Ili ćemo izabrati mi ili će nešto u nama samo izabrati

Filed under: poezija,poezija i proza |

A oni jedva dočekali

Što visi kapija? Gde vam je ograda? Što je crep kriv?
Dokle je vaše? Ima li da je išta vaše?
Što je podrum prazan? Što su burad suva?
Što je paučina na ikoni?
Što nije okrečeno?
Gde mi je slika sa zanata? Gde je očeva slika iz armije?
Gde vam je kućno drvo? Kad ga pre odsekoste?
Gde je čuvarkuća?
Gde je ljuljaška?
Ko je zatrpao bunar?
Što hleb ne pečete?
Što se ne izuvate kad ulazite?
Što vam miševi trče po tavanu?
Što šurujete sa onima, da im ime ne pominjem?
Jeste li zaboravili šta su nam učinili?
Da idete na groblje ne bi zaboravili!
Što do kasno spavate?
Kako uopšte spavate kad ste takvi?
S kim vam žene spavaju?
Gde vam deca spavaju?
Da l’ vam deca gladna spavaju?
Znate li rod bar do trećeg kolena?
Znate li gde smo puške zakopali?
Što se ne krstite pre večere?
Gde je ona moja jabuka?
Što ste se omusili i samo ćutite?
Odgovarajte!

Ali deda…
ti si juče umro.
Vrati se i lezi.
Smeje nam se svet.

 

 

Ili ćemo izabrati mi ili će nešto u nama samo izabrati

Verovati u Boga
koji možda ne postoji
za koga ne znam kako izgleda
koji me neće dočekati na pragu kuće
koji me neće čuti
koji će uvek biti prezauzet
koji će tražiti da dignem u vazduh zgradu ambasade?

Verovati u sreću
koja možda ne postoji
za koju ne znam kako izgleda
zbog koje će me kolena boleti od klečanja
koju ću morati da vodim sa sobom i pokazujem drugima
kao dete koje ima sve petice u školi
čak i ako je to dete samo lutka od kartona?

Verovati u ženu
koja možda ne postoji
za koju ne znam kako izgleda
koja me neće čuti
koja je prezauzeta
zbog koje će me kolena boleti od klečanja
koju ću morati da vodim sa sobom i pokazujem drugima
kao dete koje ima sve petice u školi
čak i ako to dete ima jedinicu iz vladanja
koja će me dočekivati na pragu kuće
koju će poželeti da dignem u vazduh kao zgradu ambasade
jer me sputava?

Verovati u sardinu od 115 grama
koja postoji
za koju znam kako izgleda
koja će me čekati u frižideru
zbog koje neću morati da klečim
koja me neće čuti ali ni pričati previše
koja nikad nije zauzeta
koja neće tražiti da je pokazujem ili delim sa drugima
zbog koje neću morati da dignem u vazduh ništa sem limenog poklopca
zbog koje nikad neću zadrhtati,
čije me prividjenje neće ostaviti bez daha,
koja me neće odvesti nikuda?

_________________________________________________

Veljko Lađevac, rođen 1978. u Požegi, gde je završio osnovnu i srednju školu.
Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2006. godine. Živi i radi u Požegi.
Piše pesme i trenutno priprema svoju prvu zbirku (Uspavanke za ježeve), koja je u fazi štampe.
Član je književnog udruženja Razvigor iz Požege. Objavio je nekoliko pesama u Književnim novinama, časopisima Svitak i Međaja, a zastupljen je i u antologiji zavičajnih pesnika Mera sviju stvari, kao i u zbornicima: Rudnička vrela (2011.), Garavi sokak (2011.) i Vršačka poetska susretanja (2011.) Osvojio je prvu nagradu na konkursu za najlepšu ljubavnu pesmu, održanom u Ivanjici (2011.).
Prikaz njegove poezije predstavio je Milijan Despotović u svom delu Rasvetljavanja (Svitak, 2010. str. 71-74).

One Response to Ili ćemo izabrati mi ili će nešto u nama samo izabrati

  1. Verovati u zenu, muskarca… i ono dete sa jedinicom iz vladanja. Verovati u ljude.

    Branka
    30. октобра 2012. at 20:54
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.