AFORIZMI: Slobodan Simić

Filed under: afirmator |

globalhunger

Jedem tri puta dnevno. Ja sam srednja klasa.

Srpski narod ne može više ni da radi ni da ratuje. Moraće u invalidsku penziju.

Hteli su Veliku Srbiju. Sad bi bilo kakvu.

On je veliki državnik. Samo mu je država mala.

Rođen sam u Srbiji. Od toga ću i da umrem.

Kad je kraljica dvorska luda, niko ne sme da se smeje.

Predsednik je potpisao kapitulaciju. Ali ćirilicom!

Ako je ovo majka Srbija, jadna nam majka.

Mi smo se opredelili za trajne vrednosti. Za smrt.

Narod je oduševljen mirom. Mnogo je kvalitetniji od onog pre rata.

Danas sve može da se kaže. Kazna je što se govori ovde.

Glad sam zavarao. Decu ne umem.

U 21. veku nas neće niko voditi. Biće dovoljna i zemljina teža.

Ne znam kud plovi naš brod, ali se vrlo teško diše na ovoj dubini.

Vlada nije zaboravila na svoja obećanja. Ali vi zaboravite!

Stani malo kafanski sviraču. Treba da sahranimo mrtve.

 

VOZI, MIŠKO!

Gutenbergova Galaksija, Beograd; Valjevska štamparija, Valjevo 1998.