10 godina od poslednjeg velikog napada na Srbe na Kosovu

Filed under: afirmator,broj-24-mart-2014,sindikat |

beta, kosovoBeta, Tanjug. 17. 3. 2014 – Polaganjem cveća na mestima gde su pre deset godina iz snajperskog oružja ubijeni Borivoje Spasojević i Jana Tučev, čelnici opštine severna Kosovska Mitrovica, predstavnici boraca i porodica, podsetili su na stradanje Srba u martovskom pogromu 2004. godine za koje ni danas niko nije kažnjen.

Specijalni savetnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju i gradonačelnik severne Mitrovice Goran Rakić istakao je i da zabrana dolaska ministra zaduženog za Kosovo i Metohiju Aleksandra Vulina pokazuje da pogrom i teror nad Srbima traju i danas. „Ubistva, otimanje imovine, proterivanje sa vekovnih ognjišta, predstavljaju egzistencionalne probleme Srba za koje niko nikada nije odgovarao. Vreme je da svaki zločin nad Srbima dobije ime i prezime“, rekao je Rakić.

Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica Aleksandar Spirić podsetio je da su bol, tuga i patnja prisutni i posle deset godina od pogroma nad srpskim stanovništvom. „Zločinci i nalogodavci nisu otkriveni i kažnjeni, iako znamo sa koje strane je došao talas nasilja. Naša je obaveza da nikada ne zaboravimo stradale i učinimo sve da se više nikada i nigde ne ponovi 17. mart i pogrom nad Srbima“ , rekao je Spirić.

Predsednik Skuštine severna Mitrovica Ksenija Božović zatražila je od predstavnika međunarodne zajednice, UNMIK-a i Kfora, „da pokrenu istragu o zločinima počinjenim 17. i 18. marta i počinioce i njihove nalogodavce otkriju i kazne“. „Ne treba samo da proganjaju nevine Srbe, nego treba da pronađu i kazne nalogodavce i zločince nad Srbima“, rekla je Božović.

Sin ubijenog Borivoja Spasojevića, Dragan rekao je novinarima da ne očekuje pravdu od predstavnika Međunarodne zajednice i drugih pravosudnih organa na Kosovu i Metohiji. „Oni se bave uklanjanjem Srba koji su uspeli da zadrže srpski narod na ovim prostorima, da budu stožer okupljanja, kao što je slučaj sa Oliverom Ivanovićem i Dragoljubom Delibašićem koji nevini leže u zatvoru. Možda će na kraju oni biti optuženi da su, svojom pojavom i glasnim opredeljenjem za srpsku državu i srpski narod, krivi što se desio martovski pogrom nad Srbima“, rekao je Dragan Spasojević.

U talasu nasilja tada je ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.

Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među koijma i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srdenjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabra kod Zubinog Potoka od kojih se jedan utopio u reci, što nije bilo tačno. Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su “preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela“.

Teror albanskih ekstremista osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.

izvor: b92