Kako je nastao nalog na fejsu

Filed under: afirmator,broj 15 - jun 2013,satira |

imagesPa veoma brzo, ali ne onako kako sam ja zamišljala.
Dogovorila se ja sa svojim detetom da mi za vikend pomogne oko kreiranja naloga. Dosta mi da se grebem o muževljev, a i on kaže da otkad se muvam po njegovom nalogu niko mu se više ne javlja (kao da je on često pa i posećivao fejs). Ja sam to zamislila ovako: sednemo u subotu-nedelju posle podne, moje dete i ja, ja polako klikćem, a ako baš negde zapnem priupitnem nju za dalje. To su bile moje puste želje.
A u stvarnosti je to izgledalo ovako.
Nedelje pre podne. Moje ruke do članaka u lavoru sa vešom, jedno uvce bacam na mašinu za veš koja treba da počne da centrifugira (da budem tu ako joj padnu na pamet neke nepristojne ideje da odluta), a drugo na supicu koja treba da provri na šporetu.
-Mamaaaaaaaaaaaaa! – viče moje dete iz sobe – Koja ti je mail adresaaaaaa za feeeeejs?
-O čemu ti to?
-Pa pravim ti nalog na fejsu, i koju ćeš ono beše sliku da staviš?
Ostavljam onaj veš i brže bolje, sa sve mokrim rukama, trčim u njenu sobu. Za mnom ostaju opasne barice po parketu, koje prete da postanu nagazne mine u povratku.
-Pa zašto ti sama praviš nalog? Jel smo se dogovorile da ćemo to raditi zajedno, kada JA budem imala vremena.
-Ma imam puno da učim, pa ću ja to tebi na brzaka da sklepam.
I taman sam uzela vazduh da JA njoj kažem šta ja mislim o tome, kad evo ti javlja se i moj žmu.
-Denikaaaaaaaaa, ja idem dođi da zaključaš vrata!
Ja trčim ka vratima, klizam se naravno po onim mojim baricama, i kad sam stigla muž mi kaže:
-A da mi dodaš i kesu sa đubretom?
Trčim u kuhinju po kesu sa đubretom i krajičkom čujem da mašina kreće sa svojim tresačkim aktivnostima.
-Mamaaaaaaaaa nisi mi rekla koju sliku hoćeš!
Sa sve kesom sa đubreta jurim u kupatilo da mrko pogledam mašinu, a onda u sobu da prstom pokažem na sliku. Kesa me naravno svuda prati, ko da je, ne daj Bože srasla sa mnom.
-Ajde gde si toliko dugo, promaja je! – viče i dalje moj žmu.
Konstatujem nekim krajičkom mozga da se u ovoj slici nešto ne uklapa. Pa to sam naravno JA. Ja ne želim da juracam po kući u obliku omanje „ciklone“, ali sad nekako nemam vremena da o tome razmišljam. Predajem žmuu kesu i već jurim ka kuhinji, jer je naša supica baš sad rešila da beži iz lonca. Iz kuhinje čujem kako ono moje dete nekontrolisano šopa i šamara po fejsu. Šljap, šljap, klik, klik, šljis, šljis, šamr, šamr.
-Ej bre, stani malo! Hoću i ja da vidim šta radiš!
Trčim do sobe da vidim šta je uradila. Stižem do nje a ona kreće sa pitanjima:
-Kad si rođena? Gde si rođena? Zašto? Škola? Relatonship? Jesi zapamtila lozinku…
-Pa nisam baš takva da do posle podne zaboravim lozinku. A gde mi je ovde slika za zid ili kako se to već zove?
-Ma to ćeš posle, sad neka ti ostane prazno.
Ma kako prazno, pa neću valjda polovična u svet. Trčim do drugog računara da na usb nasnimim sliku za zidilikakosetovećzove. Konačno stižem do daha i krećem sa poznatom tiradom „mama-ćerka nabijanje krivice“. Nisam ja tebe tako vaspitala, ja za tebe sve uradim kako želiš, i ja ću tebi tako sledeći put šljis, šljis i sve završim. Kopiram sliku i vraćam se u sobu. Nabijanje krivice je i ovog puta upalilo.
-Dobro bre šta se nerviraš, pa ti znaš engleski, to ćeš ti časkom, evo vidi. Šljis, šljis… Vidiš? Ovo ti ne treba, skip, skip, i onda klikneš ovde, ili možda ovde, čekaj da se vratim, šamr, šamr i …
-Čekaj da vidim supicu!
-Gotovooooo! Koga ćeš za prijatelja da ti ćiknem od tate?
-Pa to ću ja sama kad budem imala vremena.
-Ma nema prijatelja, nema fejs, ja ću ti sama odabrati neke“, klik, klik, klik,…
…..i GOTOVO.
Odjednom nastupa neprirodna tišina u kući. Mašina je prestala da tandrče, supica da iskače iz lonca, šamaranje sa tastature je utihnulo. Ja sam sela na fotelju potpuno iscrpljena. Sad više nemam snage za taj fejs, videću uveče na šta to liči.
………

Skuvala sam kaficu, smestila je pored računara i bila spremna da krenem u svet fejsa. Ali prvo da ukucam lozinku, hmm nije ova, čekaj možda su velika slova, ne ni to, a možda je ova druga. „Ma šta ti tu meni ako ste zaboravili lozinku bla, bla, bla“, de smem da priznam da sam je zaboravila od jutros. Konačno sam je utrefila. Jao baš mi je lep profil. Ček da pošaljem prvi post. I tada kreće ludilo.
Uf bre, ovo je kao vožnja autom. Gledaj ovde, gledaj tamo, stisni sad ovo, »Ko ti je rekao da izbaciš javno moj datum rođenja!«, napadaju me slike s desna, stižu frend rikvestovi s leva, uf bre ćero oljušti mi bore s lica ko koru od banane, al nema veze baš dobro izgledam, »Šta bre sad oćeš opet od mene? Gde da stisnem?«, ko me tero da se okačim na ovaj fejs. Sad ću malo da žmurim i da se odjavim. Idem da popijem vode, obrišem znoj sa čela i razmišljam o sledećem uključenju. Ja ću to ko Lala što seče keri rep na parče, da ga manje boli. Okrećem se od računar i na miru nastavljam da pijem svoju kaficu.

Danijela Milosavljević

4 Responses to Kako je nastao nalog na fejsu