Aleksandar Pavlović, MEHANIČKI

Filed under: broj 16 - jul 2013,sf / horor |

upitnik„Da li postojiš?“, postavio sam mu pitanje koje mi se već nekoliko dana, možda i nedelja, vrzmalo po glavi.

„Molim?“, upitao je, pomalo iznenađeno.

„Da li postojiš? Mislim, stvarno? Ili si ovde, kao i svi drugi verovatno, samo da meni učiniš uslugu?“

„Hmm… Šta ti misliš?“, odgovorio je.

„Mislim da si ovde samo mehanički. Koliko znam, samo ja posedujem svest. Imam pravo da smatram da je ovo samo moja stvarnost i ničija više. Samo moj Univerzum. A za svakog čoveka na svetu postoji jedan Univerzum, jedna stvarnost u kojoj samo on postoji i gde smo svi mi samo mehanički delovi koji njemu čine uslugu. Eto, to mislim“, ponosno sam završio.

Gledao me je bledo.

„Nije li to previše komplikovano?“, upitao me je.

„Zavisi“, rekao sam.

„Od čega?“

„Od toga koliko sam raspoložen za tu ideju.“

„Shvatam. Vidimo se sutra.“

„Važi“, odgovorio sam.

 

Posle razgovora o tome gde su najbolje pljeskavice i da li je lepši E-mol ili D-dur, usledilo je pitanje:

„Da li postojiš?“

„Molim?“, upitao sam, iznenađen.

„Da li postojiš? Mislim, stvarno? Koliko znam, samo ja posedujem svest.“

Sa tim rečima koje su mi odzvanjale u glavi nisam više (ako sam ikada) znao ko sam.

 

Aleksandar Pavlović, rođen je 1995. godine u Smederevskoj Palanci. Živi u Velikoj Plani. Osnovnu školu završio je 2010. godine. Đak je trećeg razreda informatičkog smera gimnazije u Velikoj Plani. Osvojio je prvo i drugo mesto na literarnim konkursima za kratku priču koje je organizovao Centar za talente Požarevac.