Home » Archives by category » poezija i proza

Još nije vreme, Marko Jović

Još nije vreme Tvoji koraci mirišu na novembarsku krv, na avgust i broj četrnaest. Njihovi otisci izbijali su po beogradskim pijacama i kiša je pretila da će probiti kosti mrtvog vojnika. Mi smo nastali iz plave vatre podzemlja. Potomci blata i drveća čija se kora maskira bojom patlidžana i kojima lice uvek poprimi oblik crnog […]

Tri pesme Vladana Krečkovića

No Comment

Početak zime   Antene naslućuju signale. Krljušt se ježi na krovovima. Prozori postaju akvarijumi u kojima rone senke.   Trebalo bi izvući jorgan, skinuti prašnjavi čaršav sa rebra grejalice, od sebe sakriti kaiš, žilete, kutiju tableta za spavanje, jer sa radija javljaju, sneg će večeras padati preko čežnje i nesanice.   Jedino su deca spremna […]

Continue reading …

Poezija, Hugo R. Hahar

No Comment

#1 VRATITE SE ASTRONAUTI   O, lijepa o, divna o, krasna o, Dosadna slobodo! Sleti leptir na partiture, sleti i savije crtovlje, i onda odleprša nazad u san                                                               ostavivši tamnom orkestru iza sebe rollercoaster, jer na krilima nema nove                                                          katastrofe, kao što nema ni u vuku, koji ode u lov u […]

Continue reading …

ЗЕМУНСКА   НОЋ   Данас су посрнули још неки На улици осјећам труљење морала Обузима ме ковитлац неисказаног мртвила У зјеницама пролазника одсликава се мазохистички приређена свечаност сопственог пада Лебде у ваздуху непроветрене идеје Задах туђих мисли надражује ми ноздрве Скупоцене маске на лицима јефтиних људи Безнадежни погледи и изгрижене усне напаћене жене Дотекло наслеђе провинцијализма […]

Continue reading …

Tri pesme, Marko Jović

No Comment

  Molitva mrtvom bogu   On je zaboravio kako kucaju podvodna srca. Njihovu krv što pulsira naglavačke i sliva se u okean. U okean čija so ne formira srce kad se nataloži uz koralni greben. U tom času, nebo se umorilo od svojih dlakavih sazvežđa i sav besmisao se sručio u dečakovu senku. Senku je […]

Continue reading …

RAPSODIJA NEMOG PUŽA   budi ona koju ne jurim uzalud da te ne budim sediš za klavirom s mojom glavom na kolenima samozašiva se i puni lekovima uz Šuberta zalivam cveće posle ćeš me upaljačem terati iz kućice da presečeno srce uzduž pokloni ti puž   PETKOM KAD PROĐU REVOLUCIJE   osetim te na suze […]

Continue reading …

Vojislav Vukomanović: ZAGRLJAJ ULICE

No Comment
Vojislav Vukomanović: ZAGRLJAJ ULICE

Nema naglog buđenja bez bola. Onaj osećaj, kada oči samo što ne iskoče. Bespomoćan sam. Vrištao bih, a ne mogu. I da mogu, niko me ne bi čuo. Bol u bubrezima, bol u utrobi, i tako već danima. Ne treba mi budilnik. Oštro cepanje u telu od kojeg ne znam da li mi se povraća […]

Continue reading …

Vojislav Vukomanović: ROBIN HUD

No Comment
Vojislav Vukomanović: ROBIN HUD

Na stolu plavkasta novčanica, malo izgužvana. Hiljadu dinara. Na njoj slika žene čija je kosa uvezana u maramu. Stara novčanica, baš stara. U levom ćošku joj je parče prilepljeno selotejpom. Tata je promrmljao sebi u bradu da je to sve što nam je ostalo. Mislio je da nisam u blizini. Okrenuo se i video me […]

Continue reading …

Pesme, Goran Krapić

No Comment

PLIVAČ   Stil odabrati plivač može – hoće li protiv struje ili u obilju.   Kao sjekira plivam do tajni i gajim iluzije.     NA RUBU DANA   Sazrio za nedohvatan sam časak na rubu dlana onoga, kad me nije bilo, oceana.   Nedohvatan?   Umio kroz meke sam neke teke u gore i […]

Continue reading …

Junske pesme, Uma Vid

No Comment

BORHES I JA pada kiša, da je Borges živ i ovde, izvela bih ga napolje i rekla bih mu – evo ti čoveče, nema kišobrana, ima kiše. u ‘Trenucima’ se kaješ, dakle namokri se, pokisni. Oh!   (16.jun 2013)     JUN, 1   šesnaestog juna dvehiljadetrinaeste godine isto je padala kiša kao i danas […]

Continue reading …
Page 1 of 48123Next ›Last »