Intervju: Koji su to najbolji kjiževni konkursi za mlade pisce i spisateljice?

Filed under: afirmator,broj 13 - april 2013,kritika,poezija i proza |

Piše: Dimitrije Bukvić
Odgovara: Dragoslava Barzut

1. Zbog čega smatraš je „objavljivanje rukopisa i slanje na određene konkurse čitava jedna književna disciplina“, kako si rekla u jednom od intervjua?

To je isto kao kad otvorite Infostud ili neki drugi sajt za pretragu oglasa za posao. Trebalo bi u startu da znate gde ste vi i koji konkursi dolaze u obzir. Znam da moje pesme neće proći na konkursu gde žirira Pero Zubac, to mi je odmah jasno. Dalje, trebalo bi da znate da li vam je za taj posao neophodno iskustvo ili ne, šta se to od vas očekuje i da li ste baš vi osoba koja ga može dobiti (dakle, vera u sebe). Znanje i informacije o uslovima konkursa najbolje stičete tako što se upoznate sa propozicijama konkursa, pročitate isorijat, onda uzmete pa pročitate pobednike/ce unazad pet, šest godina… Govorim ovo zato što se morate informisati, informacija je vaša karta za uspeh. Jer, ako tražite bilo kakav posao, naći će te bilo kakav posao. Isto je sa književnim konkursima. Kada napravite izbor onda se treba posvetiti stvarima kao što su CV, propratno pismo i sl. Ukoliko su boje firme plavo-zelene izaberete plavo-zeleni dizajn za CV itd, itd… Postoje egzaktna uputstva kako popuniti prijavu ili kako napisati CV. Slično je i sa književnim konkursima. Dakle, nije dovoljno računati na to da ste dobar pisac ili spisateljica i odmah verovati kako su vam sva vrata otvorena. Nije tako, čak i ako ste dobri, morate pratiti šta se oko vas dešava i znati na primer da se odavno ne kuca na vrata, već na prozore.

2. Postoje li po tvom mišljenju uopšte relevantni književni konkursi za manje afirmisane pisce ili za prvu knjigu u Srbiji i regionu i koji su?

books_420x300Postoje, naravno.
KC grad već dve godine daje priliku manje ili više afirmisanim mladim ljudima da se oprobaju u kratkoj prozi. Prošle godine raspisali su konkurs na temu grada i kao rezultat objavili su knjigu kratkih priča „Gradske priče“, a ove godine mladi pisci posvetili su se pisanju upravo o mladima i letos je objavljena knjiga „Prostor za mokrog psa“, kratke priče posvećene tinejdžerima. Pisanje na zadatu temu je izazov, a i dobra vežba.
Zatim, „Kikindashort festival kratke priče“ je takođe sjajna prilika za mlade ljude u Srbiji koji pišu da se upoznaju sa evropskim i regionalnim piscima njihovog uzrasta. Kikindashort ne raspisuje konkurs ali već sedam godina unazad po završetku festivala izlazi knjiga priča učesnika/ca i to može biti odličan vodič za mladog pisca. Kikinda ima još jedan važan godišnji konkurs koji raspisuje kikindska biblioteka a to je nagrada „Đura Đukanov“ za prvu zbirku kratkih priča.
Podgorički festival „Odakle zovem“ koji već četiri godine organizuje knjižara Karver dodeljuje nagradu za najbolju priču, a u saradnji sa VBZ-om takođe štampa knjigu kratkih priča kao rezultat konkursa. To je jedan od „jačih“ konkursa za mlade u poslednje vreme.
Tu je i konkurs zrenjaninske „Ulaznice“, konkurs sa najvećom tradicijom, možda i najbolji književni konkurs koji u Srbiji postoji za mlade pisce i spisateljice. On je najpotpuniji književni konkurs jer obuhvata pored poezije i proze, i esej.
Prošle godine pojavio se sajt konkursiregiona.net, na njemu možete da pratite svaki konkurs iz Srbije i regiona. A tu je i časopis Afirmator, koji je u potpunosti posvećen neafirmisanim ljudima koji pišu ili nameravaju da se bave pisanjem.

3. Na osnovu najnovijih statistika objavljenih na Sajmu knjiga, po kojima se u Srbiji sve manje čita i to posebno među mladima, imaju li stoga mladi pisci uopšte publiku danas?

Mislim da imaju.
Nedavno sam bila u poseti mirijevskoj gradskoj biblioteci gde smo učenicima VII beogradske gimnazije u Mirijevu predstavljali kratke priče za tinejdžere „Prostor za mokrog psa“ i bila sam pozitivno iznenađena čitalačkim iskustvom i kapacitetima tih mladih ljudi. Dakle, to što radi KC grad sa svojim književnim konkursom je pravi put da mladi pisci stignu do mlađe publike.

4. Budući da izdavači ne ulažu preterana sredstva u promociju mladih autora, koliko u probijanju do publike mogu pomoći društvene mreže i blogosfera?

Mnogo.
Blog je višestruko dobro za mladog pisca ili spisateljicu. Prvo, uči vas disciplini pisanja i drugo, ono važnije, nudi vam realnu sliku o recepciji onoga što pišete. Blog je takođe važan jer vas uči i jeziku web-a. Prema društvenim mrežama imam ambivalentan odnos, koliko su dobre za afirmaciju toliko mogu da vas degradiraju i obeshrabe na startu, jer u moru svega i svačega najlakše se zagubiti. To vam je surovo more.