Ivana Maksić: Iz albuma svetske putnice

Filed under: afirmator,broj-34-januar-2015,poezija i proza,proza |

auschwitz-touristsidem da vidim aušvic jer to treba da se vidi, da se ne bi ponovilo, i baš tim viđenjem se neće ponoviti, ja ću se postarati da tako i bude; molim vas bez fotografisanja; ali uspela sam ja da slikam, imam preko 400 fotografija, evo je i kosa, zamisli, služila je za izradu vojnih pancira, ljudska dlaka je ipak najotpornija, vidi koliko je samo cipela brdo jedno, neki modeli su i danas moderni; ja bih kamerom da snimim ceo kompleks, iako nije dozvoljeno, ne znam zašto, kao da nešto kriju. ko bi to znao, ima jedan moj drug knjigu: istina o aušvicu, baš me sad ovo inspirisalo da pročitam. lajkovao sam fotografije na kojima si ti ali da lajkujem ceo album nemam srca. vidi ove iz izraela svi u belim uniformisanim duksićima, sa plavim davidovim zvezdama, to da budu prepoznatljivi, ili šta. slikaj, ali da se vidi natpis: arbeit macht frei. meni se ne sviđa to što naplaćuju ulaz, ne bi too smelo tako. još primaju plate ovi vodiči, napravili su atrakciju od svega. a koliko je ljudi pobeglo iz aušvica? a ko je ovo? ma neka bogata turistkinja, verovatno će posle ovog izleta uz večeru u skupom hotelu u kom je odsela zaboraviti sve. šta roni krokodilske suze, kao da će time vratiti mrtve. bolje neka odreši kesu i pomogne siromašnima u africi ili indiji. kako mi da znamo da je ova kosa prava? ne deluje kao kosa. ma nisu židovi ni malo naivni, drže oni i dalje sve konce u svojim rukama. ma čekaj, je l’ to prezime jevrejsko? u tom romanu, dobitnik nobelove nagrade rekonstruiše jedan nestali identitet, pokušavajući da oživi izbrisanu i cenzurisanu problematičnu istoriju progona jedne nacije. u tom svom pokusu, autor se fokusira na „jevrejsko pitanje“. moj deda je baš aušvic izbegao nekako. jesi gledao onaj film? ma sve je to kontraproduktivno, ja da vam kažem. i čekaj, to su te peći? koji trol jebote, pozvali ih da se istuširaju, kad tamo… ali koje su tačne brojke? zanima me. nije mi jasno što se nisu pobunili svi ti zatvorenici. objaviću knjigu pesama pod nazivom aušvic. već imam 20 pesama. uvek kad vidim žicu i okove srce mi se stegne i krenu mi suze. irena, slikaj me ovde. vidi ih, nasmejani su. baš ta fotografija me je fascinirala. susreli su se sa zlom a neki imaju osmeh. ma život je zatvor, jebeš ti aušvic. što, je l’ nam danas bolje? baš bih voleo da čujem kome je bolje. izgleda mi poetično ova ulaznica. ova gomila naočara. krhko i tužno, ma ne umem da objasnim. je l’ ovaj vodič hrvat? sad ću da ga pitam šta misli o jasenovcu. za nekog ko je bio u paklu, aušvic je ništa. zamisli, ideš za doček nove godine u aušvic, koje ludilo. ja ne kapiram ove moralizatore, ima da se slikam njima u inat. ma dobro je ispala fotka nego ja nisam, ‘ajde ponovo, ali da se vidi natpis: arbeit macht frei.