Događanje
Postojala je država. Naroda i narodnosti. Onda se jednog dana dogodio narod. Sam sebi. Nenadano. Uz pomoć Onih, kojima se to prohtelo.
Događanje bi prošlo neprimećeno. Ali, Oni nisu tako hteli. Zato je narod pušten s lanca. Mnogo je galamio. Malo pretio. Malčice se pravio važan. I bes je iscurio. Kanalisano. Po planu i programu. Onih.
Narod se, onako izduvan, potom smiro. Pripitomio. Iz ruke je jeo. Onima. Saglasio se sa lažima i prevrama. Odobrio da ga pljačkaju. Oni. Pustio da ga šalju u rat. Pristao da gine.
Trajalo je to nekoliko crnih godina. Sve dok dobar deo naroda nije nestao. U rovovima. Zbog policijske torture. Od muke i gladi. Oni srećniji pobegli su preko pet granica.
Dojadilo narodu događanje. Pa odlučio da se opet dogodi. Rečeno – učinjeno. Sa scene su nestale arhitekte događanja naroda. Ne svi, na žalost. Dođu novi. Zauzmu pozicije. Zahvaljujući narodu. I brzo zaborave narod.
Narod je ponovo jadan i gladan. Ljut i nezadovoljan. Što znači da se opet mora dogoditi. Sam sebi. Samo ovog put u svoju korist.
Mića M. Tumarić
Related Posts via Categories
