5 pesama Eleonore Luthander

Filed under: afirmator,broj-23-februar-2014,poezija,poezija i proza |

NEZAPOSLENA

Moram da skinem
stari lak

Imam čitavu večnost
samo da lakiram
nokte

Zalazak sunca
na rukama
nebo na nogama

Lepe žene
ne rade

ČESMOVAČA
predlog za Nobelovu nagradu iz hemije i medicine 2014.

(Al)hemičari!
Ne treba meni zlato

Napravite mi običnu
golu vodu
ne tešku
već slatku

Kresnite kremen
o kamen
da voda
zaiskri

Neolitsku vatru
već imamao
i Sunce
da ispečemo jaja

Spojte već jednom to
O sa 2 N
da u pustinji

na asfaltu
kad ožednim
bukne oaza

KAMILAR

Juče si mi ukrao
usamljenost
ni od čega ne prezas
moćan si i bogat

Želim da me potpuno
razmaziš

Pošalji mi poruku
kamiljom poštom

Kamilar neka baci
šaku badema
o moj prozor

Kamilar sa osmehom
punim zlatnih zuba –
tvoja nagrada
za njegov trud

LEPA ŽENA OD 100 KILA

Nisam se dogodila

sinoć u Beogradu

ne piše u novinama

jer nisam umrla

gurnuta niz stepenice

Napukao je kamen

od moje tvrdoglavosti

razbijačica, kažu

Upozorena sam i pazim se

ne idem više na svadbu

s otrovnim psima

vozim se taksijem u Kotež

i u literaturu

ne varim kobasičarske nagrade

nisam mačka

da u kulturnoj redakciji

seku šape mojim pesmama

i odbrojavaju živote

9,8 , 7, 6,…

i onda šic, kao Branku

Miljkoviću joj majko

Zašto ne budeš malo

Šveđanka, pitaju?

Pasoš ne čini čoveka, alo

neću, ne mogu, nedam

naučio me djed s Čeva

uz par ćuški

da čuvam dijamante

među nogama

čuvaj Elo telo

 

GLAS OD MEDA

Razapeta selotejpom
između stubova
obezvređenog imena
kao luftwaffe
prelivam glas od meda
po toj ljudskoj izmaglici

U procepu nemoći
zagorela književna popara
zgužvani šešir
iščitava nebo

Mačka se popela
na orman
NE UME sama da siđe

Nema vatrogasaca
nema pomoći

Treba samo sesti
blizu vrata
pa niz stepenice
kod Baneta
spiskati članarinu
u „Klubu Književnika“

MOLIM JEDNO `LADNO
“LUTHANDER” pivo, BEZ “F”!

 

1476574_732391200134565_316833398_n

 

 

Eleonora Luthander je rođena 9. februara, 1954. godine u Kruševcu. U Beogradu je pošla u osnovnu skolu i završila Osmu beogradsku gimnaziju. Diplomirala je na Ekonomskim fakultetu u Beogradu. Udaje se za švedskog novinara Pera Luthandera 1975. godine sa kojim ima dvoje dece, dr Alexandru Luthander i mr Amadeusa Luthandera. Živela je u Budimpešti, Minhenu, Moskvi, na ostrvu Hvaru i Beogradu. Sada živi u Stokholmu.

Eleonora je napisala ukupno 30 knjiga poezije i pesničkih prevoda. Prevela je najvažnije savremene švedske pesnike na srpski, Kristinu Lugn, Bruna K. Ojera, Lukasa Modisona i Ulfa Lundela, kao i izbor iz haiku poezije Daga Hamarselda. Eleonora Luthander je zastupljena u Nobelovoj biblioteci sa svoje dve zbirke poezije na švedskom jeziku. Zastupljena je, izmedju ostalog i u antologiji ”Švedski haiku”. Prevela je pesme 186 srpskih pesnika na švedski jezik u tri toma antologije, “Poeziju će svi pisati”, prema stihu Branka Miljkovića. Bavi se estradnom poezijom i poetskim perfomansom. Pravi ikebanu od origami cvetova sa haikustihovima. Primila Zlatnu značku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije 2007. godine iz pesničke ruke Ljubivoja Ršumovića.

Izbor iz Eleonorine ljubavne poezije, ”Medovina” 2009. u izašao je u Crnoj Gori, a zatim i prevod Lundelove poezije i tekstova za muziku ”Vrijeme za ljubav”, kao i njena zbirka poezije ”Cmokva”, 2012. godine.

Eleonorin deda Petar se rodio na Čevu. U pripremi je njena nova zbirka haiku poezije na srpskom „Ela Čevska“, a 2014. godine objavila je knjigu ”Dubai haiku”.