Живојин Ћелић: НЕДОСТУПАН

Filed under: 2020,afirmator,arhiva,Broj 100 - jul 2020,poezija |

(Репуј свој реп)

Доста ми је више мрачних типова

теорија завере и подметнутих клипова!

Доста ми је оних што шкргућу у камере!

Има ли неко нормалније намере?!

Доста ми је  вируса… полицијског часа…

Биолошких ратова 

од којих нема спаса!

Доста ми је сумњи

цензура и срања…

Чипова вакцина

и ванредног стања!

Доста ми је доктора…

муљатора… лопова…

Дилова без стилова…

Деобе попола…

Доста је и оних што народу кувају

и мене од мене би да сачувају!

Стигло је свирепо бездушно доба:

Пикасо време је да устанеш из гроба!

Тесла и ти би могао из пепела

или ће нам свима читати опела!

Прозивам Моцарта Мокрањца и Баха

да се повампире под хитно без страха!

Устајте песници да свет оплемените!

Још једном планету у рај преокрените!

Живот је постао

Простачка фарса!

Питам се без престанка

с’ ког сам пао Марса?!

Сви су отупели

а игра се изоштрила…

Багра је још једном

Истину изопштила

и како ствари иду

неће је саопштити:

лажова ће покрити

а лаж уопштити!

Доста ми је више драмске телевизије!

Од умора почињем да добијам визије!

Мозак ми је испран! Лагано се суши…

Мали свет у мени из темеља се руши…

Доста ми је наопаких љигавих и лаких

осредњих тешких и оних опаких!

Има ли неко да предаје нормалу:

Жена… ситна деца и хлеб на асталу?!

Имам алергију на свакакве изме!

Мрзим капитал и катаклизме!

Плутам у лифту к’о бестежан у свемиру…

Где су ти мудраци што зенују у немиру

што џогирају и јогу тренирају

што се не нервирају и не дрогирају?!

Чему нам служе опсерваторије

док делимо вирусе из лабораторије?!

Има ли Мајстора на овом свету

да са Маргаритом устроји планету?

Ја бих у биоскоп: да грицкам семенке!

Доста ми је владара са сунца и из сенке!

Мало се искривила на зиду слика…

Зар свет није уморан од моћи моћника?

Око мене зује шупљи сателити…

Нека неко заврши овај риалити!

Не желиш ли стварно

да будеш пуноглавац

што никада неће

израсти у жабу

мораћеш хитно 

да промениш правац

и од себе створиш 

приградску барабу!

Нека те ништа више не мучи:

омудри под хитно: мудраце изучи!

Доста је у међуножју било мучног свраба!

Одрасти напокон: постани бараба

или посади зрно горушице

на чије гране ће слетати птице…

Зрно је свакоме уз душу дато…

Одраз у огледалу: Фукоово клатно…

Огледало вара: лево ти је десно!

Бара се претвара да је жаби тесно…

Нису све баре океани били…

Гуштери нису мали крокодили!

Доста ми је моје и сваке друге струке…

шерпи и звиждаљки… неразумне буке…

Осмислите за игру нове пропозиције.

Пун ми је кофер лажне опозиције!

Желим да живим у земљи шампиона.

Доста ми је гузолиза и полтрона!

Аждаја преврће хиљаде лица…

Одавно сам свемирска срећна избеглица!

И нисам једини у васељени:

пространства се смањују од сличних мени! 

Само вам се чини да невешто пливамо…

Ми се попут китова бешумно дозивамо!

Ништа није тако каквим се чини…

Како год окренем нисам у мањини!

Нећу да гледам срамотну параду

ни оне што купују дипломе и краду!

Доста ми је наметнутих лажних вредности!

Преци су ми зарад другог оставили кости! 

Нек деца облаче хаљине свечане:

желим да им оставим Грачаницу… Дечане!

Нећу да продајем што нисам купио!

Ни за зрно јечмено нисам се искупио!

Не могу да ћутим лажи која траје:

опет је кукавица подметнула јаје!

Нисам се пео да бих силазио. 

Мој деда је Албанију због другог газио!

Искључујем сокоћала: улог је крупан!

Не можете до мене: ја сам недоступан!

Живојин Ћелић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.