Dinosauruse kvrcnula kometa. Što nije čoveka – velika šteta – aforizmi
Mudrac beše taj Diogenes. Obezbedio je sebi večnost – još uvek fenjerom traži Čoveka.
Tajkunski klanovi – srbijanski klo(v)novi.
Glavom politički ovan ide na buzdovan. Teško buzdovanu.
Vlada Stradije ne cvika od Apokalipse. Navikla ona odvajkada na stradanija – sirotinje raje.
Cena Srbije na tržištu EU nije pala. Samo je sebe – snegom zatrpala.
Srpske idolopokloničke devize: „Ja sam od čuvenog nebeskog naroda.“ „Danas mrzim Se(r)be, a sutra – ceo svet!“
Javlja mi se strah u rukama. Drhtim od javnog pominjanja raspada rodne grude.
U ratu je najbolje poginuti na vreme. Ostaješ neporažen – za večnost.
Ne pita se pošto je glava kad je dupe na promaji.
Počeh pisati autoepitafe. Ilovača polako ali na sigurno vreba.
Živim k’o pas prosvetarski: nemam para za prašak, a ministarske buve, (anti)finansijske, baš navališe!
Ocrnila me satira. Dugo ne videh bela dana u samici „dva sa dva“.
Nasukao se naš nebeski (b)rod – još od Kosova i Kulina bana.
Domovina mi u srcu, a država lebdi u drugom stanju. Svi je trte, a otac nepoznat.
Živimo u povampirenoj državi. Raji sve više sisa krv.
Srbija odavno patentirala računanje zimskog i letnjeg vremena. Ušla je u zonu sumraka.
Kako da se nadamo pametnim glavama kad s đavolom tikve sadimo!?
Dinosauruse kvrcnula kometa. Što nije čoveka – velika šteta!?
Već dobih poklon za Novu godinu: novo bolovanje, novo rešenje o porezu, novu zubnu protezu. Pa, baš mi srećna Nova!
Đura Šefer Sremac
Related Posts via Categories
One Response to Dinosauruse kvrcnula kometa. Što nije čoveka – velika šteta – aforizmi