ste naš uzor, to stalno pričam! Ali imam jednu molbicu za Vas. Ne nije to uslov, taman posla! Kakav bi to onda bio strateški i ravnopravan odnos kad bi uslovljavali jedni druge! To je jedna molba, molbica tako reći. Vama ništa ne znači, ali nama znači mnogo, baš mnogo. To je jedna izjava koja Vas ništa ne obavezuje, pa ni nas, ali tako dobro zvuči. Ma uobičajena izjava, dajete je uvek kad trebamo da  zamajavamo narod ovde. Toliko je često dajete da verujem da je znate na pamet. Dajete mnogo takvih pa ne možete da se setite? Pa evo dozvolite mi da se usudim da vas podsetim. Kad Vam budemo vratili te pare, vi samo dajte izajvu našim medijima da mi napredujemo ka članstvu u EU i da nam dajete punu podršku. To je ta izjava. A mi ćemo da dodamo na to, da su te pare naša investicija kod Vas i dokaz strateškog partnerstva, da je to dokaz da smo lideri po uspešnosti reformi, jer je naša privreda toliko uspešna da sad ulaže i u inostranstvu. Hoćete! Do ja… do jabuke, do Velike jabuke!

Čuli ste da smo pred bankrotom? Ma to su glasine! Sutra ćemo Vam uplatiti tih dvadesetak miliona dolara. Znam da ste preplatili kad ste kupovali, verujte nismo mogli da učinimo da je kupite za jedan dolar ili evro, kao što su ovde neki sumnjivi tipovi kupovali sve  i svašta, jer tada biste i Vi bili sumnjivi, a mi ne želimo da senka sumnje  padne  na Vas, jer bi tada pala i na naše strateško partnerstvo. Da pokažemo koliko cenimo to partnerstvo platićemo vam i kamatu na ta sredstva u dvostrukom iznosu uloženih sredstava… Eto vidite kako je to dobro, da ste kupili za jedan dolar, dobili bi tri, a ovako dobijete šezdeset miliona… Razumem Vas potpuno, pretplatio sam i ja neke banje ovde baš kao i vi čeličanu, pa sad ćutim i trpim. Nemam strateškog partnera da mi pomogne, kao što vi imate nas.  Platićemo Vam i izgubljenu dobit, dok čeličana ne radi, sve  zbog našeg ravnopravnog odnosa. Uviđate li sada da i Vi imate koristi od strateškog parnerstva? Kako ćemo da nakupimo pare? Ma lako, veoma lako. Malo ćemo da zakinemo prosveti, malo zdravstvu, penzionerima, malo ćemo da se posvetimo tenisu… Uostalom em em ef traži da smanjimo budžetsku potrošnju, pa će to biti potpuno u skladu sa njihovim zahtevima, a kad ispunimo zahteve, onda opet možemo da uzmemo nov kredit pa iz njega da vam platimo što tražite.

A prop’o tog strateškog partnerstva… Ma niko nije pro’po, čak ni ova država, nego sam čuo da se tako kaže. Taman posla da propadne strateško partnerstvo. Hteo sam da Vam kažem da uspešno razvijamo i strateško partnerstvo sa Turskom, sve kako ste nam nare… ovaj predložili. Turkeu is our best friend. Imamo dokaze našeg viševekovnog strateškog prijateljstva. Ćele kula, Kosovo, džamiju ćemo da zidamo. Nisu Turci neki bašibozuci s koca i konopca. Ma tako mi to kažemo ovde za okorele kriminalce i buntovnike, jer su ih Turci nabijali na kolac i vešali, a ti bašibozuci to je najgori šljam. Evo sve se krstim kad se setim toga. Alllaaaah ekber! (Klanja se)

Jeste, Kosovo je ta tačka koja nas spaja. Pa, nas, Turke, Vas i Albance. To je region koji ste nam velikodušno uzeli, a mi overili sa šest tačaka. I Kosovo nam je strateški partner, kako smo se mi sa Vama već dogovorili. Ne brinite, izregionisaćemo celu Srbiju, normalno, shodno dogovoru. I sa tim regionima ćemo da uspostavimo strateško partnerstvo. Naše strateško opredeljenje je da imao što više strateških partera, pa tako i sa našim regionima. Tu šemu uvaljujemo i glasačima i uspeva, super uspeva. Znate kako se kaže ovde – ko će kome, ako ne svoj svome.

Šta znači regionisati? To nam je novi izraz. Izregionisali smo i privredu, izregionisali narod, sve što dohvatimo ima da izregionišemo. Pa kako da Vam prevedem, nije mi baš engleski najbolji, ali na srpskom, pardon srpskohrvatskom, odnosno hrvatskosrpskom ili ako više volite na bosanskom ili crnogorskom, izvinite što sam prvo pomenuo srpski, to je tako nacionalistički, nestrateški i neevropski i neatlantski, Hrvatska je takođe naš strateški partner, e na tom hrvatskosrpskom, ma srpski spomenuti uopšte je nekulturno, nedomoljubivo, i nedžentlmenski, ne znam šta mi bi, znači na hrvatskom izregionisati znači razbucati. Šta znači razbucati? Pa to je kad june uleti u plast sena pa ga razbuca. Junek uleti u plastek, pa ga razbucek. Ma da, onaj junek od lude kravek, one vaše lude kravek, najbolje na svetu, vasioni i šire. A seno to vam je sušeni travek, to će ubrzo da postane travek zaboravek, jer ćemo da stoku kljukamo hormonima, a travek genetikom, pa će ovde svi biti siti, zdravi i umni. Da, da dobro ste to rekli – jednoumni, a može i maloumni. Sve kao kod Vas. Vi ste nam uzor.

Jeste, putujem u ponedeljak u Brisel. Ma sve će biti kao što ste nam savetovali. Ne držimo valjda džabe tolike vaše savetnike po vojsci, miliciji, bankama i svuda, svuda. Sve po Vašim strateškim savetima. Mic po mic, pa u NATO. Mic po mic, to je malo po malo. Malo po malo da ne bi propalo. Zašto da propadne? Ma znate kakav je ovde narod, ćuti i trpi, pa odjednom nešto mu dođe i pobuni se. Nikad nismo na čisto sa tim narodom. Bitno je da smo mi čisti. To sam hteo da Vam kažem. A da li smem nešto da Vas pitam? Smem! Kako ste plemeniti! To je dokaz našeg strateškog partnerstva i ravnopravnog odnosa! Ja smem nešto da Vas pitam! Hvala, hvala, hvala! Thank uou, Thank uou! Hteo sam da Vas pitam koliko baza ćete da otvorite ovde, kad nam uđe… Pa NATO, NATO kad nam uđe! Samo jednu? Dozvolite da Vam kažem da je to malo. Pa rek’o sam vam da je narod ovde buntovan. Ne može nikad da mu se veruje. Treba neko da pazi na njega, ako ništa drugo da mu pomogne makar prisustvom, da glasa kako treba, kad budu sledeći izbori. Imam predlog, ako mi dozvolite da vam kažem. Dozvoljavate, dozvoljavate! Hvala gospodine kuriru trećeg sekretara ambasade! Hvala Vaša i  nadasve naša ekselencijo! Opet ste dokazali da nas cenite i da smo ravnopravni u strateškom partnerstvu sa vama. E što se tiče tih baza, to sam hteo da Vam predložim. Najbolje bi bilo da u svakom regionu bude po jedna baza. Onda bi i vaših vojnika i oficira bilo dovoljno za fer i demokratske izbore. Njihovo prisustovo na glasačim mestima bi bio pravi dokaz da su se izbori održali po svim  evroatlantskim demokratskim standardima. Za svaki slučaj daćemo i njima pravo glasaju. Neka oni broje i glasove i dodaju ili oduzimaju gde i koliko treba. Njih niko neće smeti da optuži za krađu kao nas. Svima, svima ćemo dati pravo glasa! I onima koji čuvaju demokratsku proceduru na biralištima i onima koji ostanu po bazama. Za svaki slučaj kontrolisaćemo kako narod glasa. Ugradićemo čipove u glasačke listiće. Tako ćemo za svakog da imamo podatke. To je prvi korak, onda ćemo da ih ugradimo u narod. Nepouzdan je narod ovde. Jedva smo sastavili ovu demokratsku Vladu. Imamo sva demokratska prava da ga kontrolišemo. Koristićemo sva sredstva, pardon sva demokratska sredstva. Usvojićemo takav izborni zakon. Nije to problem. Obrazložićemo da je neophodan za ulazak u evropsku porodicu naroda. Znamo kako se to radi, usvajamo ih po stotinak dnevno. Eto, mislim da sam Vam izneo dovoljno razloga. Koliko će biti regiona? Pa kao i uvek, koliko Vi kažete. Samo Vas opet molim da mi javite na vreme, zbog investiranja u njih.

Mi smo se već pripremili za Vaš dolazak. Poznati smo po banjama, svaki region ima po nekoliko banja, vrhunski opremljenih, sa svim sadržajima za vaše oficire i vojnike. Toliko ih volimo da ih smatramo našima, kao što ste vi vaša, ali pre svega naša ekselencija. A  narod ovde je gostoljubiv, vrlo gostoljubiv. Ma već su zaboravili, sve što je bilo. Poznati su po tome. Kako se ono kaže… famous, famous. Treba zaboraviti prošlost i okrenuti se sadašnjosti i budućnosti, a sadašnjost i budućnost to sam ja, naša stranka i Vi, to je naše strateško partnerstvo. Razmislićete o mom predlogu? Blagodarim, blagodarim! Prenećete trećem sekretaru, a on možda čak i drugom? To je pravo strateško partnerstvo. To se zove ravnopravni odnos! Hvala, hvala, mnogo hvala, much, much, thank uou veru much. Pa, tako se piše, a ja sam učio u školi da se čita kao što se piše. Ma, jeste to je ostatak prošlosti, uvešćemo hrvatski pravopis, već smo se dogovorili za zajedničke udžbenike. Mi ćemo da ih finansiramo, a oni će da pišu. Pa da, normalno da je korektno i patriotski, pardon domoljubivo… Mi smo lideri u  svemu, u reformama pre svega, pa i u korektnosti, pogotovo u korektnosti i domoljubivosti. Eto i sa njihovom vojskom sarađujemo, pardon surađujemo, to su naši strateški partneri. Ma da, tako potvrđujemo naše tisućljetno vekovno, historijsko povjesno prijateljstvo, baš kao sa Turcima. Eto kad su bili nazočni ovde, rekli su nam koga neće da vide i mi smo im se prvo ispričali a posle sve te poslali znate gde? Ne, ne tamo, mada nam nam je ovde uobičajeno da to kažemo, ta uzrečica je naš veoma uspešan nacionalni brend, čak je i stranci koriste. Nismo ih poslali tamo, nego smo ih  poslali, ili još bolje rečeno, sikterisali kod onog našeg drugog strateškog partnetra – u Tursku. Baš u Tursku. Znam da Hrvati tako nešto nikada ne bi uradili da smo to tražili od njih, mada nama tako nešto ne bi ni palo na pamet, ma sto posto sam siguran da niko to ne bi uradio, ali zato smo mi lideri u regionu, a ne oni.

Otići ćemo mi u reformama još i dalje u liderstvu. Planiramo da reformom obrazovanja koja će biti sprovedena po evrpskim i atlantskim standardima uvedemo kao obavezne strane jezike, koji će postati domaći, upravo hrvatski i turski. Neće biti uopšte problema, ionako su se ovde odomaćili odavno, sa sve pismom. To bi bio najbolji dokaz našeg strateškog partnerstva sa njima i naše obrazovne domoljubivosti. To bi takođe bila i dobra promidžba našeg strateškog partnerstva. Ne spočitavate nam na tome?! Slažete se?! Aferim, bre! Pa sad kad ste nam dali podršku, mogli bismo da uvedemo kao obavezne jezike i litvanski, estonski i letonski. To bi nas sigurno približilo Evropskoj uniji. To bi bio još jedan dokaz  kako  branimo nacionalno dostojansvo i interese i koliko smo korektni. Zar takav postupak ne potvrđuje  našu ulogu lidera u regionu, pa i šire? Ne postšupak, ali ako vi gospodine kuriru trećeg sekretara ambasade, Vaša i pre svega naša ekselencijo, kažete da je to postšupak, onda je sigurno tako. Sve dajemo za saradnju, pa i to. Sarađujemo, izvinitie, izvinite na pogrešnom izrazu, surađujemo i sa kosovskom policijom, a sutra kad budu imali vojsku i sa njom ćemo. I to je dokaz našeg liderstva, tolerancije i vizije. Oni nama ne daju na Kosovo. Mi njima dajemo sve i svuda. Nije lako biti lider. Nadam se da nas razumete, zato što ste vi neupitni svetski lider, a mi lider u regionu. Mi lideri treba da imamo razumevanja jedni za druge i da se pomažemo, pardon da nam pomažete. Ma cenimo i ne zaboravljamo vašu dosadašnju pomoć, tako smo i došli na vlast, ali treba misliti i na budućnost. Boljih od nas nećete naći. Zato i negujemo strateško partnerstvo i ravnopravan odnos.

Rusi i Kinezi? Ma to je samo da se narod ovde zamajava. Ovde narod mnogo voli Ruse. Rekoh vam da je narod nepouzdan, ali zato smo mi pouzdani. Gospodine kuriru trećeg sekretara,  Vaša i najviša naša ekselencijo, nadam se da ste i Vi stekli takav utisak i da ćete ga preneti trećem sekretaru. Razmislićete? Pa kako to? Zašto to? Zar Vam nismo do sada dali dovoljno dokaza naše odanosti, ravnopravnosti i strateškog partnerstva?! Molim Vas! Molim vas! Please, please! Evo dođite sutra do mene da Vas upoznam sa mojom novom saradnicom. Ona je managerka za ljudske resurse. Garantujem da ćete biti zadovoljni njenim radom. Ako ne budete, to što budete radili njoj radićete i nama. Već radite? Ma znamo i osećamo uprkos vazelinu, ali možemo i da promenimo uloge. Ma ne pretim, to je grozan nesporazum. Mistake, mistake. Nikako ne pretim. Izvinite, million times izvinite. Mislio sam da to što ona bude radila Vama, radićemo i mi, samo da Vama bude lepo. Kako šta? Pa ne mogu da Vam kažem, znam da snimate i ovaj razgovor, ali da znate nije gadljiva na federuše i vredna je vredna, ne diže glavu sa tog posla. Ma federuše su… objasniće vam ona i pokazati kad dođete. Garantujem gospodine kuriru trećeg sekretara i, normalno, ili još bolje rečeno n – oralno, naša ekselencijo, da ćete biti zadovoljni kad ona uzme vašu, a time i našu, stvar u ruke! Ali ta stvar mora da ostane isključivo između Vas i nje! Razumite moju opreznost please! Treba neko da se dočepa snimka, pa onda transkripti, pa ko zna šta može da pomisle ljudi da se mulja. Znate već kakav je svet, odmah bi to pogrešno protumačio, a oni najgori zloupotrebili, a  ništa nije tačno. To bi sigurno ugrozilo našu ulogu lidera u regionu, naše strateško partnerstvo i najviše naš ravnopravni odnos. Takav je narod ovde. Nisu svi pošteni i časni kao Vi i ja. Mi džentlmeni smo retki. Znate kako se ono kaže nobles obliže. E ta moja saradnica, ona veoma poštuje tu izreku. Jeste i ona je časna i poštena, pošto poštuje tu izreku. Verujte mi, to će biti poverljiv, službeni razgovor u četri oka, a ona vam ništa neće reći, verujem ni vi njoj. Sve što se u tom razgovoru kaže i desi kako rekoh ostaje među vama. A, gde ću ja da budem? Ma rekao sam Vam da je to poverljiv razgovor, ja ne želim, niti smem da budem prisutan. Ako treba otići ću… ma ne, ne tamo, ali ako treba otići ću i tamo – sve ću da učinim zbog strateškog partnerstva, liderstva, ravnopravnog odnosa i pre svega patriotizma, pardon domoljublja. Mislio sam da odem u Tursku. Turkeu is our best friend, normalno posle Vas. Možete i da obavestite i gospodina trećeg sekretara, a on možda i drugog, pa dođite sva trojca da razgovarate sa njom. Ma, uveravam Vas da ona može istovremeno sa svom trojcom… pa da razgovara, odlično se služi jezikom, sposobna je, a ima iskustva, vredna, izdržljiva. Ne zapošljavam ja neke bezveznjakuše, kao neke moje kolege, koje samo  šetaju silikone i botokse i ništa ne rade. Ma one, ne kolege, mada ima i njih. Neću da ogovaram, ali te kolege ništa ne rade, a ugrađuju silikone i botokse. Idu i na liposukciju, i to o državnom trošku! Ti su najgori! Ma kakav državni revizor! Da sve nezaposlene zaposlimo kao revizore ne bi pomoglo, toliko je kriminala i korupcije ovde. Ma narod je kriv, nismo valjda mi lideri. Neću da Vam se mešam u posao, znam  da ovde i hapsite i tužite i sudite, pogotovo odkako smo de… ovaj, reformisali pravosuđe, ali samo Vam predlažem da  sve to treba onako transparentno, reformski, strateški, liderski i demokratski poslati  u  bajbok, bez suđenja, sudovi su ionako pretrpani.

Nego samo da Vam malo bolje objasnim za ovu moju saradnicu, što je zovem managerka. Na njoj je sve prirodno, časna reč, kad kažem časna reč, onda je to tako i nikako drugačije. Ne  verujete? Baš me čudi. Najbolje je onda da dođete da se lično uverite. To je čudo, živa vatra, sposobna, nemam reči koliko. Sposobna je za sve, baš kao i ja. Čak joj je i nadimak Sposobna, spo-sobna, razumete? Voli da radi po sobama. Znate kako se ono kaže, kao francuska sobarica. Ne, ne, ne, million times neeee. Sorru, sorru, ispričavam se, ispričavam se. Ne želim da vređam uvaženu članicu unije. To je kompliment. Ovde se tako kaže. Rekao sam Vam da je veoma iskusna. Nisam? To je moj propust. Izvinite, izvinite, izvinite. Ovaj, ispričavam se što sam rekao izvinite. Primite moje iskreno ispričenje. Molim Vas primite ga, primite ga, primite ga. Pa kod nas se tako kaže, kad je neko mnogo iskusan, da je naivan kao francuska sobarica. Ona je i nesebična, jer to iskustvo nije sticala sama, nego sa drugima, a i plemenita je, jer rado daje  drugima. Iskustvo, iskustvo daje, a i sve ono što ide uz to. Nobles obliže. Ma prava džentlmenka, kad Vam kažem! Zar bih ja zaposlio nekog ko nije kao ja. Ima kvalitete. Ma obdarena je, baš je obdarena, ako znate šta mislim. Ne znate? To znači da je i napredna i nazadna i nastrana. Kako? Ma to je jedno čudo. Koliko je nastrana? Skroz, skroz je nastrana, jer je na strani nas i vas, na strani strateškog partnerstva, evroatlantskih integracija, naših ravnopravnih i drugih odnosa, pogotovo tih drugih odnosa. Ako to nije nastrano, ne znam šta je. Eto vidite koliko je nastrana. Što mi kažemo ovde, od glave do pete. Kad je već reč o petama, samo da Vam kažem da su joj noge ko četiri stuba. Spremna je na sve žrtve. Evo i ja se žrtvujem, već me bole ruke koliko pričam sa Vama. Spremna je da ide do kraja. Spremna je da ide do ja… do jabuke, do Velike jabuke. To je, ako smem da kažem, i moj cilj. Sve ću da učinim zbog njega. I znate kako me zovu? Ovi naši, a i Vaši zovu me Žika, oni drugi, ma to su oni što se zovu prvi, prva Srbija, zovu me Žica, Žica sa dva lica. Ma klevetnici jedni, nemaju druga posla nego da smišljaju izmišljotine. Ali ja najviše volim kad me zovu Žil, žil Crv, zapravo Žil vorm. Znate sve to? Znate sve o meni? Siguran sam da je to onda dobra, zapravo najbolja preporuka. Ma nisam ni sumnjao, Vi sve znate, a što ne znate mi Vam kažemo. A zašto crv? Pa zato što sam vredan. Ovde se kaže vredan kao crv. Nije ova okolina za mene. Ovde je sve lenjo, trulo i pokvareno, crvljivo, ali nekako nedovoljno, još ima da se radi. A ja hoću posle toliko rada ovde, da se odmorim. Zato i hoću u Veliku jabuku na radni odmor. Eto koliko sam vredan. I kad se odmaram, radim. Velika jabuka je moj ideal. To je centar moga sveta. Ma ne sekirajte se, neće ostati rupa zbog mog odlaska, ima nas dovoljno. Namnožili smo se. Srbija se deli, a mi se množimo i to zahvaljujući Vama. Zašto hoću tamo? U Velikoj jabuci su najveći crvi, pa je tamo najviše trulo, pokvareno i crvljivo. Hoću da se družim sa većima i boljima od sebe, da učim i razvijam strateško partnerstvo. A šta vi time dobijate? Pa to je očigledno. Vama su potrebni ovakvi kao ja! Bez ovakvih kao ja, ni Vi ne biste bili toliko uspešni! Biću još sposobniji, iskusniji, obrazovaniji. To je Vaš strateški interes! Pa zamislite gospodine kuriru trećeg sekretara, Vaša i naša ekselencijo, kad se vratim, kakav ću tek ršum da pravim ovde. Ršum to na jeziku našeg strateškog partnera Turske, znači haos. Ma ima da bude mnogo veći nego što je sad. Iz haosa se rađa red, a red je ono što mi i vi želimo. Red i rad. Mada već sad imamo red, ali zato što nema rada. Ma red za kazan, narod ovde ‘oće ‘leba bez motike. Nikako dva dobra da sastavimo! E kad se osvežen i odmoran, sa novim i uvećanim iskustvom vratim u ovu zaostalu sredinu, ima da sredim stvari do kraja. Zamislite samo kako ću tek onda da radim, bušim, rijem, pravim crvotočinu i trulež. Znate kako se kaže ovde – biću car. Žika Car. Od crva do cara to mogu samo ovakvi crvi kao ja. Car crva. Kako to strateški, liderski i pre svega gordo zvuči! Hvala što ste mo pozvali. Evo sad kad završimo razgovor, ovaj moj telefon koji koristim samo kada me vi pozovete, odmah stavljam tamo gde mu je mesto, odmah do srca. Tu ga uvek držim, samo da znate. Good bue, bu-e-e-e-e-e! (Stavlja telefon u zadnji džep). Telefon se opet oglašava prdnjavom. Žika za trenutak zbunjen, ne zna da li se oglašava on ili telefon, posle nekoliko oglašavanja shvata da je telefon, i vadi ga iz džepa.

Kažite gospodine kuriru trećeg sekretara, Vaša i pre svega naša ekselencijo. Snimate sve? Pa znam, svestan sam toga i da niste  rekli. A snimate i kamerom?! Pa zar Vam nisam rekao, ja sam medicinski fenomen, meni je srce od pozadi i niže od kičme. Hteo sam da se operišem, ali su mi rekli da je to prirodan položaj za ovakve kao što sam ja, hrabre borce za demokratiju, ljudska prava, ravnopravne odnose i strateško partnerstvo. Sigurno ne bih preživeo operaciju. To mi je navažniji i najosetljiviji deo tela. To mi je najvitalniji organ. Tu mi se nalazi i glava i srce i pluća i mozak i sve, i bez svega bih mogao da živim i preživim, ali bez tog dela tela ne. Tu mi je i ono do čega mi je najviše stalo. Ne znate šta je to? Pa obraz, obraz! Setite se šta sam Vam rekao za obraz. I obraz mi je tu! Zato je i debeo kao đon, jer sedim na njemu. I da znate ovakvih medicinskih fenomena je ovde mnogo zahvaljujući Vama, ali pre svega nama. Doneću vam sutra lekarsko uverenje. Ma ne mogu baš sutra, za neki dan, kad budu  privatizovane i prodate bolnice. Ne brinite se, imamo već pouzdanog i poštenog kupca, našeg starog i proverenog strateškog partnera, osim ako vi niste zainteresovani. Jeste, sprovodimo kao i uvek sve transparentno, po vašingtonskom dogovoru. Privatizacija pa akumulacija, demokratija pa apatija, tranzicija pa policija. To je  logičan i proveren redosled. Izvinite što ste me zvali. Izvinite, izvinite, izvinite. Ispričenje, ispričenje, ispričenje. Prdon, prdon, prdon! Primite moje strateški opredeljene, ravnopravne, partnerske pozdrave. Bu-e-e-e-e-e, orevoir, nobles obliže, bog, selam alejkum!

Za vreme razgovora sa kurirom trećeg sekretara, Žika stoji, živo gestikulira, klanja se, pokazujući znanje jezika i ravnopravni strateški odnos.

                                                         KRAJ