KO JEBE POJEDINCA?

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,broj 10 - januar 2013,društvo |

8a2c230c-4f17-4ad8-813a-09f9a81395f5

Na brutalno pitanje – brutalan odgovor. Niko. Otkad je sveta i veka,  pojedinac je morao da se utopi u masu. Ili to –  ili potone. Individualizam, koji nakon helenskog perioda ponovo počinje da se budi u vreeme Renesanse, svoju eksploziju doživljava u Ničeovim i ničeanskim knjigama. I, u čemu je poenta? Pojedinac se izdiže jedino ako je natčovek. Tako su protumačili ljudi koji su slepi kraj očiju. I behu samozvani usamljeni osvetnici, i vidžilanti, i kauboji u vesternima, i lutajući vitezovi, i fašisti, i nacisti i ratnici džihada i staljinisti i  Khmer Rouge i ko zna ko sve ne. Imali su samozvano rasno, nacionalno, kulturno ili čak, moralno pravo. Imali su i, mnogo pre Ničea, takozvanu „građansku vrlinu“ koja ih je štitila od giljotine jakobinaca. Okreni-obrni, i oni koji su bili nadmoćni bili su to kao deo nekog kolektiviteta. Dakle, pioni koji uživaju u isijavanju moći njihovih vođa i osećaju se posebnim mada, u suštini, boluju od kompleksa niže vrednosti. To su oni isti koji su u ime nebeskog cara Hirohita sravnili pola Kine. Ili spalili pola Bosne, dobar deo Hrvatske i Kosova u ime nebeske Srbije. Svejedno. U pitanju su inferiorci koji su se ostvarili prečicom – ako nisu „krijejteri“ onda će postati „hejteri“.

A gde je današnja Srbija? Gledajući dokumentarce o Drugom svetskom ratu pomislio sam – tamo gde je bila naci Nemačka 1947.godine. Ali, nije tako. Jer, Nemačka nije imala Gebelsa kao lidera jedne od najjačih partija 1947. godine. Bio je rahmetli već dva leta. I nije imala nekog himlerčića za premijera. A nije vala imala ni Geringa u armiji. Ne u Bundesveru. No, mi imamo sve to. Snimci likvidacija Jevreja u Letoniji neodoljivo podsećaju na zločine iz balkanskog karakazana. Ali, danas brže zaboravljamo. Štaviše, danas bi se, zahvaljujući brzom smenjivanju gadosti u medijima  ispinovanju, nekako provukli svi nacisti. A zašto? Danas je pojedinac, žrtva ili zlikovac, mnogo manje bitan nego 1945. godine.

SRBIJA ĆE USKORO PROPASTI

Pomenuta teritorija između Mađarske i Makedonije je dobar primer za to. Ovde je biti pojedinac smrtni greh. Paradoksalno, ova zemlja će propasti jer, iako ne verujemo i+u individualnu slobodu,  nismo ni kolektivitet. Nemamo neki zajednički identitet i svako je za sebe. Ne verujemo ni u šta. Okej, formalno, da ali suštinski – jok. Bitno je da smo svi mi „naši“ – mada mnogi misle kao „Naši“.  Samo se okružite krdom svojim i ne mrdajte. Niste dostojni da se izdvojite.Možete biti „otkačeni“ samo ako ste neki „selebriti“, neki „ekscentrični pojedinac“ , kvazi-umetnik , narodski čovek koji misli, dela i predstavlja se kao istomišljenik najgorih primitivaca i sitnonacionalnih idiota. Ako ste Milić od Mačve, Milorad Pavić, Dobrica Ćosić,  Matija Bećković, Isidora Bjelica, Nebojša Pajkić, Ivan Ivanović, Olivera Kovačević, Mira Bobić-Mojsilović,  Vladimir Kecmanović ili Žika Obretković, svejedno. Dakle, mi nismo ravnopravni ali smo isti. Što, misli svetina, i nije tako loše.  Eto srpske pravde – narod je u nečemu jednak- svi smo mi ista govna. I svi pripadamo istoj naciji i znamo da je trula i ne želimo ništa da promenimo jer smo, a to je generalno mišljenje, isprepadane pizde. Ćutimo, smrdimo, kuntamo ispod šljive. Nije bitno znanje, obrazovanje, rad. Ne foliraj manire i pamet, ti si balkanska seljačina koliko i ja. Znamo se.  Kulturni i obrazovani ljudi žive zapadno od nas. Da, tako desničari misle o svom narodu. I, moram reći, nisu jedini. Dok god postoje partije u kojima se izdaju direktive i neki glavati murdaroši grme na članove koji su se, glede sitnih privilegija, usrali k’o grlice, evolucije i nećemo videti. Jednom rečju – dole sve partije i, ako će to promeniti nešto,  dignite već jednom jebani Palamudament u vazduh!

 

Ono što zemlja u kojoj reč pojedinca ne vredi pet para a cinizam i hejterstvo caruje može očekivati je sledeće – totalni raspad i to, istorijski gledano, u najskorije vreme. A ako neko misli da će to doneti neko dobro onima koji će se odvojiti – vara se. U čemu je prokleta sloboda ako pojedinac, ponižen, osiromašen i sjeban, može da svoju guzicu obriše zastavom nezavisne Srbije, slobodne Vojvodine, otcepljenog Sandžaka, odavno odvojenog Kosova, nedefinisane Istočne Srbije ili Kabinde, whatever, ako je i dalje okružen halapljivim moronima kojima je jedino stalo da smeste svoju guzicu u OUN?  I mora da peva sa horom svoje večito „mlade“ nacije, ruka na srcu, pesma na usnama, krpa vijori i himnica od koje poteče suzica.  Da se teši uspehom sportista? Šta će on s tom nacionalnom šarenom lažomako ga i dalje eksploatišu, ako ga i dalje filuju mržnjom prema drugom , ako i dalje robuju i ne putuju? I šta će taj pojedinac ako mu govore da je sitan i bedan, uvek zamenjiv, da se afirmato uvek mogu namestiti ovako i onako, da mu uvek fali neki mur, neka ćaga?  Bilo je teško ali smo se odvojili. Sad će biti bolje. Za tridesetak godina. A možda i manje… ulazimo u EU  sa otomanskom grupom naroda, ko što je red. I uvek to mi, i nikad – a šta TI  misliš? Želim TEBI  da se obratim. TEBE se setim kad mi trebaju tvoj glas i tvoja krv. A šta TI  misliš je ono šta MI  kažemo. Ili ne?

Aleksandar Novaković

 

3 Responses to KO JEBE POJEDINCA?