Bitno je da paradajz nije završio u votki – Sonja Jankov
Premorenost: Voz
paradajz rodio baš između dve šine
avion se baca u ljuljašku od nosača mosta na Adi
zgrada se smanjuje u kockicu leda i talasa li se talasa
u čaši votke koju reklamira na svojoj fasadi
kuće puze po prozorima kupea
paradajz otpada, kotrlja se po koloseku, balansira
avion se premešta na most da ispruži leđa
pruža ruku za čašom hladne votke
ne isteže se dodatno do nje
njegovim krilima galebovi odleću u istom pravcu u kom i voz
postaju rode koje raznose puzeće kuće u pelenama
paradajz uskače u voz
švercuje se u čipsu sa aromom kečapa
avionu spala leva noga sa kreveta i prsti upadaju u vodu
sanja da je to prednja leva koja drži hladnu čašu
kuće čuju šuškanje čipsa i sve okreću glavu
uporno šuškanje
šklambrcanje
kliktanje
tipkanje
papkarenje
ždronckanje
u prostoru bez tr(a)gova
budi te
iako si stigao kući kasnije od ijednog voza
i samo sa leve noge izuo čarapu
koja je odletela u nepoznatom pravcu
bitno je da paradajz nije završio u votki
Premorenost: Soba
okolne zgrade se ešerovski smeštaju na police
one plitke na zidu
svaka traži bolje mesto za svoje prozore
za svoje terase
komešaju se
guraju
lome
penju jedna preko druge
listaju knjige
otklanjaju prašinu
ne primećuju paučinu
mere pravilnost svojih uglova pomoću papira A4 formata
pružaju stepenice ribicama u akvarijumu
otvaraju im ulazna vrata
gromobranom pipnu tastaturu na stolu
ne uspevaju da otvore fioke
ne pune ih belom tehnikom
smeštaju olovke po terasi
kotrljaju se o njih
kače podsetnik o štrik
skrivaju telefon na tavan
luftiraju mi imenik
neizmirene račune skrivaju u mrak podruma
da mi ne padne mrak na oči kad ih vidim
ređaju sve vodovodne cevi na sto
sklapaju ih
prave skele od njih
za kule od karata
radijatore mi stavljaju pod jastuk
i gase svoja svetla
Premorenost: Kupatilo
iznosim lavabo i kadu
do prozora na petom spratu
guram ih napolje
ne padaju
ne razbijaju se
samo se izdužuju do trotoara
i vodopad pada
dok ne zavrnem slavinu
onda rastegnem konopac
od jedne slavine do druge
naređam peškire po njemu da bude mekše
i krenem
sa naručjem punim keramičkih pločica
koje će da se bele umesto mog osmeha
ispod mene metalne bandere uz autoput
sneg sa drveća se pretvara u penu iz kade
vreme fenira crvenilo semafora dok ne pozeleni
a meni ne treba
ni semafor
ni pažnja da ne okliznem
ni zavesa oko tuš kabine
na polovini puta iz kade
odlučujem da se vratim
ponovo otkrijem toplu vodu
i isperem češalj
a napolju neka ostane
na visini petospratnice
lavabo u kom će da plivaju
ptice upecane konopcem
ptice od belih peškira
Sonja Jankov je rođena 1985. godine u Novom Sadu. Dobitnica je stipendiranog boravka na Karlovom univerzitetu u Pragu za 2008/09. školsku godinu. Izlagala je na više kolektivnih izložbi, uključujući propratnu izložbu Endija Vorhola 2006. godine i Noć muzeja 2009. Objavila je zbirku poezije Impresionistički kadrovi u ediciji Prva knjiga Matice srpske 2008. Eseje o teoriji i susretima vizuelnih umetnosti i književnosti prezentovala je zahvaljujući skupovima mladih Slavista u Zagrebu i Beču. Ilustrovala Tragove duše, zbornik radova članova Savezа književnika u otadžbini i rasejanju, 2007. godine.
Related Posts via Categories
4 Responses to Bitno je da paradajz nije završio u votki – Sonja Jankov