KUKU, TJUDORE – DESNIČARI, EPSKA FANTASTIKA I ISTORIJSKE DRAME

Filed under: afirmator,broj 14 - maj 2013,filmska kritika |
images

Kuku, Tjudore!

Kad bi iz serija i filmova izbacili sve te naklone, salutiranja, „moj gospodaru”, “Vaše Visočanstvo” i sl. uštedele bi se godine i godine posla i milioni i milioni dolara. Ali, onda bi nestalo nešto drugo – draž i glamur ovih jezivih, veselih i krvavih pustolovina. A to je upravo ono čemu gledaoci teže – začinu u njihovoj monotonoj čorbi svakodnevice. Mudri stihovi Leonarda Cohena “rich got their channels in bedrooms of the poor” dobijaju na punom značenju. Eksplozija i ekspanzija istorijskog i mitološkog i epskog ide, videli smo iz svoje istorije, rame uz rame sa desničarskim sentimentom i to nije slučajno. I, kao i uvek, desničarski sentiment, koji nije utemeljen u realnosti, oslanja se uvek na prošlost, nikad na budućnost, na ona drevna vremena – možda malo surova i nepredvidljiva, ali vremena u kojima se svakome znalo mesto i reč je vredela više od života.
Ima u tome i žala za vremenima u kojim je društvena stratifikacija, bazirana na tome ko vas je istresao iz gaća, davala pojedincima auru. Danas niko nema harizmu. Kraljevi i kraljice su bastardni tupani koji se ne pitaju nizašta, tv-zvezde i pop-selebritiji (ili obrnuto) su dosadni prostaci iz reality showova. Kako možete imati harizmu ako vas je cela nacija videla na klozetskoj šolji? Intelektualce niko ništa ne pita i toliko o njima. Ostaju drevne, izumrle kuće , rodovi, plemena. Kao što svaka kuća u Srbij i Crnoj Gori (naročito) veruje (ili bi volela) da vodi poreklo od Nemanjića ili, barem, kralja Bodina, Karađorđa, Njegoševih a u Bosni od Kulina-bana ili kralja Tvrtka , Hrvatskoj – Tomislava, Makedoniji – cara Samuila itd. tako je i sa svim drugim narodima na svetu. Kao da ljudi ne mogu da se pomire sa svojim “običnim” identitetima. A uobičajeni identitet u Srbiji je –  živim u gradu, roditelji su rođeni ovde ili došli iz nekog manjeg mesta a pre njih su baba i deda živeli na selu a pre njih bili isto neki seljaci i pre njih pa neki čobani pa neki tamo predak bio kovač i to je sve. Po mojoj porodici se nije zvalo niti će se zvati bilo šta. Izginuli su ljudi u kojekakvim ratovima ali ne kao vitezovi ili oficiri nego kao topovska hrana. Ni grobovi im se ne znaju. Ali, pošto podataka nema, nakon četvrtog kolena naše porodično stablo može da postane čista epska fantastika.

sulejman serija online
PLAVA KRVCA I CRVENA KRVNA ZRNCA
Ljudima je taj identitet, taj osećaj da se stapaju s nečim većim od sebe postao bolesno potreban. Umesto da budu dovoljni sami sebi oni traže sve načine da se “izdignu”. Za vreme tzv. “irske manije” u SAD su odjednom, gotovo svi našli nekog Kelta u svom porodičnom stablu. Kao da ih je to učinilo boljim ljudima. “Moja čukunbaka je došla u SAD iz Korka za vreme “Velike gladi”. “ Je li? A moj čukun-čukundeda je bio gorštački kmet i alkoholičar. I šta s tim? Beznačajan podatak. No, ako niste uspeli da nađete rođake u trenutno omiljenoj zemlji sveta, ako niste uspeli da nađete plemiće u porodičnom stablu i ako nema nikog poznatog u vašoj geneološkoj liniji eto vam serija u kojim možete da se poistovetite s gomilom aristokrata, junačina i zavodnica.
Serija je mali million ali, fokusiraću se, krajnje lenjo, na one koje sam pratio ili pratim. Istorija je puna takvih zapleta i drama da vam apsolutno niej potrebno izmišljanje. Izaberete nekog ko je pio, kresao i ubijao i bio udaren mokrom čarapom po glavi i eto vam fenomenalne serije. Recimo ,”Tjudorovi”. Odličan irski glumac Jonathan Rhys Mayers je ovde Henri Osmi. Momak gleda da ostane zgodan i ne ugoji se iako bi za ulogu trebalo da dobije 150 kilograma minimum. Ali, onda ne bi mogli da zamislimo sve te zgodne žene pored njega. A rejting bi otišao nizbrdo i – Kuku Tjudore! Ko je gledao “Velvet Goldmine” shvatiće da je Mayers namerno izabran, zbog svog glamuroznog nastupa, gotovo androginog izgleda i potrebe producenata da od Henrija Osmog naprave rok zvezdu (kakvu, je li, igra Myers – Brian Slade u “Goldmineu”). E,sad, u ovoj krevetsko-intrigantsko-političkoj petljavini, pozitivaca nema. To je barem jasno. Svi zaslužuju da umru i svi umiru pre ili kasnije. Zanimljivo je da se tu i tamo, radi malo oživljavanja epohe, ubace pesnik Vajat i kompozitor Talis i to je to. Osnovna priča je vezana za glamur i razvrat dvora. Zabavna i intrigantna za mnoge.
Ali, to nije istorija. No, ako neko veruje u vernu rekonstrukciju – nek’ gleda “History Channel”, kažete vi. E, tu sam vas čekao! Tu vas čeka držeća teta-Betanija Hjuz koja će da vam pojednostavi istoriju starog veka s poređenjima atinske i savremen demokratije koja ne drže vodu, i momak nakostrešene kose koji veruje da su sve živo napravili vanzemaljci, i Boldrik koji kopa rovove po engleskim selima ne bili našao rimski bakrenjak i nošu iz vremena Stjuarta. Istorija mora biti zabavna! Umetnost mora biti lepa! Svi ćemo doživeti kolektivni orgazam na incestne scene u “Bordžijama”. Ili luksuz “našeg” “Sulejmana Veličanstvenog”, turskog odgovora na Tjudore, u narodu poznatog kao “Suljo”.

GOT

NA KOLENA PRED KRALJEM?
Kakav bi bio svet bez kraljeva i kraljica? Neko reče dosadan a ja zamišljam tu dosadu – ljudi svih rasa se drže za ruke i pevaju. Jeste ljigavo ali barem nema čerečenja. Kad već govorimo o čerečenju, pogledajmo malo seriju “Game Of Thrones”, baziranu na burnim događajima iz Seobe naroda i britanskoj istoriji u vreme kraja keltskog preporoda i invazije Anglo-Saksonaca u 5. veku. Osvajači Britanije su, gle čuda, formirali sedam kraljevstava i proterali Kelte na sever, iza Hadrijanovog zida i zapad, iza reke Vaj. Sedam kraljevstava Vesterosa, multikulturalna mešavina, sa sve replikama Kartagine, Španije i hunskih hordi u komšiluku. Zakletve na vernost, kršenje istih , ratovi, stalni ratovi, vojska Severa u maniru škotskog Lepog Princa Čarlija maršira na jug, Lanisteri, Barateoni, sva ta petljavina, plus dosta seksa. Ovu seriju, kao i sve prethodno navedene možemo čitati dvojako: kao kritiku apsolutne vlasti koja ljude kvari apsolutno ali i kao zabavu koja, prikriveno, poručuje sledeće – samo život proveden u borbi, krvavoj i nemilosrdnoj, vredan je življenja. Za neku plemenitu stvar i nekog plemenitog vladara. A šta ih čini plemenitim? Boga pitaj! I tu se zna ko odlučuje – muškarci i poneka žena koja misli kao prekaljena vojničina pa je i sama, na neki način, muškarac.
U vremenu lišenom modernih epova treba izmisliti nove kako bi se ona stara priča, o davanju potvrde pustim sanjama i, samim tim, lažnom davanju smisla, ispunila. I uvek, uvek, neka potraga za izgubljenim kraljem, pravom na presto, krpljenjem davnog slomljenog mača kao u “Gospodaru prstenova” ili klečanje svih zveri pred nekim ko će vas sutra proždrati kao u crtaću “Lion King”. Poruka je jasna – mi smo divljač, lav nas čereči i štiti i taj poredak se ne sme menjati jer, ako izgubimo taj poredak, s njim ćemo izgubiti i magiju. Jer, koga zanima, recimo, da li je Aragorn poštovao prava svojih podanika kad je postao kralj? Ili, recimo, koliko ljudi je crkavalo od posla na poljima da bi platili prohteve suludog Henrija Osmog? I koga briga da li su Nemanjići neposlušne seljake kažnjavali kamdžijom, sečenjem nosa, ušiju, bogumile sečenjem jezika, žene ubijali ili slali u manastire što je bilo ravno smrti? Bitni su tamo neki plemići koji su u “Dugim zastavama, crnim noćima” ili kako god se zove taj roman, bili junačine boja na Pločniku. Za krst časni i slobodu zlatnu! Zaboravljena bitka je oživljena, nimalo slučajno, kao prvo poluvreme šibačine Srba i Turaka, i to u ono vreme kad su Srbi “vodili” tj. pre ultimativnog poraza na Kosovu. Istina je da su ta “gosdpoda ‘rišćanska” u realnom životu bili plaćeni glavoseci koji su se iživljavali na potčinjenima i to doživljavali kao normalan poredak stvari. Bili su ljudi svog vremena, reći će neko. Da, ali su znali da to nije “ bogougodno” i morali su da izmisle opravdanje za svoje gadosti. Oni su plemeniti a drugi nisu, baš kao što su beli robovlasnici proglasili Afrikance za nižu rasu.
Danas više nema opravdanja. Jači tlači i to je to. Nema plave krvi, slavnih predaka, prave vere, moralnog kodeksa kojim se elita poštapa. Sila i novac. I, možda je i to jedan od razloga što mnogi osećaju da bi im bilo lakše da znaju, barem dok gledaju seriju, da oni nesrećnici koji u trećem planu kuluče na njivi, to rade za gospodara koji se bori za “pravednu stvar”. Pravda će trijumfovati, barem na filmu. Ali, ta pravda nije ona istinska, ona je vraćanje na stari poredak stvari, na hektolitre krvi prolivene uz žestoke hevi-metal rifove ili Enyine napeve, svejedno.

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

 

http://www.youtube.com/watch?v=oRO0jQFnLjE