Zemlja vampira i vukodlaka ili da li je Zagor Te-Nej ikada čuo za Srbiju?

Filed under: 2013,afirmator,broj-21-decembar-2013,društvo |

2390803-laure002Jedan moj dobar prijatelj, inače proleter, trećesmenaš u Fabrici radijatora „Jugoterm” Gnjilane, trenutno (privremeno?) interno raseljenoj na Mramorskom brdu blizu Niša, ima običaj da kaže da onaj ko nije slušao Riblju Čorbu i nije čitao Zagora, taj nikada zapravo i nije bio mlad! Mnogi se ne bi složili, mnogi i bi, ali to i nije važno u zemlji koja gaji dobar stari običaj podeljenosti oko svih stvari i pojava na ovom belom svetu. Mi „zagorovci” verujemo da ima duboke, suštinske istine u ovoj izreci jednog od poslednjih radnika-revolucionara-sindikalista u tranzicionoj zemlji u kojoj je sve manje iskrenih rodoljuba, ljubitelja rokenrola i stripova. Mi, poklonici lika i dela Zagora, Gospodara Darkvuda, uvek smo verovali da ne postoji nešto što taj severnoamerički gorštak ne zna ili ne može da uradi, mada, ruku na srce, nismo mogli da verujemo u to da je ikada, prolazeći kroz brojne avanture i vratolomije, čuo za zemlju Srbiju, koju su njegovi daleki potomci više puta rušili zbog njenog „zagorovskog” osećaja za univerzalnu pravdu. Ali, vremena se menjaju!

Elem, obradovani što se u zemlji Srbiji pokreće jedna nova edicija (novog izdavača) stripova starih dobrih superheroja (ne bih da je imenujem, da ne bi ispalo da je reklamiram), pohrlili smo na kioske da se, listajući re-izdanja starih brojeva, podsetimo šta to behu stara dobra vremena, da se podsetimo sopstvene mladosti i onih zaboravljenih superheroja tako suprotnih svetu u kojem živimo, nefleksibilnih i demodiranih u vreme masovnih uništenja i pustošenja, u kome nema fer-pleja i časti… Bili su previše obični i ljudoliki heroji! Na zaprepašćenje svih nas, a to je dokaz onoj čuvenoj da „čovek uči dok je živ”, u jednom od brojeva Boneli komiksa, čuvenih autora Gvida Nolite i Galijena Ferija, natrčasmo i na Srbiju!!! U borbi protiv starog neprijatelja, svemoćnog đavoljeg sluge Vampira, inače mađarskog barona Bele Rakošija, koji je pobegao iz Evrope i sakrio se negde u teško pristupačnoj divljini između Oušn Sitija i Fermonta u Severnoj Americi, Zagor i njegov verni Čiko, slučajno (kao i uvek) uvučeni u tu paklenu vratolomiju, između ostalog, sreću se sa jednim Srbinom.

To je doktor Metrevelić, lokalni seoski lekar, koji sveznajućem Zagoru otkriva tajnu paklenih bića, vampira, način njihovog opstanka i njihovog smaknuća (glogov kolac, pa u sred srca!). U jednom trenutku, objašnjavajući odakle mu je sve to poznato, doktor, naše gore list, ubeđuje iznenađenog Zagora i preplašenog Čika: „Da… U Grčkoj ih zovu brukolaci, a u Srbiji, zemlji iz koje ja potičem, zovu se vroloci ili vukodlaci!” Zapanjeni Zagor pažljivo sluša o vukodlacima u zemlji Srbiji! O čemu razmišlja? (U kojoj, bre, Srbiji dragi doktore! Možda baš tako). Bilo kako bilo, veliki Zagor se upoznao sa Srbijom, preko jedne opake zveri poreklom pravo iz pakla, preko vukodlaka (vampira), protiv kojeg je bio primoran da se bori i da ga eliminiše! Tako se najpoznatiji od svih Amerikanaca devetnaestog veka „sreo” sa malenom zemljom Srbijom. Ne preko Karađorđa, junačkog Kosova, srpskog Homera Filipa Višnjića ili tome slično, nego preko krvožednog onostranog bića vampira, koji pije krv svakome ko mu se nađe na putu. Ako je Zagor svojevrsni arhetip svih potonjih američkih superheroja (boraca za pravdu, jednakost, ljudsko dostojanstvo i vrline), od Buča Kasidija do Madlen Olbrajt i Monike Levinski, eto jednog od uzroka stereotipa o krvožednim Srbima, potomcima vampira i vukodlaka, đavoljem rodu itd. Ruku na srce, Zagor nije prokomentarisao Srbiju, niti poreklo vukodlaka, već se, po običaju, usredsredio na rešavanje problema! zagor01

E, tu dolazim do moralne dileme! Ja, ljubitelj Duha sa sekirom, Srbin i sunarodnik Save Savanovića, ne mogu (ili ne želim) da verujem da je Zagor mrzeo Srbe, zato što je upoznao vampira koji potiče upravo iz tih krajeva daleke mu Evrope (iako je njegov vampir poreklom iz Mađarske, ali za Amere je sve to isto sranje). Sklon samoobmanjivanju, kao i svaki moj sunarodnik, želim da verujem da je Zagor voleo Srbe, i da je o njima čuo i neke lepše stvari. Recimo, kako Marko Kraljević, u Zagorovom stilu, ukida svadbarinu, ili kako Miloš, takođe u istom stilu, ali mnogo pre Zagora, prosipa creva sultanu Muratu. Mada mi razum nalaže da se manem ćorava posla i prestanem da verujem u gluposti (isti taj razum mi stalno prigovara kako sam previše mator da čitam Zagora), ne mogu da poverujem da moj verni Zagor ima nešto protiv mene koji se obradujem uvek kada ga ugledam na koricama novog broja na nekom kiosku i prebiram po džepovima poslednje pare da još pola sata uživam u njegovoj neprevaziđenoj hrabrosti i pravednosti.

Pitam se, rešavajući moralnu dilemu: koga bi sada podržao moj heroj, Zagor Te-Nej? „Krvožedne” Srbe ili „krvožedne” ostale? Ako bi svoje mišljenje formirao prema izveštaijima CNN-a, sigurno se ne bi dvoumio! Ali ja duboko verujem da bi uspeo da pronikne u tajnu te „zavere” i da bi, na kraju, umeo da izabere. A i nama bi bilo lakše kada bismo znali da je Zagor uz nas, iako je cela Amerika protiv. Lakše je uz njega…

P. S.

Poštovani Zagore, znam da nećeš čitati ovo, ali ako me čuješ u svom paralelnom svetu, ako ti indijanski vračevi prenose moje poruke duhom Velikog Manitua koji koordinira svetovima i povezuje ih, molim te veruj mi na reč: Nismo krivi Zagore! Nismo krivi, majke mi…

IVAN RISTIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.