Anarhizam i nula – Jelica Kiso

Filed under: broj 05 - avgust 2012,društvo |

 

Mada zvuči krajnje neverovatno, u poslednje vreme se krećem između anarhizma i nule. Ideja da nešto napišem o anarhizmu javila se već pri prvoj poseti zgrade „Inex“ na Karaburmi, nedaleko od istočne obale Dunava u Beogradu. Zgrada je naseljena različitim strukturama ljudi, mahom umetnicima, vremenom je poprimila oblik uređenog prostora, u dvorištu se mogu videti ljubičice i suncokreti. Nakana i kadrost da nešto napišem na tu temu je usledila bez opoziva i odmah. Najpre sam osetila potrebu da podsetim na razvoj anarhizma, na različite teorije o fenomenu društvenog uređenja, pojedinca i slobode, kao i na one istorijske preokrete koji su, na ovaj ili onaj način, podsticali razvoj anarhizma ili mu se pak protivili.

S druge strane, pojam nule, koji sam naslutila u dubinama kontraverznog anarhizma, podgovorio je na neke moguće zajedničke odlike ove dve vrednosti. Osim toga, nulom sam se pozabavila u svojoj knjizi poezije „Crna sreća“, vrlo kratko, tek u kraju jedne pesme pod nazivom „Književna montaža“, a evo ovih dana kako je često i rado susrećem u zgradi „Inex-a“, dakako, u prikrivenoj formi. Reč je o sledećim stihovima: „Nula je apstraktna jedinica za potrebe analize, bez fizičke realizacije. / Nula je krug, cilindar, planeta, disk. / Nulte operacije su operacije identiteta, / jer je u njima završno stanje identično s početnim. / Nula je odsustvo i brisanje. / Ona niti dodaje niti oduzima, / ona služi pojavom da bi nešto isključila, a to nešto je nula. / Nula je i zatvoren broj. Da li je nula broj? / Nulitetna je, stavljena van snage. / Oznaka, samo je transfer za poimanje. / Crni putevi, grafi, oni što čine priču, tkivo…“

Izdvajanjem stihova – ona niti dodaje niti oduzima, ona služi pojavom da bi nešto isključila.. – moguće je izvršiti zamenu nule pojmom anarhizma i uvideti neverovatnu podudarnost.

Kao antidržavu Platonovoj državi Zenon je suprotstavio svoju slobodnu opštinu bez vlasti. U njoj je, prema Zenonovom konceptu, dominantan čovekov instinkt društvenosti kao prirodni deo ljudskog bića. Smatrao je da će doći vreme kada će ljudi živeti u zajednici „Kosmos“ u kojoj neće biti granica, zakona, sudova, hramova i novca.

Anarhizam se velikim delom služi pojmom nule, kao što se i saznanjima o nuli očvršćuje ideja anarhizma. Nula ima moć da uzdrma temelje logike, pošto je sestra bliznakinja beskonačnog. Jednako zbunjuje, pošto pripada najvećim pitanjima i nauke, i religije, tiče se ništavila i večnosti, nečeg neograničenog. Beskonačno, nula i pojam granične vrednosti su međusobno povezani. Aporijom Ahila i kornjače eksplicirana je nepopustljivost u dokazivanju beskonačnog. Za razliku od drugih, anarhizam nije konzistentna teorija, te se ona najpre vidi kao misao koja svoju teoriju i praksu usmerava na kritičko preispitivanje kako socijalističke, tako i buržoaske države, i uopšte društva. Slično Marksovom mišljenju da nema nauke i progresa bez „kritike svega postojećeg“. Međutim, Bakunjin odbacuje teoriju kada kaže “istinski socijalizam proističe iz instinkta samih narodnih masa“, kao da time ponavlja Zenonove reči. Veza sa socijalizmom je više nego očigledna, preobražaj anarhizma u radnički pokret obezbeđuje prvenstveno ekonomsku ravnopravnost. Potekla od grčke reči archon u značenju zajednice bez vladara, anarhizam zastupa doktrinu pojedinačne slobodno izražene volje. Dosledno anarhističkoj ideji, reč je o nejedinstvenom pokretu, razbijenom na mnoštvo grupa i grupica, neretko međusobno suprotstavljenih.

Prividna neuređenost anarhizma, po Prudonu, ipak nije tačna. Reč je o prirodnom redu nasuprot veštačkom, umetnutom. „Mada sam veliki pristalica reda, kaže Prudon, ja sam u punom smislu anarhista.“ Anarhističko nuliranje svakog uređenja i svake države, pa i najdemokratskije, počiva na principu da je svaka država despotija, kao i na ubeđenjenju da ne postoji vlast jednog čoveka nad drugim, dok je plemenitost anarhističkog nuliranja upravo u idealu o uzajamnoj solidarnosti, bratstvu i slobodi.

Može se reći da je nula, slično anarhizmu, „nulirala“ sve druge brojeve. Indijska kultura ne samo da je prihvatila nulu, nego ju je i transformisala, pretvarajući puki znak mesta u broj. Praznina je označena. Islam će od Indije preuzeti nulu, a Zapad će je naposletku preuzeti od islama. „Da li je čovek zaboravio da smo ga Mi stvorili iz ničega?“, navodi se u Kuranu. Iz nule. Iz haosa. Sama reč za nulu zero potiče od arapske modifikacije indijskog korena. Indijski naziv za nulu bio je sunya što znači ‘prazno’, dok je arapski sifr. Na Zapadu se koristi termin cifra, što je u engleskom jeziku obezbedilo još jedan naziv za nulu cipher. Na kraju su svi brojevi nazvani ciframa. Nula je vremenom počela da se prepoznaje i u prirodi, npr. kao apsolutna nula, u Ajnštajnovoj teoriji relativiteta nula je postala monstruozna crna rupa, fantomska gutačica, vakuum, jednom rečju, nula.

Anarhizam se često laički obeležava kao neobuzdan, isuviše divalj i poguban „sistem“ mogućeg društvenog uređenja, isto kao što se nula u društvu pejorativno konotira kao nešto beznačajno i ništavno (kaže se „nula od čoveka“). Ovakav stav je vremenom diskvalifikovao anarhizam, dok je status nule, začudo, ojačao. Uprkos odbacivanju i egzilu, nula je poražavala svoje protivnike (isključujući ih sopstvenom prirodom). Slična sudbina je anarhizam dovela gotovo do kraja, nada njene budućnosti se najviše ogleda u anarhosindikalnom pokretu u Rusiji. Borba protiv korporativnog fašizma anarhizmu je oduzela mogućnost revolucionarne borbe. Ernesto Če Gevara je možda poslednji revolucionar u Novom svetskom poretku, idol mlade generacije i modernog anarhizma, pa i modnog. Simbolom slobode, kojim se poslužio i sam Če Gevara putujući na motociklu širom Južne Amerike, poslužila se i nula. Nula je oblikovala ljudsko poimanje slobode, pojedinca, univerzuma, pa i boga.

Mada pripadaju različitim registrima, upravo tananost i održivost ideje da se anarhizam i nula međusobno konotiraju počiva u zamišljanju idelanog. Utopija aplicira nulom. Utopija je mesto koje ne postoji, ostrvo Tomasa Mora, projekcija ideje, neispunjena nula ili jednostavno nula, nepostojeća veličina, zamisao, mašta, sanjarenje.
Photo: Danijel Švinjski

tekst preuzet sa: Mostralife-a

Jelica Kiso