Годину дана за једну ноћ   Обасјани чекањем продиремо кроз темеље. Обрасли ћутањем освајамо зидове постојања. Научио си ходати само једног дана својом сенком. Учаурен у песку, седећи на старом лустеру који умире на тлу. Везујеш свој длан за око. Пишеш по стаклу осмехом. Живиш непостојањем. Видиш њене очи. Миришеш прстима тренутак. Кроз плафон продире […]

žarenje u odsustvu jezika   noć je izmilila sa namjerom stezanja vrata noć je prevarena i zarobljena u funkciji plašta junački plašt nameće svrhu pojavnim oblicima unutar toga stakalca nalazi se mnogo zrenja i dozrelosti odrazi otvaraju mogućnost neizravnog pogleda mogućnost neizravnog pogleda nameće se kao važna i pomalja se iznad vijorenja plašta tako stvaramo […]