Beskućnici nisu učestvovali ni u jednoj revoluciji – Ivana Maksić

Filed under: broj 01 - april 2012,poezija,poezija i proza |

 

Ubistvo br. 1
(biblioteka, Srbija)

Dobar dan, došao sam da Vas zakoljem.
Kada pomislim na to koliko se izdvaja za Vaše knjige, prevrne mi se želudac.
Rešio sam danas da to više neću uspevati da podnosim.
Znate li zašto na Vašim književnim večerima nema ljudi?
Zato, gospodine, što one za njih nisu ni predviđene.
Ja sam to shvatio, shvatio sam.
Ja, koji sam rasprodao svoju biblioteku:
Jedan i po hleb po knjizi.
Mogao sam isto tako dati svoju guzicu, svoj čmar za taj isti hleb.
Smrzavao sam se na betonu sa svojim knjigama.
Moja je ćerka umirala od leukemije.
Od nekog se mora početi.

 

Ubistvo br. 2
(književno veče, Srbija)

(dva književnika sede za stolom raskopčanih košulja i dolivaju vino. govori se o uspehu poslednjeg romana proslavljenog pisca, dobitnika prestižne NIN-ove nagrade; kamere su uprte u njihova svetačka lica, fotoreporteri škljocaju; ima više kamera i fotoaparata od ljudi u publici. to je zato što je najvažnije imati neoborivi dokaz da se književno veče održalo, postaviti album fotografija sa te večeri; komentarisati sa prijateljima, tagovati sebe i osobe do sebe.)

Revolucija se dešava pokoljem istih.
Ne kolju se dva različita sloja ljudi:
crni i beli, buržuji i proleteri, proleteri i beskućnici.
Primetiti: beskućnici nisu učestvovali
ni u jednoj revoluciji. Slično važi
i za bibliotekare.
Ušla je devojka i raznela prisutne.
(sebe, zakonom fizike, nije uspela da izuzme).

Prema kasnijim nagađanjima
: razlozi su bili lične prirode.
Naime, devojka je volela knjige ali nije mogla da ih čita.
Nije imala vremena.
To nije bilo ubistvo iz nehata.
To je bio početak revolucije.

 

Skup pesnika (u Srbiji)

Mi smo margina, to znači da smo avangarda,
Multimedijalna mašina, ja-pa-ja klanica (Kurt Vonegat
Da je znao – književna povest bi bila drugačija)

Objaviti knjigu poezije je teško,
Stoga – tragično.
Objaviti knjigu poezije je teško,
Nenormalno teško,
Čuješ li ovo, čoveče na skelama!

(i svaki pesnik smatra da je poredak pravi. Jer svako ima pravo na izbor: on bira da bude pesnik, radnik – bezuvjetno – radnik. radnik nije moja tema. moja tema je weltschmerz. radnik nije moja ciljna grupa – radnici ne posećuju moje književne večeri – u krajnjoj instanci oni nisu niti kulturni; da bi radnik razumeo moju poeziju, morao bi početi da bira, dati otkaz, posvetiti se književnoj teoriji.)

Ja sam pesnik, po tome sam i interesantan (Majakovski))

Taj skup je jedan krug.
Tangenta kruga je nebitna.
Tetiva kružnog luka je uvek ista.

Koliko ima festivala poezije?
Koliko ima pesnika?
O, pesnika za pesničenje!
Pesnika performera!
Pesnika slemera!

O, upucaj se pesniče,
Upucaj svoju nerođenu ženu i razdevičenu decu,
A onda upucaj i sebe,
Amin.

 

Pesma o klasnom prijatelju (u Srbiji)

Ali ja ne vidim tu vašu slobodu
Ne osećam je, ne prepoznajem
Kažete da je ona i moja
Kažete da je i izbor moj
Pa ipak, ja ne biram ovako
Ja ne biram ovo
Ništavilo
Ali verujem da ta sloboda jeste vaša
Vaša sloboda kojom nam kopate oči
A potom nas bacate u jame
Jame pune slobode
Jame pune izbora
Jame u kojima odjekuje
„Mi smo slobodni ljudi“
„Ljudi s pravom na izbor“
Kažete da je reč moja
polažem pravo na nju
ali da bi reč bila moja
ona mora biti izglobljena
nepripadajuća vašem jeziku
vašem jeziku slobode
jeziku pesama o slobodi,
jednakosti, pravu na izbor,
izboru kao nečem
neupitno neotuđivom.

 

null

Ivana Maksić (1984.), diplomirani master filolog (engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.) Objavila je poemu O telo tvori me (Matica srpska, 2011.) i knjigu poezskih zapisa – Hromatoskop (Jurodiva knjižara, 2011.) Piše poeziju i kratku prozu. Prevodi sa engleskog jezika. Bavi se slikarstvom i performansom. Objavljuje u periodici u štampanom i elektronskom obliku.

6 Responses to Beskućnici nisu učestvovali ni u jednoj revoluciji – Ivana Maksić