KULTURA LEČENJA – Intervju sa štićenikom iz Crne reke

Filed under: afirmator,broj 12 - mart 2013,intervju |

sticenik crna rekaRazgovor sa štićenikom, koji je želeo da ostane anoniman, a reći ćemo samo da nije iz Vojvodine i da je stigao u centar oko 2007, vodio je Miloš Ristić.

1. Koliko vremena ste bili u Crnoj reci?

-Oko dve godine. Ne mogu da kažem tačno koliko meseci, jer imaju evidenciju.

2. Kakav je vaš doživljaj Crne reke?

-Mračan uglavnom.

3. Zašto? Jesu li tamo postupali s ljudima civilizovano ili kako?

-Necivilizovano . . . neljudski . . . ponižavajuće.

4. Imate li neki primer, kako bi ljudi poverovali u vašu priču, pošto želite ostati anonimni? Da li su nekoga tukli u periodu kad ste vi bili tamo?

-Tukli su dosta ljudi, obavezno je bilo gledanje batina!

5. Šta su hteli da postignu time što su vas vodili i terali da gledate?

-Da vide kako se postupa, kao, ko je nedisciplinovan – čista glupost!

6. Čime su tukli ljude i koliko?

-Ašovom, palicom, a tukli su kako-kada, neke i po ceo dan, naravno s prekidima . . .

7. Pa kako ovi izdrže ceo dan da budu tučeni?

-Pa padali su ljudi u nesvest . . . pa ih osveste . . . naprave pauzu . . . pa nastave!

8. I, kada završe sa njima . . . kako . . . ostave ih tu da leže polumrtvi?

-Vežu ih lisicama za krevet da ne bi pobegli i obavezno neko je sa njima. Pravi holokaust.

9. Kakvi su bili uslovi života tamo, mislim na smeštaj i hranu?

-Imao si dva obroka dnevno. Uslovi za smeštaj nisu bili loši.

10. Samo dva? Jel bilo dovoljno to hrane za jedan dan?

-Ma, hrana je bila nikakva . . . soja paprikaš, grašak, pasulj . . .

11. Kako su se ponašali prema ljudima kad ih nisu tukli? Prema svima vama?

-Ko je bio disciplinovan ponašali su se normalno.

12. Ko je bio glavni u centru?

-Protojerej Branislav Peranović.

13. Jel on tukao ljude?

-Da.

14. A šta su bili drugi ljudi koji su tukli, jesu li oni bili popovi, šta su bili?

-Isto štićenici centra, koji su boravili po tri do četiri godine, radili su tu i tukli ljude, ne mogu da kažem njihova imena.

15. Šta je značilo ,,biti nedisciplinovan“, šta treba da zgrešiš pa da te tuku?

-Psovke. Ili da pokušaš da bežiš. Ili da tražiš samovoljno da ideš kući – oni te isprebijaju, zaplaše te, da ne bi napustio centar.

16. Samo zbog psovke – lopata i ona mučenja? Da li su tačne informacije da su neki pretučeni prilikom više sati tučenja od bolova puštali izmet?

-Tačno je – nemaju osećaj kada ih tuku ašovom a ne lopatom.

17. Pa šta bude sa tim ljudima, jel ih puste u kupatilo bar da se srede ili šta?

-Samo ih bace pod tuš i puste vodu ili ih polivaju crevima.

18. Koliko vas je bilo tamo – dvadeset, pedeset, kolko? Je li bilo stranaca i kako su se oni snalazili?

-Crna reka oko 100 i još tri centra kod Loznice oko 100 ljudi još u ta tri centra kod Loznice.

19. A kolko su vam novca uzimali mesečno? A strancima?

-Uplata je bila od 200 do 300 evra mesečno, a za strance 550 evra.

20. Jel u kešu ili moglo i čekovima i karticama?

-Keš na ruke ili preko računa.

21. Čekajte, ako se za 100 ljudi plati mesečno 300 evra ili 550 evra pa to je najmanje 30.000 evra mesečno, znači više miliona dinara – mesečno. Kome su išle sve te pare?

-Pare je uzimao Branislav Peranović.

22. Da li su se ljudi plašili njega tamo, kakav je bio?

-Plašili su se svi. Bio je kao Hitler. Sadista.

23. Kako vam se obraćao?

-,,Štićenici“ ili ,,narkomani“.

24. Jel bio pop, jel držao molitve tamo? Da li je bio pod uticajem alkohola dok je tukao?

-Da, imale su liturgije. Nije bio pod uticajem alkohola.

25. U čemu je to bio Hitler?

-Takav je sistem uveo . . . batinanje ljudi, iživljavanje nad ljudima . . . pravi holokaust, logor.

26. Jeste li ga vi sreli tamo za toliko vrmena koliko ste bili, kako ste se osećali stojeći pred njim? Opišite nam svojim rečima . . .

-Ma kad ga vide uzmeš blagoslov i uglavnom svi drhte.

27. Da li su vas nekada tukli?

-Ne a gledao sam kako su tukli.

28. Kako ste se osećali tada, jeste li stajali par sati za vreme toga, koliko vas je gledalo?

-Batine su uglavnom gledali svi. A nikom nije bilo dobro dok je gledao batine.

29. Kako stane toliko ljudi – kolika je to prostorija?

-Može da stane šezdeset ljudi . . . otprilike.

30. Jel to u manastirskom nekom prostoru ili neka posebna kućica, koliba?

-Trpezarija veća, a tukli su i napolju u letnjikovcu gde su mogli svi da vide batine.

31. Jeste li imali pravo na posete tamo?

-Da.

32. Imate li nešto da kažete o gospodinu, smešno je i tragično tako ga nazvati, Peranoviću?

-Peranović je u zatvoru sada . . . jel je ubio štićenika prošle godine kod Loznice . . . ma on nije normalan čovek . . . samo su ga pare zanimale . . . motori džipovi besni automobili.

33. Pretpostavljam da ste tamo stekli i prijatelje sa kojima ste u kontaktu. Kako ste se osećali vi a kako oni kad ste saznali da je ubio jednog od vas?

-Ma nikog nije začudilo. Moglo je to i mnogo ranije da se dogodi.

34. Kako ste se osećali kad ste čuli da je uhapšen, osuđen? Vi? A vaši prijatelji?

-Pa i bilo je krajnje vreme više. Da je ranije uhapšen možda ne bi došlo do toga . . . a ne znam da li je osuđen . . . mislim da je suđenje još u toku.

35. Da li sumnjate da će možda, raznim uticajima, biti oslobođen neku godine pre isteka kazne? S obzirom da ovde obično tako biva . . .

-Pa moguće je . . . veoma je moćan, ima veze, a i ko zna koliko para ima u šteku.

36. Da li osećate da vam je boravak u Crnoj reci pomogao?

-Ne, mnogo više me je istraumirao. Od gledanja batina i maltretiranja ljudi.

37. Da li su vredni novci koje su platili za vas tamo? S obzirom da se za cenu godine i po provedene u Crnoj reci može kupiti garsonjera u Negotinu?

-Pa to sve zavisi od čoveka kakav karakter ima.

38. Da li ste znali gde idete kad su vas odveli tamo?

-Nisam bio dovoljno upućen . . . posle nekog vremena boravka u centru kada sam ukapirao šta i kako je nije mi bilo svejedno.

39. Da li biste, iz ove perspektive, išli tamo, kad znate kako je?

-Sad je u Crnoj reci dobro, nema batinanja više i centar vodi drugi sveštenik iz Beograda . . . po priči drugih čuo sam da nije loše.

40. Zašto izbegavate da govorite imena i identitet, da li plašite Peranovića i njegovih?

-Ma ne plašim se ja njih . . . to su obični klošari . . . bili . . . dok nisu došli u centar . . . e tu su osetili moć, koju im je dao Peranović. Jednostavno ne želim da se sećam tih klošara i ne želim da se sećam svog boravka tamo!

Izvor: http://intervju.net/kultura-lecenja-intervju-sa-sticenikom-iz-crne-reke/