Zlatne kupole moderne metropole – jedan dan u Kijevu

Filed under: afirmator,broj 04 - jul 2012 |

 Jedan dan u Kijevu – fotoputopis

                  ZLATNE KUPOLE MODERNE  METROPOLE

Pisac Aleksandar Kabakov preporučuje da se u Kijev doputuje ujutru, vozom. To je i naša varijanta, pa druženje sa gradom počinjemo od, neobičnom živošću uzavrelih, zgrada, klasične i moderne, železničke stanice (vokzal) i  ulazimo u aveniju između Univerzitetskog parka, botaničke bašte i Vladimirskog sabora – Bulevar   Ševčenka – sa pešačkim ostrvom pretvorenim u šetalište sa klupama i oivičenim drvoredima topola.

Taras Ševčenko, tvorac ukrajinskog književnog jezika, slikar i revolucionar, najveći ukrajinski pisac i pesnik iz XIX veka, u svom delu „Kobzar” (svirač na kobzi – narodnom instrumentu) posvećuje i jednu pesmu srpskom narodu. Zanimljivo je da je  velika pesnikinja toga vremena, koja piše pod pseudonimom Lesja Ukrajinka u stvari Larisa Kosača, poreklom iz stare srpske plemićke porodice Kosača od doseljenika u XVII veku. Skretanjem ulevo ulazimo u  glavnu arteriju grada – ulicu Hreščatik sa  raskošnim, gustim alejama najomiljenijeg drveta u Kijevu – kaštana (divlji kesten). U dane vikenda, saobraćaj se isključuje sa njegovog predimenzioniranog kolovoza I prepušta dokolici prolaznika. Sa jedne strane se izvija luk uniformnih belih zdanja, naizmenično sa tamnocrvenim, mermernim, u kojima su smeštene zvanične institucije.

Sa druge strane su zgrade u klasičnom stilu, kao šarmantne stare dame, svaka sa svojom pričom. One podsećaju na vreme kada je Kijev pripadao nekom drugom vremenu, sa nacionalnim restoranima i prodavnicama tipa: Ukrajinska kuhinja i Ukrajinski suvenir koji su se, srećom, zadržali! Ali tu su neminovno i sve svetske firme sa poslednjim modnim trendovima… A onda, kao da je nestajući, Panonsko more ostavilo za sobom ukrajinsku stepu koja je sa karpatskim košavama ali i sa istorijskim vetrovima osvojila grad, dala mu proctor i širinu, romantiku i  nemir, dušu i pitoresknost zajedno sa utisnutim tragovima  mnogih naroda (Skiti, Sarmati,Goti, Hazari, Mongoli, Tatari).

        Pred nama se otvara ogroman prostor Trga Nezavisnosti, koji je fantastično arhitektonski ukomponovan, objedinjuje vreme i stilove gradnje raznih epoha. U centru je  Spomenik Nezavisnosti, zlatnobeli obelisk na stilizovanom postamentu sa figurom devojke – zaštitnice Bereginje koja drži  snop žita. Iza, stepenice vode do višespratnog hotela „Ukrajina“, a levo je, sa kolonadom kružnog oblika, Dom Kulture. Ispred su osnivači Kijeva: tri brata Kij, Šček i Horiv sa sestrom Libid, koji su čamcem doplovili i podigli grad na visokoj obali reke nekada nazvane Borisfen… Dato je mesto i slapovima fontana kao i statui svirača na kobzi ispred elegantnog zdanja sa kolonadom – čuvenog Konzervatorijuma Čajkovski. Sa obe strane kolovoza su plave staklene kupole koje pripadaju podzemnom carstvu savremenog šoping centra Globus, potom obelisk sa planetom Zemlje na vrhu i golubom mira, spomenik Arhistratigu Mihailu, zaštitniku grada, i sve to oivičeno u savršenoj simetriji: Glavnom poštom, četiri zgrade bliznakinje i Domom Sindikata. Izlaskom na Evropski trg ulazi se u područje Vladimirske gorke, parka na obronku obale. Sa krstom u jednoj i mačem u drugoj ruci, okrenut ka Dnjepru i modernim zdanjima novih delova grada na levoj obali (ljivoberežje) – spomenik ravnoapostolu Vladimiru Svjatoslaviču, podseća na vreme kada je Rusija primila Pravoslavlje, 988. godine. Nedaleko je i Muzej otadžbinskog rata na otvorenom sa impozantnim spomenikom Mat – rodina i obeliskom Raduga (duga) koji simboliše mir. Na mestu najstarije tvrđave sada je barokna Andrijivska crkva izuzetne lepote i pitoresknosti (arhitekta Rastreli) iz XVIII veka.

Atraktivne, sa duhovitim porukama, širom sveta popularne „matrjoške“ (kolekcije drvenih, sklopivih lutkica), otišle su korak dalje: na svojim oblim formama dobile su likove mnogih poznatih ličnosti i izložene su sa ostalim umetničkim predmetima na Andrijevskom uzvizu – usponu, nazvanom Muzej jedne ulice. Prolazeći pored kuće gde je živeo Mihail Bulgakov, Kijevljanin, lekar i pisac vanvremenog romana Majstor i Margarita, ovom strmom kaldrmisanom ulicom spuštamo se u  Podol, Donji grad, na obali reke Dnjipro (Dnjepar) gde su sredinom XVIII veka stigli i Isakoviči.

„Bilo je pravo čudo kako Dnjepar treperi, noć i dan, u podne, uveče, a svaki put drugačije, i u drugoj boji. Kao posrebren, kao pozlaćen, na suncu, na mesečini, a teče mirno i odlazi. Samo kad mu se priđe sasvim blizu, čuje se kako šumi…“ Snagom svoje imaginacije, Miloš Crnjanski je verno opisao Kijev, a da nikada nije boravio u njemu.

Podol, i danas na neki način pripada Srbima. Oni se rado okupljaju u prijatnom ambijentu  restorana „011“. Posle duge matine – šetnje, odmor i ručak, po izboru, sa ukrajinskog ili srpskog stola, svakako prija… Boršč, ražani hleb, kijevski kotleti, jagnjeća čorba, srpska salata, pečenje – čine neobičan, skladni kolaž boja, arome i ukusa. Uz to, ide opuštena priča  o tome kako žive danas Srbi koji su na školovanje ili poslom stigli u Kijev. Sovjetskoje šampanjskoje, i čuveni kijevski tort  – uvod su u naše popodne koje sa novom radonalošću, orni, očekujemo.     

Naberežna ulica vodi nas uz samu obalu Dnjepra. Crkva Sv. Nikolaja, kao da plovi, atraktivna je zbog svog položaja na reci, jednostavne je fasade i bogato ornamentisanog enterijera. Duž ulice je živ saobraćaj tako da odluka o daljem obilasku završava na fonikularu, uspinjači, kojom se stiže u centralno jezgro nekadašnje najmoćnije evropske države Srednjeg veka – Kijevske Rusije (Kijevska Rus) kroz čiju je prestonicu, drevni Kijev, prolazio put od Vikinga do Grka (od Baltičkog do Crnog mora).

Između dva veličanstvena hrama zlatnih kupola., Sabora Sv. Sofije i Mihajlovskog manastira: jedan kozački ataman, Bogdan Hmeljnicki, oslobodilac od Poljskog jarma i ujedinitelj Ukrajine sa Rusijom… Devetnaestokupolni Sofijski sabor, čije freske i mozaici predstavljaju vrhunac svetske umetnosti i – nedaleko, trijumfalna kapija Srednjeg veka – Zolotije vorota,  monumentalna su zdanja Velikog Kijeva, sa početka XI veka, iz vremena Jaroslava Mudrog zakonopisca prve „Ruske pravde“ i tasta mnogih evropskih dvorova . U  to, zlatno doba Kijevske Rusije, dok većina današnjih prestonica nije ni postojala, Kijev  je imao 50 000 stanovnika. I već tada, grad je imao svoju Lavru, koja je počela od pečera (ukr. pećina) prvih anahoreta Antonija i Feodosija, da bi kasnije postala bedem pravoslavlja koji se razvijao i braneći veru i grad, ostavio za sobom bisere srednjovekovne literature: „Povest davnih vremena“ Nestora letopisca i „Slovo o Igorovom pohodu“ nepoznatog autora. Danas se Kijevsko – pečerska Lavra prostire na 28 hektara i u njen sastav ulazi oko stotinu različitih zdanja među kojima , pored neprocenjive duhovne vrednosti, oko četrdeset, predstavljaju izuzetne primerke arhitekture i umetnosti iz raznih vremenskih perioda (Uspenski i Trapezni sabor, crkve : Sv. Trojice, Vozdviženja Časnog krsta, Roždestva Bogorodice, Svih Svetih, 3 crkvena zvonika, 6 podzemnih hramova , preko 500 metara podzemnih koridora). Ovde je nastajala i pisala se istorija, emocije preplavljuju svakoga , dolaze vernici svih konfesija (nedavno je posetio i Bil Klinton).

Poslednje trenutke provodimo u večernjem Kijevu, uz istoimene čokoladne bombone fantastičnog ukusa ,dok čuveni Kijevski tort sa dugim rokom trajanja kao i Sovjetskoje šampanjskoje, pakujemo na dorogu (za put). U očima nam svetlucaju bilbordi KIJIVE, MIJ (ukr. Kijeve moj) a u ušima odzvanjaju taktovi istoimenog valcera dok ulazimo u  voz poetskog imena ,,Puškin“.

Na sreću, još uvek postoje na svetu mesta, u kojima, uprkos surovom točku istorije, na neki volšeban način preživljava i živi – obična romantika. To su ona mesta koja nam zauvek nešto daruju, kojima i mi ostavljamo deo sebe. Upravo jedno takvo mesto je Kijev, sa kojim, rastajući se, od sveg srca želimo da doviđenja bude samo:   do viđenja. Jer, bili smo u ovome gradu jedan dan, ali „danas je vreme nekoliko puta stalo u vazduhu (Miodrag Pavlović ,,Grad,,).

Ljiljana Pantelić – Novaković

Viktor Novaković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.