Crnom Bojana Markovića

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,poezija |

Napomena: kako je knjiga RIBA KOJA JE PROGUTALA SVET izvorno nastala na ćirilici, ostavićemo izbor u tom pismu.

 

црном
остругано мајчино млеко што капа по тартарском мермеру
то је црно
птица-жар ибис бачена у непосећену висину вратила се као врана
то је црно
мртва смежурава и дебела балерина у розе трикоу у песници држала
то је црно
затворено стање у порозности дубине
као нетакнута мракоплетна паучина превазилази се
то је црно
отворена контура тела осенчене нејасности пастелно тамним
развучена облина у просектури зева
анатом и мртвозорник би разумели болести нутрине
то је црно
обриси поводац злу и плач црномужа на каменој сфери мефиста
симетрија ордења преобучена у националну лабудову хармоидеу
то је црно
ведрине прегршт у невиност детиње шпаге увијене
и колути стања напред и назад
то је црно
шта није повређено пушта низ водене токове опере руке оде на вешање
напише сонет окачи вилицу на семафор удове гажење построји на шине
нашминка усне образе атилиним бичем на хладном огледалу лиже тоскични
цукер пластелин телом направи мост у бутину зарије нож
посади уши на место далековода и неумитно протиче
безбројне снежне смрти поврх сова и папрати само
црнило-реметилачко изненађење.

 

 

распуклина на језику (linguae).
зрелост или угрожено језгро (neutrone).

неумрле акумулаторне љуске у контраогледавању мурињине чељусти.
цинкане виршле конусног акта су ложиле жутотиркизне газиране дечаке.
ситносомот стратуси буржоазије. ртањ гори у новембру.
електро кокице а не снег. ванземаљаца брод усисава (и киндапује) екстра женке.
сканк плива у мору. техно корњача ектремно напала тренс агаву и нар.

на окрвављеној плажи 2 акробаткиње фарбане сребром
размењују шила устима. стојећи бодеже мокре у кочоперни плићак
где пуноглавци смрде од феминем урина.

лоботомијом из лептирима пуњене смождене лобање
лептири просути изнутра напрслини појуре.
а они би вани ту се самосагоре.
а они би вани заиграни ожалошћени окристаљени.

дете успето на столицу
једе лубеницу која цури низ браду.
дете је биће, оно вришти:
jа сам биће.

кета што прави бисквите брије ноге бријачима за кету. буђење пролећа.
срделе лешо меса када кампери надиме духаћи излете из расцветале гране, складишта телашца соли, тихане, цврчка и лаванда. исповедање веснама,
свечаност и интимне енергије у свиленој буби носе самообмањивање.

у геџету од солстицијума
заробљена је лукреција,
сестра милости.

сви смо једнаки. исусова аутoтела троше горива мада нису подложна гравитацији,
личе на тешке шлепере, дизалице, агрегате, мада су то.
цркве лелујаве махају трима медитеранима, сачуваће опаљено
огледало, голубље изнутрице које је закопао, из радозналости опет излагао већини сунца, неко.

добар сервис у позајмљено тело хитнутo је форхендом.
амо у жбунић хоп- флуросцент у камилици, ражама, у хок-ај ари.
истезни третман тетиве кува одреске лимунових ногу
које самосвојно оптрчавају креч-енигме, до инвалидитета.

кулисе, панораме се каче крај аутостраде.
панои безглавих мајмуна
(ко протури главе кроз отворе
и бива кричећи мајмуни).
у сценографији без глава бред и анђелина
(ко протури главе и бивају они).
те на кулиси је зинула ајкула.
(протури главу кроз њена уста
и већ је аналитички разложно мртав)
само на фотографији у спомен би бивао радост.

стотине инсеката и људи сад се множи и љуби у симулакрумима,
о: пупљењу обесних,
о: има ли моралног смисла то.

а што је потоње:
септицима, бастионима, сугестибилности, анабази, косматости,
секундарном слому лаганих зебра које левитирају са неба у пунч.

потоње је
супституција делфина сепукралне приказе
статуама безбројног ероса. муљање пирамидалног ока у гралу.
слобода цвасти бехара најезде у опуномоћену vene cavu.
воли кога год загрљајем медузе. бласфемија хемисфере
којом се креће цилиндрични затамљени
двојник, узвишени продужетак.

воли кога год загрљајем медузе
а када се затвориш у затворен тамни крин
немој га мучити, разгради опал и мач

 

 

 

(тостероза- зашто је модеран дом тако леп тако привлачан)

наши тостери. реторте. резервоари ликвора.
залихе плазме и протоплазме. наши тостери.
интезификатори. витамински колапс. тостери.
урушене домине од полиуретанске пене.
магистрални ехо емоције на струјном удару куће у колапсу.
кељ. жуто. буђаво и смутно. изнад. а тостери и заслађивачи.
такође наши тостери у вакууму са полиетиленом и метан-морем у цитрус верзији.
ако је крвавица. кишница. мокраћа. влажила плински шпорет -пожар и рањавање.
санитарни чворови на свим местима где смо се пољубили.
одводни- доводни не-катарзични свет остатка. наши тостери.
репетиција: размазани концептуални измети
некада на отирачу некада на разљубку и упаљачу.
миксери и фенови у завади. кварц лампе и хром бојлери.
јачала цевног притиска спрам старта ултиматив фајта
нашег тостера и акумулатора. тостер има врелу потисну пресу
али акумулатор токсичну оловну смесу.
клиф на оралном суду. респиратор. интубиран на уду.
сунђер. балегара кретајући плесни зидови. утикачи-чворци.
где су каблови трофазни напони. на електричној
столици. жртвени мајмуни.
смрт у плексус. док раде сексови.
хипертрофирани неон руби неодољиво тело рекламе,
док једеш предсмртне банане, раде наши тостери.
свет је напољу. свет је у тостеру.
паштета. пиво. кикирики. речју:
бљувотна повраћка у фантастичном фонтанском налету и распрсавању.
забога, на иглу фрустрације кажем, мигрено, пусти ме
у фантастичном нагону о поезији… док зуј-хемангиом расте…
екс-плозије напуниле су просторије.
размаћи ће се зидови. кров ће отићи у небо.
а тамо су употребљиви анђели ротирајуће небодерне апликације.
бићемо непрестално голи и спржени козмо-пилићи.
споља чуће се сирене. и водени топови неће допирати.

 

 

 

када у маленом стану ходамо голи…

када у маленом стану ходамо голи
често видимо њих двоје, божанства у кући.
жену са крушкастом сисом, протегнути,
мршавца и, они су такође голи.
справљају напитак миззере,
отрови за радничку кантину.
затим се претварају у
минимизирану фурију и девицу доги позе.
врте се на грамофонској плочи. игло-читач пробада епи.
вепровa сексуалност и слепило упоредиво.

дође бојадисано лице као крлетка и мачије ребро плафона
и рече мојој светлани: светлана,
паралене ствари…
…ствари…дубоко говорити…о…и глади…и смрти…
и патријарсима…и отеченој сприралној крви…оток на фресци, зелено
…азурно и антислухист-место…диктатура гдегде, и у кенсингтону.

светлана не разуме.

 

 

 

кишо, бићеш дивна транвестита…

апокалиптични бициклист спаркингује хибриде и ружичасте пилићe
има завртња и везива за то, где жирафа придржи обруч неком који жели да скокне, лоптичаст иктус,

грабеж и подвала гравидне супруге што чека месеци дванаест,
да, заљубљена сам у твога брата, илиаку спину,

сурф алгичног монсуна развлачи црвену кецељу
на жуте месеце, зумбуле и, воћа.

излаз на плажу, на карирано загрижљај оранжадиног јастога,
на ромском сунцу трансвестична скупина мојих другарица:
пици, дрољо, кишо, и лазаре, оставите дечаке.

-дивну браћу имаш. могу им купити трансформерсе
и сладоледe жутe.
-замишљам да живим под водом и једем само рибу.

Сенс растројеног песка,
благореч и булка еутаназије,
или
oкончати (мај-герично) христа који је рекао:
кишо, бићеш дивна транвестита.

 

 

 

00:01 / 20.01

ко ће да купа мртваца? Ја нећу!
троногу столицу под сребрн туш ставили.
затим, мртвац-пајаца посадили.
млака и сакрална из бојлера или на ватри грејана,
вода мртвом телу намењена,
у пурпурно пластичном лавору пресута,
од жестине и виталности како се савија и прска.
у лице. лаву-славини.
у здели. глави. лавини.
топловодним жилама обгрли,
са леђа ка трбушњаку и,
дупке ка косматости и врату.
на језику и слабини вируси се давили.
потом сонда у слузи изнутрицу подрије.
вода доспе гдегде; часак бола и
нелагодности и после смрти потраје.
сада је чист воштани експонат.
воду земљи просути/ вратити.
прљава оловно- сапуњава течност
оћелавила је траве. у долу
нешто се померило.

 

 

 

_______________________________

Beleška o autoru

Bojan Marković (Užice, 1985.) apsolvent na katedri za Južnoslovensku književnost i jezik Filološkog fakulteta. Objavljivao u književnoj periodici poeziju. Prisutan na javnim čitanjima poezije. Interesuje ga film, muzika, drama. Deo je grupe Prosuti iznutra.