Batinama do raja

Filed under: afirmator,broj 05 - avgust 2012,društvo |

Piše: Vladimir Bulatović

Branislav Peranović, bivši upravnik centra Crna Reka, osumnjičen je da je ubio udarcem šipkom u glavu Nebojšu Zarupca, štićenika Centra za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici kod Loznice.

Nakon što je, pre par godina, u javnost „procureo“ snimak batinanja u prostorijama centra Crna Reka, bivši upravnik tog doma, a sada glavnoosumnjičeni za ubistvo, izjavio je da se lečenje zavisnika u toj ustanovi zasniva na religioznosti. On je isticao da od ukupnog broja bolesnika koji bi ostali u centru (čitaj: koji ne bi pobegli!) više od 90 procenata bi bilo izlečeno na kraju. Kažnjavanje batinama po njemu nije nasilan već legitiman čin kome se niko od štićenika tog centra nije javno protivio. Roditelji štićenika potpisivali su saglasnost da njihova deca mogu biti batinana ukoliko to odgovorni u centru procene da je neophodno. Branislav Peranović izjavio je da njihove metode daju odlične rezultate, da on i njegovi zapolseni daju sve od sebe da pomognu zavisnicima od droga kao i da svi oni zajedno žive u centru za odvikavanje od droga kao jedna velika porodica.

Nakon što je smenjen sa mesta upravnika centra za odvikavanje od droga Crna Reka, sveštenik SPC Branislav Peranović (SPC ga još nije raščinila!) postao je upravnik drugog centra za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici. „Nikad nisam prestao da se bavim spasavanjem duša onih koji su na svom životnom putu posrnuli.“ (izvor: B92), kazao je Peranović.

I danas, baš kao i pre par godina, mnogo se diskutuje o načinu na koji su tretirani i lečeni zavisnici od droga u centru Crna Reka. Mnogi se zgražavaju nad tim. Nažalost mnogo je i ljudi koji opravdavaju upotrebu nasilja u lečenju zavisnika od droga.

Svoj lični stav o neophodnosti kažnjavanja uopšte izrazio bih mišlju Džona Loka. On je kazao: „Zakoni nemaju moć bez kazni, a kazne su u ovom slučaju apsolutno neprikladne jer nisu odgovarajući način da ubedimo nečiji duh.“

Način na koji je sprovođeno lečenje zavisnika od droge u centru Crna Reka za svaku je osudu. Ubistvo štićenika u centru za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici izaziva u svakom normalnom čoveku duboku žalost. Međutim, ni žaljenje ni osuda ne mogu praktično pomoći zavisnicima od droga.

Vratio bih se na tvrdnju Branislava Peranovića da su u centru za odvikavanje od droge Crna Reka svi bili kao jedna velika porodica.

Porodica jeste stub svakog društva. Lišen ljubavi i razumevanja svoje porodice čovek gubi samopoštovanje i samopouzdanje. Najčešće zato poseže za raznim vrstama opijata. To znam po mnogim ljudima (neke poznajem i lično) koji su ušli u pakao droge.

Gotovi svi roditelji dece koja su se nalazila ili se nalaze na lečenju u centru za odvikavanje od droga Crna Reka, kazali su da su zadovoljni kako je osoblje tog centra lečilo njihovu decu. Svi od reda potvrdili su da je „terapija lopatanjem“ (čitaj: „ubijanje boga“ u njihovoj deci) poželjna i neophodna u izlečenju zavisnika. Takođe, mnogi štićenici centra Crna Reka kazali su da su veoma zadovoljni načinom na koji se sa njima postupa u centru i da su zaslužili da budu batinani. Zar nisu tako mislili upravo zato jer nemaju dovoljno samopoštovanja?

Najporaznije jeste to što je u bezumlju odgovorne ljude pomenutog centra za odvikavanje od droga vodila (svesno ili nesvesno) upravo ta činjenica da su zavisnici od droga ljudi sa izrazitim nedostatkom samopoštovanja. Kakvi su to ljudi koji pomažu drugim ljudima nasiljem nad njima?!

I sad, nakon smrti Nebojše Z. pitam sve one koji podržavaju nasilne metode u lečenju zavisnika od droga, da li zaista misle da se čovekovo samopoštovanje i samopouzdanje jačaju batinanjem i koliko dugo i uporno treba da bude batinan jedan zavisnik od droga da bi postao zdrav i srećan član ljudske zajednice? Da li je ubistvo Nebojše Zarupca njihov odgovor?!