Home » Archives by category » poezija i proza
Vojislav Vukomanović: RENT-A-KARA

Vojislav Vukomanović: RENT-A-KARA

Lagano sam se protegao u krevetu. Roletne su spuštene do pola. Sunce stidljivo obasjava polovinu sobe. Ne znam koliko je sati. Sigurno je prošlo podne. Pokušavam da ustanem nečujno. Ona spava. Nemam ništa na sebi. Nema ni ona. Povukao sam nehotice čaršav i otkrio je do pola. Na sreću, nije se probudila. Ne znam koliko […]

. Neću da ti otvorim vrata iako zvoniš već treći put ruke su mi se pretvorile u krošnje i mogu da zagrlim ceo svet želim da zagrlim ceo svet nas univerzum stalno kažnjava neću da otvorim vrata nisi mi potreban a i osećam logoreju kako kulja u meni i neću da te nazovem imenom koje […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: BOLJE…

   Ima dana kad imam taj pokeraški izraz lica, odgovor na svako pitanje, i pitanje na svako pitanje. Da li sam samo rame za jebanje, raznim studentkinjama, pohotnim gospođama, ružnim, a dobro građenim odbojkašicama, druga šansa ženama mojih godina pred razvodom u koju ni same ne veruju? Uvek imaj u šteku crnu čokoladu i malo […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: Ne mogu ga gledati ovakvog

        „Sve u životu treba prihvatiti za normalno“ – rekao je moj izabrani lekar, a onda mi produžio lažno bolovanje za još 2 nedelje, i podsetio me na sutrašnje okupljanje u birtiji povodom proslave njegovog razvoda braka. Sa druge strane, moja žena je kao najbolji radnik firme dobila na poklon seminar sa dočekom nove godine […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: PRIČE

JASTUK    Previše kurvi je spavalo na mom jastuku. Zato i teško zaspim. Posmatram ih često, kako tako lako utonu u san, bez meškoljenja, okretanja, kao kada radnik sa mešalice popije pivo nakon naporne šljake i nasloni se na fosnu. One mirno spavaju na perju okupanom krvlju nevinih gusaka. Previše puta u životu su krvarile. […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: TAKO MALO

       Dođu tako dani kada legnem i probudim se, a napolju je i dalje mrak. Skočni zglob mi je otečen, iako sam zadnji basket odigrao u srednjoj. Go, ispred ogledala, posmatram svoje telo, i baš u tom trenutku, na pamet mi pada emisija sa Diskaverija o anatomiji, i podatak, da kurac raste do 25 godine. […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: NIMALO

Poverenje se teško zaslužuje. Ali i lako poklanja. U bescenje ga daju oni koji nemaju ništa drugo. Švorc sam. Sedim za stolom. Oko vrata mi je vezan njen šal. Drži ga jednom rukom dok joj druga ruka služi kao potpora da joj glava ne padne na sto. Ličim na kera. Džukelu. Ona plače. Udaje se […]

Continue reading …
Vesna Kovačević – Sokolović: PESME

OSEĆANjA Sećanja na vitkost i nežnost breze, u misli oprezno poniru u želje za iskazanim i neiskazanim treptajima sunčevih zraka, koje odgoneći tamu iskonsku, strahove i zebnje preobličuju u svetlošću obojena osećanja spokoja,stida i radosne tuge. KA CILjU Pronalaziti cilj po sluhu ,po ehu po pupoljku ranom, ne znači zatvaranje dlanova nad istim, već je […]

Continue reading …
Vojislav Vukomanović: DOBRO

Dobro je kada nešto znaš da radiš dobro. Voziš auto, kamion, lepiš pločice, ili da staviš dva prsta u usta i zvizneš da se zatrese cela ulica. Nije to mala stvar. Ili da pimpuješ loptu do 100, znaš sve timove finske druge lige, da izvadiš krpelja psu koji mu se zavukao pored oka. Dobro je […]

Continue reading …
Dragan Pavlović: Legenda o Markovim stenama

Nekada davno, u Novom Pazaru, živeo je spahija, koji je kontrolisao ceo pazarski kraj i ubirao veliki harač od siromašnog stanovništva. Prirodno, živeo je u velikom izobiju. Jednoga dana, u obližnjem selu, rodio se Marko. Pored četvoro braće i još toliko sestara, bio je najmlađe dete u siromašnoj porodici. Rastao je posmatrajući do zuba naoružane […]

Continue reading …
Page 1 of 50123Next ›Last »