Pesme, Uroš Bojanović

Filed under: afirmator,broj-30-septembar-2014,poezija,poezija i proza |

Hodati

 

Mržnja zaglupljuje

Cinični komentari manično-depresivnog

Hodanje po poljima iza grada

Tek probuđenog

 

Mahnito išarani zidovi

Kriju da tvoja kćerka ne spada pod industriju duvana

Šta god ti mislila, toga

Nema na zajedničkim rastezanjima vulgarnog sna

 

Konačno će pasti i ramovi sa zidova

Kada već odavno nema vas

I hodati će roditelji po muljevima samo da vas nađu

 

Šta ste uradili mojoj kćerki

Šta ste to učinili

 

Nos te vara sa dimom toaleta

Ni kiosk nije za nju, starac

Kružni je pun otpadaka

 

Čekaš malo društva i nalaziš da uživamo

 

Da li ste

 

Vratili djevojkama noge, koljena

Da li ste im

Vratili oči moje lutke

Nema pogled u mene

 

Prljavi veš Bogorodice

Umrljana jastučnica krvlju iz nosa

 

Sa bombonama i sitnicama satnica

Volim te iznad svega

Pozdrav

 

 

***

 

Kod nje smo u stanu cijelu noć

Kada me zagrli s leđa

Prisloni svoj obraz uz moje rame

I govori, sotto voce :

 

Kako si jadan

Znaš li da su prošle dve godine

 

 

***

 

Svako ima svoju Džejn

Moja Džejn živi u

Australiji

Natuca engleski

Zeza je dijalekt

Ima dva oka, jedne usne

I trideset dva zuba

 

Smije se božanstveno

Nosi tortu na maturskoj

Fotografiji

Utapa se u čokoladi

Voli aceton i hidrogen

Oštri zube

Indijskim orahom

 

Mnogo pije

Tamo striktno kalvados

Ovdje

Prošek, malvaziju

Apokalipsa, Salvador

Bikini

Život pregurava

U Škodi

 

Sluša primitivnu muziku

Druži se sa domorodcima

Aboridžejn

Hua hua

Nue nue

Aj lav ju

Pliz, pliz meri ngagun

 

Kiša sipa

Preko oluka u njena usta

Džejn u jatu kerozina

Torbom tuče

Stjuardese

Odlazi da vidi

 

Svog bolešljivog biografa

 

ja na mostu, et

 

Uroš Bojanović, ima 22 godine, živi u Bosni. Objavljivao u ,,Zarezu“, ,,Temi“ i ,,Poljima“. Studira novinarstvo.