DELO I ČITALAC I NASILJE

Filed under: afirmator,broj 12 - mart 2013,poezija i proza |

CUPCAKE1-434x500

Ja svoje čitaoce nisam čekao, ja sam ih tražio. Jednog po jednog. I nalazio. Kako? Slao im mejlom priču, pesmu, niz aforizama ili šta drugo koje bih napisao. U početku bi se bunili, ljutili ili začuđivali. Tako je jedna gospođa koja radi kao glumica i predaje glumu u prestonici nesvesno dala suštinu i dalji podsticaj mojim aktivnostima u tom smeru: ,,Zašto ste ovo meni poslali?“ Slast koju sam osetio u datom trenu neobjašnjiva je. Osećao sam se kao književni kriminalac, drznik, odmetnik, otpadnik, sociopata. Oni su se osećali kao žrtve. I bili su to. Ja? Kao uspešni, neuhvatljivi zločinac. Bili su žrtve ne samo mog pisanja nego i sopstvenog čitanja ili nečitanja, jer teško je odrediti šta im je gore padalo na prijatnost življenja i rutine – da li da tekst pročitaju ili da ga odbiju. Postepeno, sve više i dublje, uvlačio sam ih u čitalački klub za koji sam samo ja znao da postoji. Koji se bavio mojim stvaralaštvom. Ipak, nisu oni bili ti koji gube i koji su uznemiravani i ugnjetavani. Nekima se svidelo. Neki i neke su, na primer, imali privilegiju da se nauživaju u novoj pripoveci, da imaju ekskluzivno pravo na prvo ili ranije čitanje pre nego ona bude poslata nekom časopisu a tek objavljena! Oni, koji uopšte nisu davali znake života, tj. nisu pokazivali volju da reaguju na brojne mejlove – dobijali bi ih, za kaznu još više. Oni pak, koji su bili pročitali, dolazili su u polemiku sa mnom, svežu i bogatu, bilo da su oduševljeni i poklanjaju mi helikoptere, bilo da surazočarani i seku mi krila.

Eto, to je bilo nešto što sam želeo podeliti sa širom publikom, pa ko želi da me osuđuje, ja mu kažem: ,,Samo napred!“ A ko želi da mi čestita na ovom izumu bolje bi mu bilo da se ostavi tog posla jer ne zna koliko je zauzimanje čitalačkih duša težak i psihički iscrpan posao. Ukoliko mi ne veruje, nek slobodno proba. Ali, neka pazi! Ko oboli od ove bolesti, lakše dolazi u opasnost da oboli od još gore, skribomanije a i od drugih manija.

Miloš Ristić