Fin neki svet (Diskretni šarm buržoazije) – pesme Aleksandra Novakovića

Filed under: afirmator,broj 15 - jun 2013,poezija |

 

images

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Fin neki svet (Diskretni šarm buržoazije)

Glasovi tolerancije i razuma
Izgubljeni u divljini
Loše mumificiranog
Vizanta,
Humana, prosvećena grla
Što jednako lepo pevaju
Na engleskom ili francuskom
Koliko i na srpskom
A možda i bolje
I odmerenost, ta večita odmerenost
I uvažavanje i politička korektnost
I osmeh za levicu i osmeh za gejeve
I osmeh za ljutu za socijalu
I osmeh za neprijatelje
Kojih ima i
Nema

Ali, pokušaj, samo pokušaj
Da izneseš njihov klavir,
Dodirni dirke pod
Palac debelom prašinom,
Spustiće poklopac i
Stainway će te sažvakati,
ispljunuti koščice
Pravo u tvoje oči,
I pokušaj, samo pokušaj
Da ih gledaš nešto duže
Videćeš trouglaste turpijice
U njihovim ustima,
I zausti, samo zausti,
Kako nisu dali dovoljno,
Poljubiće te francuski
A potom odgristi jezik,
servirati na svingerskoj večeri
za prijatelje liberalnih
svetonazora,
I pokušaj, samo pokušaj,
Da razmisliš zašto drže
Distancu
I shvatićeš da je nema –
Dva koraka, skok
I brzi kraj

Dugo smo pričali,u prošlom veku,
o nama i „njima“,
a nikad, pa ni danas,
o nama i NJIMA

I zato fuck me, oh fuck me,

I am liberal

 

Autor citata

Kažeš – zaslužio si sve što imaš, ali niko ne zaslužuje toliko mnogo
Ti si autor predivnih citata i odličnih aplauza i klimanja glavom
prava cena luksuza da kažeš šta misliš je da ne upoznaš raskoš
kad pređeš granicu i svi te mrze i kažu: „Što nas nisi poveo?!“
Iz keca u dvojku iz dvojke u keca iz ništa u ništa iz ništa u tebe
Bolje je biti nepravedno potcenjen nego nepravedno precenjen
Ti možeš da sanjaš kako sanjam o tome da te upoznam i postanem ti
A ja bih voleo da sam jedan od onih klinaca što se igraju u dvorištu
Zamisli da tvoja umetnost nema kalkulaciju samo strategiju
Zamisli da s njom ne trguješ, zamisli da s njom ratuješ!
Zamisli da te zaobilaze nagrade, intervjui i trendovi
Zamisli da se ne puni i ne presipa….

Šta bi ostalo u tebi?

 

Prag tolerancije

 

Ni alkohol
Ni umetnost
Ni ljubav
Ne deluju
Dovoljno dugo
I, na kraju,
Sve se svede
Na podnošenje
I običnost
Jer, samo takvi
Mogu da otrpe
Život-odelo
Skrojen u jednoj veličini –
Preveliki ostanu odrpani
A premali – goli
Pre vremena.

 

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ