Kad se sa đubretom bori…

Filed under: afirmator,broj 06 - sept. 2012,satira |

Moj deda sa sela uvek zna, da mi na pravi način, da odgovarajući savet. Nikad besplatno, uvek za savet moram dobro da se oznojim.  Jednom prilikom upao sam u neprijatnu situaciju. Neke moje partijske kolege htele su  da, po svaku cenu, napreduju u stranci pa nisu birali sredstva. Par mojih susreta sa drugom iz detinjstva, koji je igrom slučaja bio pripadnik druge političke opcije, pokušali su da okrenu u  odavanje poverljivih partijskih informacija. Na sastancima gradskog odbora u više navrata prozivali su moje ime ali sam izvesno vreme uspeo da se kontrolišem i ne odgovaram na provokacije. Pripremao sam dokumentaciju o njihovom radu, tajnim sastancima sa vrhom  druge partije na lokalu,  kafanskim bančenjima sa koalicionim partnerima a sve to o trošku gradskog odbora i slično. Rešio sam, sutra uveče na sastanku gradskog odbora izneću prljav veš, pa kud puklo.  Narednog jutra dedi sam odneo namirnice i novine i odlučio da mu ispričam. Pažljivo me saslušao, zapalio lulu, par puta zasukao brkove i  zavrteo glavom. „Hm…imamo mi, sinko, pos’o. Vi’š li onaj stajnjak. Treba ga isteramo na njivu. Posle radi šta misliš da treba.“  Nekoliko sati kasnije dve prikolice stajskog đubriva bile su na njivi a ja sam stajao pored bunara pokušavajući da sa sebe sperem prljavštinu i smrad. Deda mi  priđe i reče: „ e vala ga brzo istera’mo, a? Pobedi’mo!  Nego, vi’š li, sinko, al’ smo se uštrokavili. Da znaš, ko se s’ đubre bori, pobedi il’ izgubi, bude prljav!
Nisam otišao, poštom sam gradskom odboru partije poslao zahtev za istupanje iz partije.

Zoran Jovanović