AFORIZMI: Zgodna mačka je dobra riba

Filed under: 2015,afirmator,broj-38-maj-2015,satira |

Da bi se skinuo mrak nije neophodno stupiti u brak.

 

Dokaz da su bračni okovi napravljeni od plemenitih metala je burma.

 

Najveće bogatstvo je posledica sirotinjske zabave.

 

Čuvar seksualnih sloboda je kondom.

 

Vikend služi za izlete – pogotovo bračne.

 

Zgodna mačka je dobra riba.

 

Pre braka – rob želje. U braku – rob žene.

 

Pre braka nije mogao da se zasiti žena. U braku mu je i ta jedna presela.

 

Borba za prava žena je nastala nakon što je princeza poljubila žabu.

 

Zbog ženskih prava sve je manje pravih muškaraca.

 

Žena sa prošlošću često ima lepu budućnost.

 

Muškarci, nikad ne zaboravite da žene nikad ne zaboravljaju.

 

Posle momačke večeri dolazi duga, mračna noć.

 

U krevetu nikad ne idem do kraja, jer mogu da padnem sa njega.

 

Seksualni gastarbajter se u tuđem krevetu oseća kao kod kuće.

 

Život muškarca se odvija u tri faze: 1. Trčanje za ženama; 2. Trčanje za autobusom; 3. Trčanje za poštarom.

 

Ljubiša Spasojević

 

 

Svi pogledi su uprti u vođu.

On nam je trn u oku.

 

Vođa luta, a mi idemo za njim da se potpuno ne izgubi.

 

Biblioteka u mom gradu ima više članova nego pismenih ljudi, što je za svaku pohvalu.

 

Javnost je uznemirena.

Već danima ništa nije poskupelo.

 

Svaki građanin svoj paket mera vlade može podići u najbližem kontejneru.

 

Kontejneri su nelegalizovane narodne kuhinje.

 

Moja žena toliko dobro kuva,

da to već prelazi granicu dobrog ukusa.

 

Pokazali smo visok stepen podrške vođi

i niže od toga ne možemo da padnemo.

 

Crkva je odvojena od države,

a od nje je i Bog digao ruke!

 

Vođa se ne skida s televizije,

tako da je nama svaki dan Bogojavljenje.

 

Zdravo, žurim – reče puž.

 

Zoran T. Popović

 

 

Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već

stavila na  listu  čekanja.

 

Godišnjica Kosovske bitke biće proslavljena čim se

bitka završi.

 

Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da

smo znali strane  jezike.

 

Vešt komunista od dva crvena kartona napravi partijsku

knjižicu.

 

Poklanjaju nam kamile. Valjda zato što je veliki vođa

iza sebe ostavio pustinju.

 

Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na

privremenom radu u inostranstvu.

 

U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo

zatrovana.

 

Otkako gladuju, Srbi su siti svega.
Ovoliki neuspesi. Pa, to još nikome nije uspelo!
Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo

sami.

 

Bliski istok nam je, na žalost, sve bliži.
Srbi žele da žive u jednoj državi.

Švedskoj, recimo.
Razvili smo jedra. Još samo da nabavimo brod i more.
Naša zemlja sve više liči na zajednicu. Prvobitnu.
Evropo, ne možeš ti toliko da se ujediniš koliko mi

možemo da se razjedinimo.

 

Bili smo zemlja čuda: sad smo čudo.
U pravu ste, mada bi logičnije bilo da ste u zatvoru.
Nije tragično što smo u blatu do guše, već što smo

iskaljali nove opanke.

 

  Milovan Ilić – Minimaks