NESTAJANjE Hladna novembarska noć. Gusta magla obavija ulice grada. Pada kiša. U vazduhu se oseća mir noći. Ulice su puste… Hodaš, zagledan u daljinu, u neku nepostojeću tačku. Ideš, ne znaš ni kuda ni zašto, samo ideš. Ubrzavaš korak, želiš da pobegneš, od realnosti, od ljudi, sebe, negde gde je bezbedno i mirno. U dubini […]
Continue reading …
Jedan sam od onih koje priroda nije nagradila ugodnim licem, onaj sam kojega je počastila prilično osebujnim, ogavno nakaradnim. Ne znam zašto je to učinila, zašto mi je dio lica spustila niže od ostatka, zašto mi je kut usana podignula tako da vječno slinim, ne znam zašto se poigrala mojom vanjštinom, a ujedno dopustila da […]
Continue reading …
„Milane, ja ću prvo da odjurim do banke, pa na pijacu, u povratku do apoteke, i…“, Mirjana je pravila plan dok je jurcala po kući nabacujući na sebe delove garderobe, uplićući se u dugi karirani šal. Ja sam, uobičajeno, sedeo za velikim stolom u nazovi dnevnoj sobi – koja je bila ujedno i radna soba […]
Continue reading …
Možda ste ponekad, bunovni ili zaokupljeni problemima koji vas muče, pokušali obući desnu cipelu na lijevu nogu, ili bezuspješno navlačili rukavicu na krivu ruku. To se zove kiralnost. Vi i vaša slika u ogledalu ste upravo u takvom odnosu – kiralni predmeti se nikako ne mogu preklapati u ovom našem, četverodimenzionalnom […]
Continue reading …
Osakaćenu te u prividu volim, nastranu, i to kako si među srušenima sama gostiš tijelo. Predaješ se poput kaosa među podavljenim jedinkama, oslikana ožiljcima na tijelu kojega niti nemaš više. I takva se usuđuješ, i takva mi ždrijelo vadiš, prstima, kao notama, kao snažnim udarima vjetra, takva mi potapaš misli u smrt?! Ostaješ li […]
Continue reading …
Još samo jedna zloslutna misao a onda će još jedan deo njegovog tela početi da iščezava. Iz takve situacije se svakako neće izvući. Nestaje i nestaće poput sopstvene senke koja ga je davno napustila, kurvinski odlutavši nekim svojim mračnim trotoarima. Sve je počelo onog jutra kada se vratio iz grobljanske smene. Na stolu ga je, […]
Continue reading …
Bilo je to neko drugačije doba, novo, ali više nalik starom. Svet je izmenjao mnoge boje dok se sve nisu slile u jednolični sivi ton, a ljudi zaboravili čak i odjeke u sećanju nekadašnjih ideja obojenih u belo, crno, crveno, zeleno, plavo. Ostali su samo običaji čijeg se značenja više niko nije sećao, ali sa […]
Continue reading …
Stajao sam u redu kao i svi ostali. Ispred mene – grupa ljudi – skoro svi u odelima. Ne volim odela. Retko kad ih nosim, izuzev kada idem na svadbe. Nosio sam izlizane farmerke, izgužvanu košulju i stare patike. Sa moje leve strane nalazio se mostić, prelaz preko malog jezera u kojem su se kupali […]
Continue reading …
USISIVAČ Dok je usisavala stan, žena nije obraćala pažnju na to šta ostavlja za sobom. Tek kad je stala istresati vrećicu za prašinu primijetila je da otuda ispadaju tepisi, stolice, kreveti, regali, pregradni zidovi stana, šesnaesti sprat, a onda i cijela zgrada u kojoj stanuje. Kad su počeli da ispadaju gradovi, brda i doline, […]
Continue reading …
