ZA BEND – KRITIKA

Filed under: afirmator,broj 13 - april 2013,muzika |

download

Fanki viski. Radost. Mi smo deca proljeća! Za svet bez rata – cvet na engleskom. Rege rok heavy. Tendencije ka esid – džezu . . . Nećemo rok, nećemo džez, nećemo rege. Šta ćemo?! Ajde da sviramo, brate. Ajde samo da sviramo. Bend sa perspektivom koja se umanjuje redovnim izlascima u komercijalu. Ne znam zašto se pokušava ušminkavati materijal zreo za andergraund-potencijal. Da – kad bi pevali na srpskom. Srpski rege na engleskom nije isto što i rege na srpskom jeziku. Srpski mentalitet i govor idealno su mesto za spravljanje regemenata. Re-ge – za – bub-re-ge, rege za bubrege! . . .

Čim ustanem
Ja pređem preko puta
Ljuta
Ljuta ili neljuta . . .

Ako uzmemo u obzir pojedinačne muzičke kvalitete članova benda, možemo sa sigurnošću reći da sviraju dobro. Ali, Muhamed. Ali, ukupni materijal prženja je ostao nedostupan. Obe devojke poseduju energiju, unose živost, vokalni egzibicionizam. Ne bismo mogli oceniti ni da Zlaja, Đole i Toma, ne sviraju kvalitetno. Ali sve se u zbiru zvuka čini kao da bend egzistira na nekih 13% svojih mogućnosti, mrzujući ili odugovlačeći da se oslobodi okova i pokaže svoje pune inicijale Z i A. Osim, Ivica. Osim, ukoliko ne žele da njihova stalna publika bude populacija između dvanaest i po (moj te pipo!) i šesnaest zapeta tri godine.

Ono što valja u muzici Zaa jesu te fuzije i preklapanja, i odsustva Moonlight-naklapanja u sviranju i pevanju. Mesečina, mesečina. Joj- i -jo! Sviđaju mi se težnje i odlasci u saksofon-rok šezdesetih i sedamdesetih, sa osvrtom na Paraniju u Las Vegasu. No, ono što iza takvih deonica prženja sledi, ili im prethodi, a najčešće i jedno i drugo, jeste refren besmisleno sviđalački ukontempljen, i, iako doduše vispreno otpevan, bez jačine i suštine. Onda ispada kao da te, jake deonice, služe samo kao interludij promidžbenog odseka koji treba da nas uvede u pevljive deonice. Ili, da pokaže kako i mi znamo da sviramo. Ali se foliramo . . . da neki dinar samo zaradimo, ali možemo da se kladimo u dva diska Marsalisa da smo slušali Džimija Flojda i Koltrejna Dejvisa. Tako mi liči ovaj bend, tako liči a i izgleda, i biti će tako, sve dok ne progleda, svemoćno hipnotišuće oko Zaa, bogatstvo kruševačkog Kingstona . . .

Miloš Ristić

 

 
 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.