Koliko civilizacija imamo? Piše: Miloš Ristić

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,društvo,kritika |

KOLIKO CIVILIZACIJA TO IMAMO?

 

 

 

 

Borba civilizacija

Borba civilizacija

 

Nekad je bila jedna ili, u najgorem slučaju, dve civilizacije. Mislim pre svega na nekoliko prethodnih vekova. Sada, ne da imamo dve civilizacije, već i više. Imamo bar četiri civilizacije, i nekome, sigurno, godi da održava postojeće stanje. Postoji interes za pluralitetom civilizacije. Pri tom, dve ili tri civilizacije egzistiraju unutar jednog prostora. Ili čak sve četiri najčešće. Ovde civilizacija nije shvaćena geografski ili jezično ili narodno i slično. Ove podcivilizacije su upravo stvarane da bi na ekstremni način dolazile u kontakt sa narodom, suprotstavljajući mu se ili služeći za ekstremizaciju istog ili za jednostavno nihilisanje, utišavanje naroda. Četiri civilizacije o kojima govorimo jesu globalistička, potrošačka, nacionalna i individualna civilizacija.

 

Da bi vam stvari bile jasnije, nacionalnu ću ovde i samo ovde nazvati nacionalističkom civilizacijom, a individualnu – individualističkom civilizacijom. Naime, živimo u dobu u kom i pored postojećih granica ne možemo govoriti o autohtonosti tolikih nacija, i pored prisutnosti konzervativnog elementa. Njegovo delovanje je upravo okrenuto protiv njega samog, iako on toga najčešće i nije svestan, jer mlađa i već srednja populacija su pod jakim uticajem bilo potrošačke bilo globalne bilo individualne civilizacije. Pri tome moramo pomenuti da su dve vrste dosta bliske i slične. U pitanju su globalna i potrošačka civilizacija. Opet, od onih, koji na putu svog životnog ili kulturnog razvoja, napuste ,,svoju“ civilizaciju, bilo da je u pitanju bila globalna ili potrošačka ili nacionalna, regrutuje se upravo četvrta vrsta – INDIVIDUALNA civilizacija, čiji su neki članovi i dalje umom bliski sa civilizacijom koju su napustili. Naravno, ovde govorimo o vrstama koje nisu potpuno različite ili izolovane. Šta više, onaj koji ih je stvarao, računao je na elemenat bliskosti. Tako dobijamo individualce – nacionaliste, individualce – globaliste i potrošačke individualce (potrošene ljude kojima je osnovna funkcija obezbeđivanje života i ispravnost). Pri tom se mora reći da, posebno u poslednje vreme ova potrošačka vrsta se čini, što je apsurd, i najnormalnijom. Dakle, oni su u sredini, izbegavaju ekstremitet, čuvaju porodicu, idu u crkvu, slave slavu, brinu o deci. Izbegavaju politiku mada su možda i učlanjeni u stranku. Gledaju da se previše ne infiltriraju u to. Kad progovore, pošto sačekaju pametne da završe, čini se da oni i ponajbolje razumeju, ako ne politiku onda sigurno političke odnose i reperkusije. No, nismo ništa prozborili o načinu nastanka ovih civilizacija. Njihovo nastajanje nije, kako bi mnogi pomislili, tako lako i jednostavno objasniti. Ovde nije reč samo o velikom bratu i nestanku država kao država. O tome je već mnogo pisano, a čini se i suviše. Ovde govorim o nacijama, ne o državama. Ili, da budem precizniji, o narodima. Ne interesuje me to što će neko identifikovati narod sa državom. Zanima me podeljenost unutar samog naroda kroz ove civilizacije i povezanost među narodima kroz pripadanje istoj vrsti civilizacije. One su stvarane u poslednjih nekoliko decenija delovanjem u oblasti kulture a pod kulturom mislim i na film i na knjige i na politiku i na nobelove nagrade i na imidže, i na institucije i organizacije i pojedince. Možemo reći da njihov nastanak nije delo jedne osobe, agencije ili nacije. Takođe, nisu 100% stvarane sa namerom. Bilo je tu i nenamernih, slučajnih i komičnih doprinosa ideji, životnom stilu, opredeljenju, filozofiji, maniru i motou. Kada se pomešaju globalna i individualna civilizacija, kada se ukrste, dobijamo nevladine organizacije, one koje rade protiv svog naroda. Kad se pomešaju individualna i nacionalna, kad smanje kriterijume i približe svoja shvatanja, onda dobijamo nacionalističke pokrete, koji su i antinevladine organizacije. Kad se pomešaju individualna i potrošačka civilizacija onda dobijamo socijalna udruženja, pokrete za prava radnika, policijske sindikate i slično. I tako dalje i tako bliže. Kad sve ovo pogledamo i razmislimo šta se sve još može razroditi iz ovoga, možemo slobodno postaviti pitanje: Koliko to civilizacija mi imamo?!

 

 

 

21.12.2012. u 11.08

Kruševac

One Response to Koliko civilizacija imamo? Piše: Miloš Ristić