Izliv Milice Milosavljević

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,poezija |

izliv mozga u krvi

 
Svlačim sa sebe savest kao koru.
Nema potrebe završavati nezapočeto.
Sinoć je jedan čovek u čitavom univerzumu
naložio zvezde ugljem. Taj čovek je, priznajem,
i mene jednom naložio. Nema svrsishodnosti. Nema ni namere.
Nema ni od a do b. Nema, jer nema. Akcija:
koštana srž na meru.
Zato što svakoga dana
možeš da se igraš sa životom, a da ga ne izgubiš.
Zato što je velika potražnja za smrću i zato što
nema dovoljno za sve. Trule jabuke na ulici su
prestale da trule, lakirali su ih. Ti se procepi u
nama dešavaju svakoga dana.
Ja sam nasela na tajne prolaze
uličnih prodavaca. Na recepcije. Na pošte. Ti
si se smrzavao u sandučetu neke
zgrade, napolju je bila niska vlažnost vazduha.
Tražila sam da pijemo. Tražila da jedemo na žaru.
Samo da se ne ugasimo kao ptice u strujnim kolima.
Da nas fizika ne prepadne. Trebalo bi nešto reći
o jutru koje će doći, ali… Ono će, svejedno, doći.

 

 

san letnje noći

ponekad ptice uzaludno odlaze u toplije krajeve
nama niko neće omogućiti da drugima dajemo ljubav
sve što je ovom jutru potrebno jeste da se nasloni
na moju samoću, da me izgrize
a potom nežno zagrli.
možda bi zaista tako dugo patili i bezrazložno se taložili
za onim i na onim mestima koja se zatvore pre nego išta pokušaš
da kažeš
naviknuta na odlaske da li ću se navići
na redovan čas vožnje
dok mašinovođa razmišlja o svojoj deci po belom
svetu
ljuštiš pomorandžu u kupeu koji je prazan
smeštaš se da razgledaš predele
hoćeš li dobro podneti to putovanje kroz zemlju
kroz koju samo cvetaju tikve, pitam se
literatura nas je načinila sasvim dovoljnima sebi
iako je nužnost ono što me plaši
kafa u nekom baru, miris hidrantne kreme konobara
sve me to podseća na nemogućnost jednog teškog poznanstva
ne, mi nikada nećemo dostići tu želju za životom
koju imaju samo oni koji su prerano umrli.

 

 

where did you sleep last night

tvoji su dani potrebni samo tebi kažeš
zašto bih se trudila da bilo šta opovrgnem
i meni isto svanjava po nekim drugim meridijanima
na kojima je izolacija jedina potreba za smislom
neće te nijedna ruka obuhvatiti tako snažno
kao neuzvraćenost
hod je bezuspešno korišćena tehnika disanja
zato što nas nikada neće dovesti do toga
da zaboravljamo
ponekad je napredak kad nemaš potrebu
ni za kim
i ne brinu mu preobražaji
smešteni u dva sveža tosta sa šunkom
jutro služi da bi se naslutio početak nečega
gledala sam danas sebe u ogledalu
mislim da se ništa novo ne događa izuzev
toga
da život nije razglednica sa porodičnog letovanja.

 

 

pohvala diskontinuitetu

kafa bez šećera. tacna. požutelo jutro
i jedno ostavi me na miru.
meni je muka od nadolaženja
raznih stanja. od pre i posle.
i ono za kasnije.
pričam ti o disciplini ustajanja.
o tome da treba okrenuti se sebi.
o nekontrolisanom čitanju. o tome
da neće proći. da će uvek trajati.
sinoć veče nije mirisalo ni na šta.
jela sam kupine iz plastične čaše sa
frižidera. posle sam pojela slatko iz tegle.
skočio mi je šećer. htela sam da te zovem.
ali bila je nedelja. i znam šta to znači.
nedeljom rade samo hitni slučajevi.
naravno, nije još uvek dotle došlo.

 

___________________________________

Milica Milosavljević, rođena u Čačku 31. jula 1991. godine. Student srpske književnosti i jezika sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu.