EVO JE BANJA – GORIBOR Piše: Aleksandar Novaković

Filed under: afirmator,broj 07 - oktobar 2012,muzika |

Šta govori naslov novog albuma Goribora? Da li je to politička ili društvena prognoza ili, kako reče St., pošalica iz autobusa na putu za Bor? I, na kraju krajeva, da li naslov ovog albuma ima veze sa albumima Atheist Rapa ” Ja Eventualno Bih Ako Njega Eliminišete” i Sunshinea “Š(ipu)G(a)T(i)M (meni)” . Ne, ni najmanje sem po jednom – ostaće zapamćen kao i pomenuti i to zbog dobrog zvuka na prvom i lascivne igre reči na poslednjem mestu.

Storiju o Goriborima i njihovom nenadanom i silovitom usponu neću ponavljati. Dovoljno je da znamo da su momci došli do slave u Beogradu prečicom:  Bor via Rijeka. Ova činjenica ne govori dosta o rok sceni u Srbiji koja očigledno nema nos da nanjuši ono što valja pa im kolege iz Hrvatske moraju da objasne o čemu se red ii nepatvorenu istinu – Goribor je sjajan bend. Osmi album, za mnoge od naših kritičara, drugi (oficiljelno izdanje ili koja već formalnost je u pitanju) nudi onu autentičnu dozu gorčine i bluza, zaronjenih u modern ritmove i efektivnu, mada minimalističku elektroniku. Vožnja kroz album počinje s “Vožnjicom”, instrumentalom koji treba da nas olako uvede u atmosferu albuma.Stižemo do hitoidnog “Burleta”, klizimo kao ”Kiša” pa pravac kroz “Moje misli”, akustičarski feel “Grada” , naglavačke skočim u “Drobilicu duša” prejurim preko “Početka” pa “Svi ti ljudi”, akustičan, himničan uspešan kraj privog dela vožnje. Pauza za kafu, cigfaretu, protezanje nogu na putu za Bor. Ovakva ubitačna vožn ja se ne preporučuje svakome i ne uz svakoj prilici. Piti, definitivno jedan od najboljih gitarista naše novije scene, bacaka nas iz jednog u drugi ćošak bluzerskog ringa. Zvuk gitare se transformiše često iz odjeka delte Misisipija u rokerski, psihodeličan, pištav, kreštav, vazda sa snažnom bluzerskom kičmom plus tripovi Doorsa i paranoje Joy Divisiona. Još kad se tome dodaju aforistički stihovi St.-a dobije se potpuni ugođaj za koji je najbolji neki omanji klub u kojem bend svira uživo.

NIKAD VIŠE NE RAČUNAJTE NA NAS!

Stigosmo u ovoj vožnji do druge strane albuma. Utisak koji me ne napušta, dok okrećem imaginarni volan, je dca je ova vožnja u prethodnu na onu s drugog albuma, nekako laganija, mirnija, bez onih muzičkih džombi i fanđo-krivina koje sam nekoć prostudirao (Sjajne niti,Voli me, Hoću da živim) ali mi to ne smeta. “Evo je banja” je kontemplativniji, meditativniji, vožnja kroz pustinju,daleko od balkanskih serpentina. Tako mi se čini. A onda me prene “Uzalud se budiš”, isplačem se ko legendarni muzički kritičar na “Ljubavi moja”, pratim i ćutim, pratim i ćutim.Ne očekujem naravno, neki veliki obrt, neku hiperbtrzu stvar alit u su infernalna uzimam i pevušim na kraju : “Nikad više, nikad više ne računajte na nas”. Savršen završetak.

Goribor čekaju albumi, klubovi, nastupi na posećenim koncertima i biće ih, rightly so, sve više. Ali, nešto mnim, to će, u očima mnogih biti njihov kraj. Da pojasnim:  prvo su ih ignorisali i nisu svirali van Bora. I beše tako jednu deceniju. Potom su načuli za njih jerbo su videli da su objavili albume u Rijeci.jer, zna se, naši muzički mudraci više prate šta se dešava drugde nego kod nas. Da su objavili nezavisno izdanje u Boru ili Beogradu, svejedno, baš bi ih bilo briga. Ali, u Rijeci, a to je druga zemlja, opa, internacionalno, a ima i taj bluzerski feel, ljudi, pa ovo uopšte nije loše. Zatim su krenuli da ih hvale svuda, pa čak i u “Popboksu” , napravili od njih fenomen, mit, živuću urbanu legendu. Postalo blam u hipsterskom društvu reći nešto loše o Goriborima. To ti je lektira, dečko,a lektira se ne dovodi u pitanje. A onda se neki mudrac dosetio da su im pesme štono reče Rambo “jednoteistoteistoteisto”. Aha, Šerloče, a šta je bluz nego to? S varijacijama na temu, isto to samo malo drugojačije, da citiram Wolfa Stephensona Blackelya. I, da zaokružim: sve te gluposti vode pljuvačini po bendu – postajete mejnstrim, prodali ste se, marš nazad u klub pred dvadeset ljudi. Ali, šta god da uradite, ostaje vožnja – urezana na dva diska.I to je ono što je bitno.Istina je da je inspiracija na visokom nivou, da će St. i dalje pisati dobre stihove a Piti  i dalje svirati kao sad (ako ne i bolje), a da li će na sledećem albumu transformisati zvuk ili zadržati stari, to nije bitno. Ostaće kao neopsoran kvalitet pa makar svirali jednu istu pesmu. Želje publike i “trendsetera” su izvan njihove moći a, iskreno, ne bi trebali ni da ih nešto preterano zanimaju.

 

2 Responses to EVO JE BANJA – GORIBOR Piše: Aleksandar Novaković