Izložba slika Miroljuba Filipovića Filimira

Filed under: 2014,afirmator,broj-24-mart-2014,info |

Ponedeljak, 17. mart, 20. časova

Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Otvaranje izložbe slika Miroljuba Filipovića Filimira

posvećene osamdesetogodišnjici rođenja Branka Miljkovića

Učestvuju: Branislava Jevtović i Dragica Užareva, Vico Dardić i kvartet Joropo

Malarme i Žar, ahhh(!), komponuju crteže       

Pastelnim krajolicima Miroljuba Filipovića-Filimira džigljaju geometrijska tela omeđena linijama koje se, pokatkad, osamostaljuju i teku, lome se, survavaju, streme ka visovima, vrtlože se, prave ljupke piruete…, stvarajući rasštimung likovnog kosmosa omalanog vedrom, toplom i jarkom koloristikom.

Predmetne i konturne Linije – te skliske vatrene zmijurine ili raspuštene, raskuštravele lijane – besne Filimirovim likovnim prostorom, ispisujući (za)čudnu glagoljicu bestežinskog lebdenja čas toplo, čas hladno omalanih oblika nalik: palim ili rasprslim zvezdama, svrgnutim krunama, popadalim krstovima i onima koji se okreću kao motovila, rešetkama zemaljskog kaveza života, vodenim živuljkama, nebeskim igraonicama, jajolikim/uskršnjim oblicima, peščanim satovima, dečjim školicama kao svetlosnim basamacima ka Preporodu, aždahama i njihovim palim posestrinama zmijurinama, mačkama, raskovanim trouglovima i presečenim kružnicama, raspevanim arabeskama, Džekovim pasuljima, bićima iz dubina Vremena, vanzemaljcima, grotesknim spodobama (Donator, Živeo 1…),  svetiteljima (Hristos, Bogorodica, arhanđel Gavrilo, sveti Marko, sveti Nikola, sveti Sava…).

Cela zemaljska Storija prožeta je kosmičkim likovnim jezikom koji vuče nit od Iskona.

Svet Ovostrani progovara glagoljicom Kosmosa, a likovna bina prerasta u postaju Simbola. Kao da Žan Mišel Žar komponuje kosmičku likovnu melodiju sazdanu od boja, oblika, simbola i zvuka na ovom zamamnom crtačkom (raz)bojilištu.

Slikar postaje  „čarobnjak crteža“ koji predmetni/istorijski svet zamenjuje Igrom mogućih značenja i odbljeskom realnih kontura: njegova slika više nije mimetička i nemušta, već izražava snove, predstave i zvuke nastale u suočenju sa predmetnim svetom.

Filimir, na taj način, traga za skrivenim analogijama stvari i simboličkim vezama Vidljivog i Nevidljivog, predočenog i dočaranog. A njegov Crtež se  oslobađa značenjskog, upotrebnog balasta: u nadljudskim sferama on hoće da dokuči zaumnu logiku stvari.

Planetu Zemlju, na Filimirovim slikama, eto, opsela je nebeska mehanika: topla, dinamična, apokaliptično dramatična, bajkolika. Apstrakcija je zbrisala čoveka i kroz dveri Kreacije uvela za ruku Dete koje se maša presnih boja, posežući, tek pokatkad, za liskama preliva! Geometrijski svet – koji ume i da napusti oblike mašina – oslobađa se i počinje da komponuje nezemaljsku melodiju: poput bokora raznobojnih luft-balona koji se otržu iz ruku zemnih elemenata i raspršuju, uz fanfare, u nedrima Neba!

Boje, zvuci i draži, na Filimirovim slikama, čas se skupljaju/zgušnjavaju, čas šire: kao i Kosmos sam. Boje razvijaju čak i signalnu vrednost, poprimajući ekspresivnost Formule. A njihova svetlosna jakost izaziva estetsku reskost šoka u dušama sladokusaca umetnosti!

Crtežom se boja izvodi na duhovne puteve!

Nadrealno, nadrealno – magično, začudno, fatičko – napojeno je bošovskom,  dalijevskom i pikasovsko-brakovskom manom. Natruni dalijevskog Nadrealizma, mada lišeni paranoje, bošovski tajanstveni hermetizam, kao i pikasovsko-brakovska montaža raznoraznih geometrijskih oblika – baškare se poljanama Filimirovih crteža. A suptilni Orfizam – proizašao iz Kubizma – pomoću čistih, prizmatično prelomljenih boja prevodi kubističku konstrukciju slike u područje Ekspresionizma, tog ključara magičnih, snolikih vizija.

Hard-ejdž apstrakciju – sazdanu od čvrsto odeljenih apstraktnih oblika zahvaćenih strukturnim elementom boja – smenjuju  pasaži mekših, baršunastih bridova.

Kaligrafski dodaci, pokatkad, samo podsećaju na to kako su ove slike (i) svedoci savremenosti. Time majstor linearnog stila – Filimir – nastavlja tradiciju Pikasa i Matisa.

U toj vrtešci boja, zvukova, oblika, simbola… pulsiraju Animus i Anima u prožimanju. Čovek, stvaralac i njegov svet jedva se naziru – otisak prsta (na jednom od crteža), likovi muškarca i žene u kubističkoj jin-jang poziciji (na drugom crtežu), likovi svetitelja i groteskne spodobe jedini su materijalni trag njihovog konkretnog bivstva – onako sazdani od puteno obojenih geometrijskih oblika nebeske mehanike.

Filimorovo slikarstvo je Semantičko – lirsko apstraktno – i motive sazdava od simboličnih znakova/šifri vlastitih misli i osećanja koje se konkretizuju u fantazijama, snovima, zvucima. Otud su uvidi Sna, saznajna moć Uobrazilje i njihovo Muzično pulsiranje maksime ovog likovnog opusa.

Poput nadrealnih pesnika – Malarmea, Apolinera, Remboa… – koji su iz dubina snevanja, pomoću automatskog pisanja, osvajali kraljevstvo Snova, besvestice Pijanstva – Filimir gradi ekscentričnu Poetiku svojih slika.

Dinamički oblici, na Filimirovim slikama, živahni su jer odslikavaju unutrašnji odlivak  detinjeg doživljaja. Njegov crtački univerzum – kao i detinji – sastoji se od sklopova Energije: geometrijski oblici su ta polja energije, konfiguracije sila.

Rečju, Filimirovi crteži sazdani su od Oblika i Vektora: oblici postoje/plutaju, a linije/vektori dejstvuju.

Filimirove slike nisu centrične (već Ekscentrične), a to obogaćuje dinamiku vizuelnih oblika na njima. Oblici se preganjaju oko likovnog centra: kao muzičke varijacije koje se spliću oko teme. Oblici, boje, zvuci i kretnje, eto, imaju dinamička svojstva.

Zamamne slike Miroljuba Filipovića-Filimira vaspostavljaju fascinantni Dečji Svet bez treće dimenzije: on slika kao maštovito dete koje pokušava da prilagodi svoje delo uslovima dvodimenzionalnog medijuma, osvajajući pritom postaje (Van)vremenosti i Lepote!

Branislava Jevtović, književnik