Children Who Chase Lost Voices from Deep Below (星を追う子ども, Hoshi o Ou Kodomo)

Filed under: afirmator,broj 03 - jun 2012,film,filmska kritika |

r. Makoto Shinkai, CoMix Wave films 2011.

 

 Children Who Chase Lost Voices from Deep Below je dugometražni anime (animirani film) japanskog reditelja Makoto Šinkaia iz 2011. Za razliku od njegovih prethodnih filmova poput Voices of a Distant Star i 5 Centimeters Per Second koji tematizuju ljudske i ljubavne odnose na daljinu, Children Who Chase Lost Voices from Deep Below  je fokusiran na prevazilaženje smrti bliskih osoba.

 

Poput Alise iz zemlje čuda, glavna protagonistinja filma, devojčica Asuna koja živi sa samohranom prezauzetom majkom, kroz podzemni prolaz sledom okolnosti dolazi do misterioznog paralelnog sveta. Ispostavlja se da je reč o legendarnoj zemlji Agarti, popularnoj temi iz ezoterične i teozofske literature. Reditelj Makoto Šinkai kroz istraživanja profesora Morisakija u filmu uvodi gledaoce u kratak istorijat ovog eklektičnog sveta smeštenog u šupljini Zemlje, praveći paralele sa različitim antičkim religijama (božanstvima Mesopotamije, Mezoamerike, itd). To je mesto gde duše umrlih odlaze, obećana zemlja koja navodno krije tajne života i smrti, kao i riznica znanja koje su vladari sa površine Zemlje od antike do danas priželjkivali i izrabljivali u tajnosti.

 

Asuna i Morisaki iz savremenog Japana odlaze u Agartu, neprijateljski nastrojene prema ljudima sa površine, želeći da povrate vezu sa svojim umrlim bliskim osobama, evocirajući stare mitove o silasku u podzemlje (grčki o Orfeju i Euridici, japanski o Izanagiju i Izanami). Tematizujući razdvajanje sveta živih i mrtvih, Šinkai kroz ovaj fantastičan i avanturističan film govori o potrebi za prihvatanjem granica i suočavanjem sa smrću.

 

Kroz fantaziju filma Children Who Chase Lost Voices from Deep Below  eskapizam postaje sušta suprotnost i dolazi do suočavanja sa svim manama i strahovima od kojih protagonisti žele da pobegnu. Tako se glavni junaci filma, odlaskom u Agartu, suočavaju sa smrću, a mi, kao gledaoci, sa činjenicom da ovo nije „laki“, bezbrižni crtać za decu. Pored mlađe publike, ovaj animirani film je okrenut i odraslima i postavlja se pitanje da li je povlačenje granica između „dečjih“ i „ozbiljnijih“ sadržaja kulturološki uslovljeno i vremenski promenjivo (dovoljno je uporediti prve verzije bajki poput Crvenkapice sa današnjim verzijama). A možda je u pitanju potreba da se o „ozbiljnijim“ temama govori baš kroz medij animacije, kroz neživu materiju, nudeći nam izmeštenje iz vlastite kože i sveta.

 

Vizuelno dopadljiv i minuciozno razrađen, sa mnoštvo izuzetno maštovitih scena, Šinkai je zbog ovog filma često poređen sa rediteljem Hajaom Mijazakijem i produkcijom studija Đibli. Vezivanje za ovog velikana japanske animacije može biti i mač sa dve oštrice za Šinkaia, međutim teško je velike autoritete zaobići, bilo da je njihov rad iskorišćen kao inspiracija ili zaobiđen u svrhu stvaranja vlastite prepoznatljivosti. Oslanjajući se more arhetipova i uzora, Šinkai ovim filmom pokazuje svoje napredovanje kao reditelja i novu putanju kojim se njegovo stvaralaštvo kreće.

 

Srđan Tunić

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Children_Who_Chase_Lost_Voices_from_Deep_Below

http://www.hoshi-o-kodomo.jp/top.php

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.210146075692209.53376.209503909089759&type=3

Srđan Tunić (1984) je kustos i istoričar umetnosti iz Beograda. Trenutno radi kao nezavisni kustos na projektu Kustosiranje.

Zainteresovan za strip i animaciju, posebno za stvaralaštvo japanskog reditelja Hajaoa Mijazakija. Organizovao je mini ciklus filmova (Hajao Mijazaki: konstruktor svetova – budućih i prošlih, Kinoteka, maj 2011.) i predavanje (Naušika iz Doline vetra: Mijazakijeva ekološka postapokaliptična distopija, Sajam knjiga-strip sala, oktobar 2011.) posvećene ovom reditelju.

 

https://srdjantunic.wordpress.com

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.