Ljubiša Spasojević: Pogled unutra

Filed under: 2015,afirmator,broj-36-mart-2015,satira |

ljubisa-spasojevicKako sam pripoveda, Ljubišu Spasojevića radoznalost je naterala da požuri, pa je dva meseca pre okvirnog datuma, odnosno juna 1953. u sadašnjem Beogradu i Srbiji, budućoj članici EU, a bivšoj FNRJ, počeo da istražuje sebe, svet, vasionu i najvažniji deo univerzuma – Evropu. On je rastao, menjao se, država u kojoj je rastao smanjivala se, menjala, ali nije prestao da istražuje, čudi se, smeje i ismeva…

 

Da li je i u kojoj meri jezik ogledalo društva?

Jezik tačno odražava stanje društva, kao što ogledalo odražava lik. Naše društvo upotrebom jezika sve više postaje tuđe društvo, jer je i srpski jezik sve više pun tuđica. Navešću samo neke najčešće upotrebljavane: O kej (na ovo sam posebno alergičan), benefit, spočitavati, gej, transparentno itd.

Koliko se, u proteklih, recimo, dvadeset godina, promenio srpski jezik? Da li se ta promena odvijala na bolje ili na gore?

Na žalost u poslednjih dvadeset godina propadanjem društva propadao je i jezik. Srpski jezik se sve više služi engleskim jezikom, tako da srpski jezik propada. clement

Koje su sve posledice promene jezika?

Posledice promene jezika je – toliko pominjana promena svesti, odnosno promena svesti u – nesvest. Setimo se samo amaneta Stefana Nemanje koji nas je zavetovao da čuvamo jezik, jer kada se pokori jezik, tada se pokori i narod.

Pisali ste za „Glas javnosti“, „Pravdu“, „Vidovdan“, „NSPM“… Možete li nam nešto reći o svojim iskustvima?

Počeo sam da pišem za „Glas javnosti.“ Iskreno, nisam očekivao da će to što pišem biti objavljeno. Postao sam stalni saradnik rubrike „Glas čitalaca“. To je bila kvalitetna dnevna novina, patriotski orjentisana. Ugašena je zbog malog tiraža. Posle toga mi je bio izazov da pišem za najčitanije portale.

Po preporuci Aleksandra Pavića poslao sam moju prvu pesmu iz DOSovskog ciklusa „Početak bune protiv dahija“ sajtu „Vidovan“. Objavili su je, kao i sve što sam im posalo posle toga – sve do jednog određenog trenutka, kada sam napisao jedan određeni članak, protiv jedne određene ličnosti. Ko poseti danas taj sajt, vrlo lako će zaključiti koja ličnost se tamo ne kritikuje.

Malo kasnije počeo sam da pišem za NSPM, potom za „Novi standard“. Jedna vrata su mi otvarala druga. Veoma sam se iznenadio kada sam saznao da to što pišem dosta ljudi čita. Lično sam upoznao Branka Raduna, Dragomira Anđelkovića, Đorđa Vukadinovića, Željka Cvijanovića, novinare „Pečata“. Do njih me je dovelo moje pisanje. Đorđe Vukadinović je zbog mojih satiričnih tekstova otvorio posebnu rubriku na sajtu NSPM – „Samo smeh Srbina spasava.“ Sva ta poznanstva su me obogatila svakojakim – uglavnom pozitivnim iskustvima. Ipak, za ubacivanje u to kolo najviše zasluga ima Aleksandar Pavić.

evoluzioneKad pišete: noću, jutrom…

Najčešće pišem jutrom, čim se probudim. Dešava mi se, kad me neka tema proganja, da se budim u sred noći, pa onda, onako bunovan, pribeležim osnovne ideje, pa ih ujutro uobličim. Imam običaj da jutrom istrčim desetak kilometara, i za to vreme mi padaju najbolje ideje, onda ih izdikiram u mobilni. Takođe inspirativno mesto mi je kupatilo u bilo koje doba dana, kao i trpezarija dok jedem. Ipak juto mi je najplodonosnije, a od mesta – kupatilo.

Kada gradite rečenicu, aforizam čemu poklanjate najveću pažnju?

Prilikom pisanja rečenice – aforizma najviše pažnje poklanjam kontrastu, jer tako misao najbolje dolazi do izražaja. Moj najpoznatiji aforizam – sudeći po broju onih koji su ga predstavili kao sopstveni: „Pre dvesta godina Srbija je trgovala svinjama. Sada svinje trguju Srbijom“, najbolja je ilustracija tog principa.

Šta vas je okrenulo satiri?

Satiri me je okrenuo moj karakter. Volim da se šalim, smisao za humor je za mene jedna od najdragocenijih osobina. Pišem i ozbiljne članke, ali retko, jer je potrebno da se mnogo iznerviram da bih ozbiljno pisao, a to želim da izbegnem.

Šta je za vas satira i kako na nju danas gledate?

Satira je za mene način borbe protiv onih koji nam kroje sudbinu. Satira je kamičak koji će im otupiti krojačke makaze, ili ih žuljati.

Ko su, po vama, naši najveći satiričari? img.php

Naši najveći satiričari su Nušić, Domanović – „Vođa“ je danas i te kao savremen, a najbolji test kvaliteteta je vreme – potom Brana Crnčević. Po mom skromnom mišljenju naš najpoznatiji anonimni satiričar je Ljubiša Spasojević, alijas Ljubiša S. od ranije poznat policiji 🙂

Satira je danas dosta prisutna na književnoj sceni, uglavnom zahvaljujući Beogradskom aforističarskom krugu, ali i mnogim izdavačkim kućama, poput „Alme“ i „Bindera“. Koja je vaša najomiljenija knjiga, autor, aforizam?

Najomiljenije su mi dve knjige ruskih pisaca Iljifa i Petrova – „Zlatno tele“ i „Dvanaest stolica.“ Od njih sam učio kako se piše satira. Obe sam pročitao bar po deset puta. Kada je Nole prvi put pobedio Federera napisao sam: „Kada Srbin navija švajcarski sat Federer pukne.“ To je jedan od mojih najomiljenijih aforizama. Što se tiče onih koji nisu moji, najčešće citiram: „Englezi se uče na Oksfordu, a Srbi na greškama.“

Kako ima poklonika satire, tako ima i onih koji su protiv nje. Protivnika će, na žalost, uvek biti. Kako se boriti protiv njih?

Protiv protivnika satire se bori satirom.

Savet mladima?

Savet za mlade je da budu što duže mladi. Što duže – to bolje. Mladost je pre svega stanje sopstvenog duha.

 

Razgovor vodila

Tamara Lujak