ASANŽ, EKVADOR I BEZUBI BRITANSKI LAV Piše: Aleksandar Novaković

Filed under: afirmator,broj 05 - avgust 2012,društvo |

Najveći saveznik USA aka UK krenuo je u bespoštednu poteru za Džulijanom Asanžom iz čuvenog Wikileaksa. Da rezimiramo: Asanž, čovek koji je preuzeo na sebe glavnu odgovornost za bujicu „top secret“ informacija koje su otkrivene svetskoj javnosti,  optužen je, gle čuda, odmah potom, za seksualni napad u Švedskoj. I, gle, Svetski Policajac je poslao Britance da ga ukebaju po starom receptu Marselusa Valasa iz „Pulp Fiction“: „Ne zanima me gde je zbrisao. Ako pobegne u prokletu Indokinu hoću da ga čekate u pirinčanom polju s naperenim snajperom.“ Naravno, „ukebavanje“ je  isključeno. U pitanju je „civilizovana“ potera, s medijskom prozivkom i stavljanjem  lisica, pozivanjem na zakon i pravdu. Možda grešim ali, ne čini li vam se da se, svaki put kad se neko pobuni protiv sistema,  ispostavi da je pomenuti ludak, seksualni manijak, narkoman ili, barem, voli da nosi ženske ’aljine i nabacuje se prolaznicima uz „Hello, sailor!“? Da li postoji ijedan normalan čovek koji ne voli Novi Svetski Poredak (NSP) ? Sudeći po kontrolisanim medijima – to je isključeno.

A šta za to vreme radi kabinetska levica, naročito kod nas? Okej, tu i tamo poneki članak ali je skepsa veća od nade, da parafraziram jednog od „likova s vizijom“. Moj drugar, ono što ja nazivam salonskim anarhistom reče mi: „Sve je to podmetanje. Oni nas zasipaju tonom informacija. Izmišljaju kojekakve Anonimuse. Asanž je njihov čovek. Kao i svi drugi. I Čomski. I Žižek. I „Occupy Wall Street“.“ Okej, kažem ja, uzmimo da je tvoja sumanuta teza tačna, da se niko ISKRENO ne opire tim korporativno – militarističkim gadovima,  šta onda da radimo? „Apsolutno ništa. Ćutimo i čekajmo da se uruše. Ako ne obraćamo pažnju na njih mi im, automatski, skraćujemo vladavinu. Svaka medijska akcija ih podmlađuje. Nek’ ostare i crknu“ Fino, fino, ta priča s pasivnim otporom je zanimljiva, naročito u ovim pasivnim krajevima gde se, ionako, ništa ne miče. Jednom rečju, takva strategija u Srbiji – no pasaran! A i drugde, bogami.

KAKO PREŽIVETI PATRIOT ACT

Aman, ako umuknemo oteće nam i ono malo formalnih sloboda koje imamo. Borićemo se goloruki a to ne završava dobro. David jeste sredio Golijata ali je barem imao praćku.  Šta su oni silni zakoni napravljeni u brojnim zemljama sveta po uzoru na američki Patriot Act, šta je Guantanamo, šta je cenzura interneta, šta je prisluškivanje mobilnih telefona, čačkanje po inboxima i, na kraju krajeva, koja je prava funkcija Busplus kartica? Zašto nekog, kog đavola, zanima šta ja u ovom ili onom trenutku radim i gde se nalazim?  I zašto, s druge strane, postoji toliko „top secret“ dokumenata o svemu  i svačemu, pokvarenih malih beležaka punih voajerskih anegdota? Gde je ta tzv. demokratska transparentnost NSP –a ? Slučaj Asanž je bitan ne toliko zbog jadnih sitnopolitičkih interesa upetljanih svetskih sila i njihove povrećene sujete i mita o nepovredivosti koliko iz razloga koji su fundamentalni za dalju budućnost odnosa ljudi prema svojoj ličnoj slobodi:

–        Za razliku od ljudi koji plasiraju neistine i nikad ne odgovaraju Asanža jure jer je saopštio istinu

–        Za razliku od medijskih dilova i sitnih pregovora da bi se diskreditovala druga strana, Asanžova Vikiliks – ekipa je, u suštini, uperila prst u sve redom. Dobili smo napad na sve vodeće svetske političare, ni po babu ni po stričevima. Zbog toga je Asanž toliko i progonjen i njegov slučaj pokazuje šta se dogodi čoveku koji uspe da se zameri svima u „slobodnom svetu“

–        Ovaj slučaj pokazuje gde se zapravo nalaze današnje sile. Svet u kojem živimo neodoljivo liči na orvelovski s tim što u „1984“ nema foliranata koji se oslanjaju na potrošačko društvo

–        Sloboda informacije je obična laž. Samo frizirana informacija je dobra informacija. I to svi znamo. Ali je glupo to reći javno  i pozvati nekog na odgovornost. Pusti ljude da spavaju!

–        Sila je sila a država je samo parčence kopna čiji stanovnici mogu da mašu njihovom nacionalnom zastavicom do mile volje. Ako, primera radi, neki tamo Ekvador pomogne Asanžu zarežaće bezubi imperijalni britanski lav. Ko su, bre, oni i gde se nalaze na karti? A, Latinska Amerika. Nemaju „atomku“ i  gaje banane. Jel’ znaju oni da možemo da ih okupiramo kad hoćemo? Da? Pa, šta će uraditi da nam se odupru? Baciti grozdove banana i čekati da se okliznemo?

–        UK preti diplomatskim presedanom i upadom u ambasadu. Gde je sad poštovanje prava? Pravila međunarodne diplomatije?  OUN,  ko vam je pojeo jezik?

 

–        By the way, UK lideri imaju taštinu čiče od 80 leta koji mora sebi da se dokaže tako što će spavati s devojkom od 20 godina. Progutaj plavu pilulicu i ponavljaj sebi: „Još sam zgodan, još sam zgodan! Ma,da, sigurno ćeš je smuvati, frajeru!“ Ali, imperijalne egzibicije opadaju s godinama: slanjeimpresivne  flote deset hiljada milja daleko, u rat za  tri kamena ostrva blizu Južnog pola (Foklandi). Potom bacanje šačice vojnika u balkanske i centralnoazijske gudure ili bliskoistočne pustinje, whatever. Kad to ne upali sledi upad u ambasadu zemlje Trećeg Sveta. Mala je kvadratura, ne zahteva mnogo ljudi kao rat. Potom, još jevtinije dokazivanje snage –  lov na jednog čoveka. Očekujem da će u nekoj budućoj akciji UK politikusi tražiti nešto nepostojeće e da bi dokazali da su i dalje sila. Recimo, jednoroga s britanskog grba. Pokidao je lance koji ga vežu za englesku travicu i zbrisao. S obzirom da je jednorog simbol Škotske tražiće njegovo izručenje ili…. Ili će tenisera Endija Mareja proglasiti za Engleza? Šta?

Ej, lave, žulja me lanče!

–        Zašto se baš UK pača u jurnjavu oko Asanža? Zato što je CIA svima dosadila. Glupo je da te stalno mlati loš Svetski Policajac. Vreme je da te uhapsi dobri pandur i da ti, dok te čistim oxbridge engleskim ispituje o tvojoj devijantnoj prirodi, servira čaj s mlekom i keksiće. Kad se malo opustiš uslediće „plavi zec“ od Zlog Poručnika made in USA.

–        Hteli – ne hteli, moramo da se suočimo s brutalnoću današnje „demokratije“ i ovo je jedan od očiglednih primera. Tzv. „Slobodni svet“ ne može da opstane u budućnosti zbog toga što je „manje loš“. Potrebno je da  se iz korena promeni, kao politički sistem, kao društvo, kao civilizacija. I to važi, kako za UK  ili USA, tako i za ovo parčence Zemlje koje se zove Srbija.

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ