Risto Tripić: PESME
Ako te neko pita Ako te neko pita: „Da li Bog je stvaran?“ Dok u reci bistroj praćaka se šaran, Ti mu reci nežno, ponizan u sreći: Gledaj ribu druže, dokaz nema veći! Ako te neko pita: „Da li Bog mu treba?“ Dok mu snežić beli radost sipa s’ neba, Ti […]
OGLEDALO Izgubljeni smisao prostranstva i svetiteljski doživljeno i preživljenjo traženje sebe, kroz veru,red,kroz varku, u godišnjem dobu što blista, dobija putanju čarolije što zrači, u strepnji spasenja, prorokovanu iz ogledala Tarkovskog. MOLITVA Molitva kao početak svega dobrog, kao njegovo ishodište, sa kojom u traganju za spokojem jedrimo zvezdanom rukom vođeni, tražeći svoj put, noseći milost […]
Continue reading …PANIC ATTACK Od pluća se da napraviti deblo; Skupiti granje i gnojivo – iskopati Novu rupu, ako ima mjesta (rupe su već pune, treba plitko disati) Zadržati vodostaj dišnog kanala Hiperventilirajuća korita puštaju krv Treba strugati nogama o pod – reći naglas „Čujem“: kišu i još tri zvučna podražaja pa Miris trave i smeća, okus […]
Continue reading …
POSLEDNJA PESMA O JEDNOROGU Niz kamen suri srebrom curi krv unicornisa u krilu device on skuplja kapljice rose sa lotosa SERAFIMOVA JADIKOVKA Bestelesan kao misao U ponavljanju, zatočenik sam praznine. Od ostalih razlikujem se u broju krila. treći parjoš nikao nije. nikada leteti neću. MUNJA Žackava strela, nebo što […]
Continue reading …Nemanja Stanišić (1986, Kosovska Mitrovica). Pesme i priče su mu objavljene u zborniku „Autoportreti“ (koautor, Centar za Stvaralaštvo Mladih, Dom Omladine, 2006), kao i u časopisu „Urbis“.Objavio je zbirku poezije „Kuvar je naš čovek“ (BIKZ, 2008).Živi u Beogradu.
Continue reading …Č E K A J U Ć I ,,I da više nikada ni reč ne napiše…” Čuvši taj cement-kompliment Dođe ti da se ubiješ Ali to ne činiš Već čekaš Godoa Dok sediš na crnom mermeru od humora Čekajući dan da se nebesa otvore Čekajući noć koja se ne nazire S U […]
Continue reading …Сунчане задушнице Октобар, јесењи април; Месец сунчаних задушница. Обилат плачем и безнадним Ишчекивањима. У руху мог трошног тела, Нека сила, неки лахор, довукла ме к теби. Каква срећа! Уста певају боље од срца, а оно је Згромљено Вечитом месечином. Воћњак обран, пуст и нежан, Малаксале љупкости Над ружама зимским. […]
Continue reading …
OČUVANjE DUŠE Prozor sa odrazom akvarela u sebi, bio je uteha,blaženstvo i šapat putokazima na kojima sam u treptajima svanuća i beskrajima dna noći snevala svoje košmare borbi dobra i zla svetla i tame i nespokojno brodila putevima duše koju očuvah. MOJ GRAD Sećanje na grad u umu zamagljeno gde lepote umetnosti, istine i pravde […]
Continue reading …
