I Guča i opera, ili kada ne možeš protiv njih ti im se pridruži

Filed under: afirmator,broj 05 - avgust 2012,društvo |

Piše: Vladimir Bulatović

Ovih dana mnogi muzički obrazovani ljudi drznuli su se da kritikuju primadonu Radmilu Bakočević jer je pristala da bude domaćin ovogodišnjeg Sabora trubača u Guči, inače 52. po redu.

Nije mi jasno šta oni hoće od stare primadone! Zar je ona kriva što je rođena u Viči pokraj Guče?! Valjda je sasvim normalno da upravo neko ko je rođen u Viči pokraj Guče bude domaćin Sabora. Da ne misle možda ti kritičari da bi domaćin Sabora trebalo da bude Dragana Mirković naprimer? Koliko ja znam „Luče“ je iz Kasidola, a Kasidol nije kod Guče.

Kritičari primadone Bakočević ili ne mogu ili ne žele da shvate da je ovo istorijska prilika ne samo za nju. To je par exelance reklama za opersku umetnost uopšte!

Stara primadona imaće priliku, mada je na Saboru svake godine izuzetno bučno, zadimljeno, zapapreno i presoljeno (bojim se da mnogi gosti Sabora neće moći da čuju šta im priča…) da kaže mnogo toga lepog o našoj operskoj sceni i o našim operskim pevačima. Dok trube budu svirale, prasići se na ražnjevima okretali a mnogobrojne pijane njuške pivom i rakijom kvasile, stara primadona imaće priliku da promoviše svoj dugogodišnji, uspešan rad. Kao prvo moći će da nabraja uloge koje je otpevala. Kao drugo imaće priliku da nabroji sve nazive svetskih operskih scena na kojima je nastupila. Kao treće i četvrto, dobiće priliku da nabroji sva imena studenata solo pevanja koje je odgajila i imena operskih pevača koje je na pravi put vratila. Imaće priliku da govori i o Verdijevim nadahnućima, o Pučinijevoj lirici, o Maskanjijevoj genijalnosti, o Vagnerovoj dramatici, kao i o najdubljim emocijama koje u čoveku stvaraju melodijske linije i harmonije Baha, Hajdna, Mocarta i Betovena. Ko zna, možda će stara primadona na kraju i zapevati pokazujući sumnjičavcima da i glas može da trubi.

S obzirom da je novo – pečeni premijer Srbije na jednoj „zabavnoj“ televiziji izjavio kako se klasična muzika sluša samo kada se tuguje, a takođe ni jednim slovom u svom prvom izlaganju pred narodnim modelsicama u skupštinskoj sali nije spomenuo kulturu, zadatak gospođe Radmile Bakočević neće biti ni malo lak. Premijer nam je svima dao jasan i nedvosmislen mig kako će se buduća Vlada odnositi prema kulturi i njenim činiocima, da ne kažem mučenicima, u ovom slučaju operskim umetnicima.

Međutim, ukoliko svojim damskim držanjem i ledenim šarmom zaseni zvezde ovogodišnjeg Sabora trubača gospodina Miroslava Ilića i damu Svetlanu Ražnatović, i pridobije simpatije već pomenutog novo – pečenog premijera Srbije i njegovih novo – pečenih ministara (za koje se iskreno nadam da će naći slobodno vreme da se opuste uz zdravo jagnjeće pečenje) stara primadona uradiće više nego što je iko to mogao i da zamisli. Njeni drski kritičari bi zbog toga u potpunosti zanemeli, a korist za kulturu i opersku umetnost u našoj zemlji bila bi nemerljiva.

I zato, molim primadonu Radmilu Bakočević da bude hrabra i da iskoristi sav svoj uticaj i neosporan autoritet koji poseduje da na ovogodišnjem Saboru trubača na najbolji način promoviše opersku umetnost u našoj zemlji i šire. U inat svim svojim mnogobrojnim kritičarima. Istim onim inatom kojim je pre nekoliko godina u svojoj sedamdeset i nekoj godini pevajući pod svodovima Velike scene Narodnog pozorišta u Beogradu, pokazala da još „trese“ operskim svetom.

Ukoliko ipak ne bude imala snage da učini nemoguće, ja je molim da učini moguće. Molim je da zadrži prisebnost i lično dostojanstvo, i pokuša barem da isposluje da na nekim budućim „operskim danima“ domaćin bude ovogodišnji pobednički, trubački orkestar. Jer upravo je klasika proslavila trubu.