3 pesme Borisa Bajića

Filed under: afirmator,broj-23-februar-2014,poezija,poezija i proza |

(daj ga ti)

 

Aristokratska ćud

Krv od mastila

Na krilatom konju pristiže iz daleka odnekud

Vitez kurtoazni i sara se obesčastila!

Kočijaš laje na bič

Ždrebica neukrotiva rže

Plaćeni stoke gonič

Opijen, srdito ga drže

Alkoholisane kratke iluzije!

Pismonoša je ulovio sokola

Snishodljivo gospodaru

Predao pismo

Kriptograf

Provalio

Poligraf

Sve je jasno i bjelodano

Sara je kurtizana

Vitez je otpadnik

Kočijaš je primitivni zlikovac

Ždrebica je buntovna

Gonič je pijani melanholik

Pismonoša je kukavica

Soko je (slobodoumni) heroj

Kriptograf je dešifrovana budala

Gospodar je pičketina!

 

 

Ulica Tršova 17

 

Pogled sa trećeg sprata

Ka zelenom, gimnazijskom,

Ka Čutinoj avliji,

Vininoj apoteci i cvjetnjaku,

Zabavištu i blatnjavom kanalu.

Starac sa cilindrom i šalom od kašmira

Šeta, podupirući se bijelim štapom.

Uživa duvan muštiklom, pod miškom mu Politika

I semafora dva bez boja svijetle.

Bandera i telefonska žica,

Ulaz Trepče br. 17,

Treći sprat lijevo.

Na terasi fotelja, uvele ljubičice

I babin fikus.

Miriše ljeto Tršovom

Armija na nebu pravi spokojan

Velelepan let.

Slijeću na krovove, jato kliče,

Posmatram njihov polet.

Galeb Džonatan Livingston,

Instruktor mladih pilota

Zove na predah.

Predvečerje.

Tršova se pali.

Gore stari televizori,

Počinje drugi dnevnik.

Na zelenom sjede mangupi Tršovčani,

Pogleduju, pa dobacuju prolaznicima.

Večernji korzo počinje.

Muzika jedne ulice,

Arija komšijskog ćeretanja,

Zalivanje i njegovanje kućnih biljaka,

A ispred sređivanje lipinih stabljika.

Pucketa zeleno lišće

Na dlanovima bezbrižnih dječaka,

Psi lutalice siti marširaju

Gordo defiluju i laju,

Mačke su pobjegle u svoje kontejnere,

Iza zgrade,

Garaže čuvaju svoje tajne.

Jedan se šofer nije vratio.

Otišao negdje daleko,

Našao sigurnije drumove.

Više ga nisam vidio.

Na četvrtom veselje, stigla prinova,

Fani pjeva na zelenom,

Starica zijeva na balkonu,

Ulični svirači obožavaju evergrin.

Sreća i Lale prosipaju nove fore, pridružuje im se i Luda Drot

I karneval može da počne.

Pogledaj nas ulice Tršova,

Više te volimo od 1. Decembra, Boška Buhe, Voja Đenisijevića,

Avalske i Glasinačke.

Ti si samo naša.

Vodiš svojim putokazima

I znakovima pored puta u svijet

Tršova, volim te Tršova.

 

 

Maloj slatkoj neznaki

 

Štetna si za vijuge,

Odvodiš u irealne svijetove,

Pomutiš um,

Baciš zalutale na krivi drum,

Da se pronađu

U tvom lavirintu,

Mračnom hodniku bez exita.

Okuješ u lance, zaključaš u katance,

Drhtim i pritisak skače

Od zadovoljstva iluzija

Sav treptim, ceptim.

Žar tvoj miluje mi usne,

Oči mi cakle, sve mi se vrti,

Vidim duplo.

Vidim drukčije.

Nekad ljepše, nekad slađe

Kad dotaknem dno tvoje naslade!

Opojni miris zažiže u njedrima.

Osjećam tvoje žiže.

Gorim, crvenim, skačem, lebdim

Kralj sam bez krune, apologeta hedonizma i heroj ulice.

Strujiš u krvi zelenoj,

Praviš spektar veći i od duginih boja, širiš horizonte, poboljšavaš duševni vid.

Imaginacija, senzacija, emanacija, racija!

Spiritus movens,

Vole te:

Obilić, Ovens, Verlen, Bodler, Po, Prever, Če, Maradona, Marli, Kusturica, Mladenović

I svi Nizozemci, Jamajčani, Kubanci, Avganistanci, Albanci, Indijanci. Boginja si Inka i Maja,

Starih Egipćana, drevnih Sumerana,

Imperatora, Grka i Rimljana,

Gladijatora, miroljubivih vojnika,

Omraženih hipika, djece duge.

Uživaju u Tebi, guše se i predusretljivo plaše.

Trude se, žargonski rečeno, ostadoše trudni

Da preteknu jahače apokalipse,

Da budu jači od američkih tomahavka,

Da budu glasniji od maga Pavarotija,

Da bidnu rasniji od Babakaja,

Da budu pametniji od Ajnštajna,

Da budu spretniji od Spajdermena,

Da budu srećniji od Taličnog Toma,

Da budu hrabriji od Ahileja,

Da budu jasniji od dana,

Da budu sjajniji od Sunca,

Da budu uporniji od Sizifa,

Da budu valjaniji, bez kamena spoticanja sve do vrha brda,

Da budu blaziraniji od Mersoa,

Da budu ljepši od Đakonde,

Da budu strašniji Kentaura,

Da budu mračniji od Hada,

Da budu mrzovoljniji od Mračajskog prote

Da budu…

Veće budale nego što jesu! Da dočekaju Godoa.

Nezgodno je kad se zaljubiš,

A jebeno kad počneš da spliffuješ.

 

1836926_10201370827182138_1909001088_o

 

Photo by Nikola Tadić

 

Biografija: Boris Bajić, niko i ništa iz poezije.