ZABORAVLJENI SLOVENAČKI INTELEKTUALAC I POLITIČAR ALBERT KRAMER Piše: Snežana J. Ilić

Filed under: afirmator,broj 04 - jul 2012,istorija |

Zaboravljeni slovenački intelektualac i političar Albert Kramer


Albert Kramer je bio jedan od vodećih slovenačkih intelektualaca i političara koji je nepravedno potpuno zaboravljen ubrzo po njegovoj smrti.
Albert Kramer je rođen 6. oktobra 1882. godine u Trbovlju. Gimnaziju je završio u Celju. Studirao je filozofiju i pravo u Pragu i Gracu. Doktorirao je 1910. godine.
Od mladosti je pripadao liberalnoj jugoslovenski orijentisanoj slovenačkoj opoziciji. Bio je jedan od vođa liberalne Narodne radikalne omladine. Kramer je od 1914. godine bio glavni urednik „Slovenskog naroda“. Uz Gregora Žerjavog, od 1909. godine, bio je jedan od vođa Narodne napredne stranke, odnosno slovenačkih liberala.
BORBA ZA JEDINSTVO SRBA, HRVATA I SLOVENACA
Albert Kramer je, po osnivanju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ušao u Demokratsku stranku, u februaru 1919. godine. Podržavao je unitarističko i centralističko uređenje države. Zalagao se da država bude uređena na principu „autonomija“ i „decentralizovane uprave“, po kojem je svaka oblast u državi trebalo da uređuje svoje unutrašnje poslove. Bio je ministar za konstituantu, krajem 1918. i tokom 1919. godine. U periodu između dva rata više puta je bio ministar. Uglavnom je obavljao funkcije u resorima vezanim za pravne poslove. Pored aktivnog bavljenja politikom profesionalno se bavio novinarstvom i publicistikom. Osnovao je list „Jutro“ sa stranačkim kolegom i ličnim prijateljem Gregorom Žerjavim. U periodu od 1921. do 1943. godine bio je direktor lista, koji je izlazio od 1920. do 1945. godine u Ljubljani.
Po rascepu u Demokratskoj stranci, u periodu mart-april 1924. godine, Kramer je ostao uz Svetozara Pribićevića, i postao jedan od najuglednijih članova Samostalne demokratske stranke, naročito na teritoriji Slovenije. Bio je jedan od vođa njenog unitarističkog krila, koje je po osnivanju Seljačko-demokratske koalocije, u novembru 1927. godine, prihvatilo potrebu preuređenja zemlje, ali samo u okviru Vidovdanskog ustava kako bi se osigurao opstanak zemlje. Još pre atentata u Skupštini javljaju se suprotnosti između unitarističkog krila i njenog federalističkog krila, koje je predvodio dr Dušan – Duda Bošković. Te suprotnosti su se pojačale po donošenju Rezolucije od 1. avgusta 1928. godine, u kojoj se prvi put jasno ističe zahtev za federalizaciju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na pet do sedam, pa čak i osam federalnih jedinica. Unitarističko krilo, na čelu sa Kramerom,  načelno je prihvatilo pomenutu rezoluciju, ali je zameralo Svetozaru Pribićeviću preveliku popustljivost prema zahtevima Hrvatske seljačke stranke. Neslaganje između zvanične politike Samostalne demokratske stranke i njenog unitarističkog krila je postalo naročito izraženo posle Pribićevićevog hapšenja u maju 1929. godine. Do odvajanja krutog unitarističkog krila Samostalne demokratske stranke, na čelu sa Prvislavom Grisogonom, Svetislavom Popovićem i Albertom Kramerom, došlo je u novembru 1929. godine, zbog neslaganja sa Pribićevićevim stavom da treba podržati program za federalizaciju zemlje za koji se zalagala Hrvatska seljačka stranka, iako se ni sam Pribićević nije u potpunosti slagao sa takvim programom za federalizaciju zemlje.
JUGOSLOVENSKI UNITARISTA
Po izdvajanju iz stranke Kramer se priključio režimu Šestojanuarske diktature i oštro je osuđivao Pribićevićevo političko delovanje, iako ga je do hapšenja podržavao. Čak je bio i ministar u nekim vladama u periodu diktature. Od 1933. godine do izbijanja Drugog svetskog rata Albert Kramer je bio jedan od uglednih članova Jugoslovenske nacionalne stranke. Jugoslovenska nacionalna stranka je, od 1936. godine, delimično promenila svoju politiku. Kramer se izjasnio za „izvesno odstupanje od strogog centralističkog uređenja države“, ističući načelo najšire samouprave i najdalekosežnije decentralizacije, to jest „zadržavajući za centralnu vlast one poslove bez kojih državna celina ne može živeti“. Nije se u potpunosti slagao sa principima na kojim je sproveden Sporazum Cvetković – Maček i sa trijalističkim uređenjem Kraljevine Jugoslavije. Bio je kritičan prema Sporazumu jer je on rešavao samo hrvatsko pitanje. Smatrao ga je polovičnim i nedovršenim.
Albert Kramer je, posle smrti Gregora Žerjavog 27. juna 1929. godine, postao vođa slovenačkih liberala, što je ostao do svoje smrti. Sa njegovim odlaskom iz Samostalne demokratske stranke stranku je napustio veliki broj njenih članova iz Slo-venije. Poslednjih godina života Kramer se, delom zbog bolesti a delom zbog poli-tičkih prilika koje su vladale u Kraljevini Jugoslaviji u godinama pred izbijanje Dru-gog svetskog rata i tokom prvih ratnih godina, gotovo sasvim, povukao iz političkog života. No, pored toga, od 1941. godine predvodio je novoosnovanu liberalnu slovenačku opoziciju novim vlastima. Umro je 27. maja 1943. godine u Ljubljani.
Albert Kramer je bio jedan od slovenačkih političara naglašeno jugoslovenske orjentacije o kome se do sada veoma malo znalo i pisalo, a njegovu ulogu u političkom životu Slovenije i prve jugoslovenske države do kraja će proceniti neka buduća vremena.

Literatura: Neobjavljeni izvori: A r h i v J u g o s l a v i j e, Dokumenta, Beograd, A r h i v H e r c e g o v i n e K – Ž, Mostar, R u k o p i s n o o d e lj e nj e M a t i c e s r p s k e, rukopisi, Novi Sad, Štampa: „Demokratija“, Beograd, „Reč“, Beograd, „Vidovdan“, Novi Sad, „Jutro“, Ljubljana, „Nova riječ“, Zagreb, Objavljeni izvori: P e t r a n o v i ć, Branko i Z e č e v i ć, Momčilo (1987), Jugoslovenski federalizam Ideja i stvarnost, tematska zbirka dokumenata, I, Beograd, Rad prvog kongresa Samostalne demokratske stranke, Beograd, 1926, Memoari i dnevnici: V i l d e r, Većeslav (1957), Bika za rogove, London, P r i b i ć e v i ć, Svetozar (1953), Diktatura kralja Aleksandra, Beograd, P r i b i ć e v i ć, Svetozar (1931), Pogledi na stanje u Jugoslaviji njenu budućnost, Prag, Knjige: B o b a n, Ljubo (1973), Svetozar Pribićević u opoziciji (1928 – 1936), Zagreb, g r u p a a u t o r a (1962 – 1965), Enciklopedija Jugoslavije, V – VIII, Zagreb, D i m i ć, Ljubodrag (2001), Istorija srpske državnosti, III, Srbija u Jugoslaviji, urednik Čedomir Popov, Novi Sad, M a t k o v i ć, Hrvoje (1972), Svetozar Pribićević i Samostalna demokratska stranka do Šestojanuarske diktature, Zagreb, P e t r a n o v i ć, Branko i Z e č e v i ć, Momčilo (1991), Agonija dve Jugoslavije, Beograd.

1 Ljubodrag Dimić, Istorija srpske državnosti, III, Srbija u Jugoslaviji, urednik Čedomir Popov, Novi Sad, 2001, 70

2 Ljubo Boban, Svetozar Pribićević u opoziciji (1928 – 1936), Zagreb, 1973, 58 – 59
3 Svetozar Pribićević, Pogledi na stanje u Jugoslaviji njenu budućnost, Prag, 11

4 Branko Petranović i Momčilo Zečević, Jugoslovenski federalizam Ideja i stvarnost, tematska zbirka dokumenata, I , Beograd, 1987, 365
5 Isto, 533
6 grupa autora, Enciklopedija Jugoslavije, VIII, Zagreb, 1965, 642
7 grupa autora, Enciklopedija Jugoslavije, V, Zagreb, 1962, 378

 

 

Snežana J.Ilić

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.