Home » Archives by category » poezija
Č E K A J U Ć I ,,I da više nikada ni reč ne napiše…” Čuvši taj cement-kompliment Dođe ti da se ubiješ Ali to ne činiš Već čekaš Godoa Dok sediš na crnom mermeru od humora Čekajući dan da se nebesa otvore Čekajući noć koja se ne nazire S U […]
14. јануара 2020.Read More
Сунчане задушнице Октобар, јесењи април; Месец сунчаних задушница. Обилат плачем и безнадним Ишчекивањима. У руху мог трошног тела, Нека сила, неки лахор, довукла ме к теби. Каква срећа! Уста певају боље од срца, а оно је Згромљено Вечитом месечином. Воћњак обран, пуст и нежан, Малаксале љупкости Над ружама зимским. […]
Continue reading …
OČUVANjE DUŠE Prozor sa odrazom akvarela u sebi, bio je uteha,blaženstvo i šapat putokazima na kojima sam u treptajima svanuća i beskrajima dna noći snevala svoje košmare borbi dobra i zla svetla i tame i nespokojno brodila putevima duše koju očuvah. MOJ GRAD Sećanje na grad u umu zamagljeno gde lepote umetnosti, istine i pravde […]
Continue reading …
O NOVSKOJ (za V.V) Posebne osobe su uvjek mali ferali koji veoma neprimjetno osvetljavaju vašu dušu i njihova svijetlost je dar sa neba, Koja vas grije i nadahnjuje Srce tu svijetlost prepozna odmah u njoj I osjeti tu radost i bezbrižnost Tu bujicu čiste ljubavi koju pruža svakim danom sve više, A koja je […]
Continue reading …
Još nije vreme Tvoji koraci mirišu na novembarsku krv, na avgust i broj četrnaest. Njihovi otisci izbijali su po beogradskim pijacama i kiša je pretila da će probiti kosti mrtvog vojnika. Mi smo nastali iz plave vatre podzemlja. Potomci blata i drveća čija se kora maskira bojom patlidžana i kojima lice uvek poprimi oblik crnog […]
Continue reading …
Početak zime Antene naslućuju signale. Krljušt se ježi na krovovima. Prozori postaju akvarijumi u kojima rone senke. Trebalo bi izvući jorgan, skinuti prašnjavi čaršav sa rebra grejalice, od sebe sakriti kaiš, žilete, kutiju tableta za spavanje, jer sa radija javljaju, sneg će večeras padati preko čežnje i nesanice. Jedino su deca spremna […]
Continue reading …
Ruke su bele nezaštićene čaplje znam jednom mi neće trebati sav taj teret nepročitanih knjiga već samo lakoća onoga što mogu poneti sa sobom novčanik fotografije možda češalj biće sasvim dovoljni prezirem sažaljenje pokaži mi bar jednog ko je video suze u mojim očima bio sam mlad kada sam se uspavao u prvom […]
Continue reading …
DO PJESME Od mene ima mjesečev prah do neba, i svako ko čuje dubina zvuk i ko ih treba, umjesto riječi nek ima smiraj, umjesto usne cvijet. Od moje tuge daljina ima ljepotu smrti što puči, a kada pogledom prodire misao što muči, utrti trag davno danog podmuklo spava. I dira neznan rime […]
Continue reading …
#1 VRATITE SE ASTRONAUTI O, lijepa o, divna o, krasna o, Dosadna slobodo! Sleti leptir na partiture, sleti i savije crtovlje, i onda odleprša nazad u san ostavivši tamnom orkestru iza sebe rollercoaster, jer na krilima nema nove katastrofe, kao što nema ni u vuku, koji ode u lov u […]
Continue reading …
ЗЕМУНСКА НОЋ Данас су посрнули још неки На улици осјећам труљење морала Обузима ме ковитлац неисказаног мртвила У зјеницама пролазника одсликава се мазохистички приређена свечаност сопственог пада Лебде у ваздуху непроветрене идеје Задах туђих мисли надражује ми ноздрве Скупоцене маске на лицима јефтиних људи Безнадежни погледи и изгрижене усне напаћене жене Дотекло наслеђе провинцијализма […]
Continue reading …
