Bitno je da paradajz nije završio u votki – Sonja Jankov

Filed under: broj 01 - april 2012,poezija,poezija i proza |

Premorenost: Voz

 

paradajz rodio baš između dve šine

avion se baca u ljuljašku od nosača mosta na Adi

zgrada se smanjuje u kockicu leda i talasa li se talasa

u čaši votke koju reklamira na svojoj fasadi

kuće puze po prozorima kupea

paradajz otpada, kotrlja se po koloseku, balansira

avion se premešta na most da ispruži leđa

pruža ruku za čašom hladne votke

ne isteže se dodatno do nje

njegovim krilima galebovi odleću u istom pravcu u kom i voz

postaju rode koje raznose puzeće kuće u pelenama

 

paradajz uskače u voz

švercuje se u čipsu sa aromom kečapa

avionu spala leva noga sa kreveta i prsti upadaju u vodu

sanja da je to prednja leva koja drži hladnu čašu

kuće čuju šuškanje čipsa i sve okreću glavu

 

uporno šuškanje

šklambrcanje

kliktanje

tipkanje

papkarenje

ždronckanje

u prostoru bez tr(a)gova

budi te

iako si stigao kući kasnije od ijednog voza

i samo sa leve noge izuo čarapu

koja je odletela u nepoznatom pravcu

 

bitno je da paradajz nije završio u votki

 

 

Premorenost: Soba

 

okolne zgrade se ešerovski smeštaju na police

one plitke na zidu

svaka traži bolje mesto za svoje prozore

za svoje terase

komešaju se

guraju

lome

penju jedna preko druge

listaju knjige

otklanjaju prašinu

ne primećuju paučinu

mere pravilnost svojih uglova pomoću papira A4 formata

pružaju stepenice ribicama u akvarijumu

otvaraju im ulazna vrata

gromobranom pipnu tastaturu na stolu

ne uspevaju da otvore fioke

ne pune ih belom tehnikom

smeštaju olovke po terasi

kotrljaju se o njih

kače podsetnik o štrik

skrivaju telefon na tavan

luftiraju mi imenik

neizmirene račune skrivaju u mrak podruma

da mi ne padne mrak na oči kad ih vidim

ređaju sve vodovodne cevi na sto

sklapaju ih

prave skele od njih

za kule od karata

 

radijatore mi stavljaju pod jastuk

i gase svoja svetla

 
 

Premorenost: Kupatilo

 

iznosim lavabo i kadu

do prozora na petom spratu

guram ih napolje

ne padaju

ne razbijaju se

samo se izdužuju do trotoara

i vodopad pada

dok ne zavrnem slavinu

onda rastegnem konopac

od jedne slavine do druge

naređam peškire po njemu da bude mekše

i krenem

sa naručjem punim keramičkih pločica

koje će da se bele umesto mog osmeha

ispod mene metalne bandere uz autoput

sneg sa drveća se pretvara u penu iz kade

vreme fenira crvenilo semafora dok ne pozeleni

a meni ne treba

ni semafor

ni pažnja da ne okliznem

ni zavesa oko tuš kabine

na polovini puta iz kade

odlučujem da se vratim

ponovo otkrijem toplu vodu

i isperem češalj

a napolju neka ostane

na visini petospratnice

lavabo u kom će da plivaju

ptice upecane konopcem

ptice od belih peškira

 
Sonja JankovSonja Jankov je rođena 1985. godine u Novom Sadu. Dobitnica je stipendiranog boravka na Karlovom univerzitetu u Pragu za 2008/09. školsku godinu. Izlagala je na više kolektivnih izložbi, uključujući propratnu izložbu Endija Vorhola 2006. godine i Noć muzeja 2009. Objavila je zbirku poezije Impresionistički kadrovi u ediciji Prva knjiga Matice srpske 2008. Eseje o teoriji i susretima vizuelnih umetnosti i književnosti prezentovala je zahvaljujući skupovima mladih Slavista u Zagrebu i Beču. Ilustrovala Tragove duše, zbornik radova članova Savezа književnika u otadžbini i rasejanju, 2007. godine.

4 Responses to Bitno je da paradajz nije završio u votki – Sonja Jankov